Barbra Streisand (rođena 24. aprila, 1942. kao Barbara Joan Streisand) je američka pevačica, pozorišna i filmska glumica, kompozitorka, filmska rediteljka i producentkinja i liberalna politička aktivistkinja, nagrađivana velikim brojem nagrada u toku svoje karijere. Streisand je pevačica sa najvećim brojem prodatih albuma u SAD tokom 30 godina, oko 71 milion primeraka samo u SAD. Smatra se jednom od najuspešnijih žena u svetu industrije zabave, koja ostaje na svetlu i posle skoro 50 godina karijere.
Biografija
Rođena je u jevrejskoj porodici na Brooklynu u New Yorku. Njen otac je bio nastavnik i umro je kada je Barbra imala samo 15 meseci; kasnije je imala loše odnose sa svojim očuhom. Njena sestra, Roslyn Kind je takođe pevačica. Majka, Diana Ida Rosen, nije podržavala Barbru u njenoj želji da se bavi show businessom, smatrajući da nije dovoljno lepa. Završila je Erasmus Hall High School, gde je maturirala kao jedna od najboljih učenica i pevala je u horu sa Neilom Diamondom i družila se sa šahovskim prvakom Bobby Fischerom. Nikada nije pohađala koledž.
Početak karijere
Još je kao tinejdžerka počela da peva u noćnim klubovima. Želela je da bude glumica i pojavila se u nekoliko off-off-broadwayskih predstava – u jednoj je glumila sa Joan Rivers, koja je isto želela da postane glumica. Njen tadašnji momak, Barry Dennen joj je pomogao da osmisli svoj prvi nastup sa kojim je počela da se proslavljuje kao pevačica, najpre u gej barovima u Greenwich Villageu na Mangattanu, 1960. godine. Tada je svoje ime skratila od Barbara na Barbra da bi bilo prepoznatljivije.
Godine 1964 dobila je ulogu u predstavi Funny Girl, baziranoj na životu Fanny Brice. Uloga je najpre trebalo da pripadne glumici Anne Bancroft, ali je Jule Styne, koji je pisao muziku za predstavu, želeo Barbru koju je gledao u I Can Get It For You Wholesale.
Posle nekoliko uspešnih pojavljivanja na televiziji, među kojima je bio i The Judy Garland Show, Streisand je dobila svoju emisiju na CBS-u. Njen prvi specijal bio, My Name Is Barbra (1965), dobio je odlične kritike i privukao je obožavaoce.
Godine 1970. u filmu The Owl and the Pussycat snimila je toples scenu za koju se kasnije pokajala i tražila je od reditelja Herbert Rossa da scenu izbaci iz filma. U kasnijim godinama časopis High Society magazine je došao do negativa i objavio je fotografije sa njenim golim grudima, a Streisand je preduzela mere da se časopis povuče iz prodaje. Ovaj film je poznat i po tome što je to prvi hollywoodski film u kome velika hollywoodska zvezda koristi reč fuck; Barbra u filmu kaže: "just fuck off".
U periodu od 1969. do 1980. Streisand je deset puta bila među prvih 10 na listi Box Office-a i to najčešće kao jedina žena na listi. Posle neuspeha filma All Night Long 1981. godine, njen rad na filmu se bitno smanjio. Od tada je glumila svega u pet filmova.
Nekoliko filma je sama producirala, osnovavši svoju kuću Barwood Films 1972. godine. Za film Yentl ona je pisala scenario, radila produkciju i režiju i igrala glavnu ulogu. Isto je ponovila sa filmom The Prince of Tides. Oba filma su dobila odlične kritike.
Barbra Streisand je snimila preko 60 albuma, većinu za Columbia Records. Njeni rani radovi obično se smatraju klasičnim izvedbama pozorišnih i klubskih standarda, a pesme od My Name Is Barbra nadalje predstavljaju uspomene na njene televizijske emisije.
Od 1969. godine, Streisand se ubraja u savremene kant-autore. Kao i mnogi talentovani izvođači i izvođačice tog doba i ona se nije dobro snalazila sa rockom koji je tada postajao popularan, ali je njen izuzetan glas i talenat uspeo da joj obezbedi uspeh sa albumom koji je bio orijentisan na pop balade, Stoney End, 1971. Naslovna pesma, koju je napisala Laura Nyro bila je veliki Barbrin hit.
Svojim korenima u mjuziklima Streisand se vratila 1985. godine sa albumom The Broadway Album. Album je imao neočekivano uspeha, zauzimajući mesto #1 na Billboard listi pune tri nedelje i prodat je u više od 4 miliona primeraka.
Početkom 1990-ih njena karijera je stajala u mestu. Predlagali su joj da napravi turneju, ali dogovori su trajali dve godine zbog njenog straha od javnog nastupa. Konačno, septembra 1993. Streisand je najavila svoju prvi koncertnu turneju posle 27 godina. Streisand je dobila brojne naslovne strane iščekivanju onoga što je Time magazine nazvao "muzičkim događajem veka". Cena karata se kretala od 50 do 1.500 dolara, a cela turneja je rasprodata za manje od jednog sata. Ovim je Streisand postala najplaćeniji koncertni izvođač u istoriji. Snimak Barbra Streisand: The Concert je osvojio 5 Emmy nagrada, kao i Peabody nagradu, a snimak emitovan na HBO-u bio je najgledaniji koncert u 30 godina postojanja HBO-a.
Za Novu godinu 1999. ponovo je održala koncert, ovog puta kao koncert sa najvećom zaradom u Las Vegasu ikada.
Njeni noviji albumi uključuju Christmas Memories (2001), The Movie Album (2003) i Guilty Pleasures (2005), koji je ponovljena saradnja sa Barry Gibbom i nastavak njihovog albuma Guilty.
Pred četiri koncerta planirana u New Yorku i Los Angelesu (po dva u oba grada) za septembar 2000. Barbra Streisand je najavila da više neće nastupati na komercijalnim koncertima. Ipak, 2006. je najavila još jednu turneju kojom je želela da prikupi novac za različita društvena pitanja. Turneja je trajala od 4.10 do 20.11.2006. a njeni specijalni gosti bili su Il Divo.
Na koncertu 9.10.2006. u Medison Square Gardenu, Streisand je imala skeč sa imitatorom George W. Busha, tokom koga je jedan od posetilaca iz publike neprestano dobacivao uvrede. Kada se skeč završio Barbra Streisand mu je sa bine rekla: "Shut the fuck up!", posle čega je dobila veliki aplauz od publike, kojoj se potpom izvinila zbog svoje netolerancije i objasnila skeč sa ismevanjem Busha rečima da umetnik mora da provocira[1].
Tokom ove turneje Streisand je ponovo postavila rekorde u zaradi u 14 od 16 dvorana u kojima je nastupala. Ovo je dovelo do toga da su mnogi počeli da je kritikuju za visoke cene karata, koje se prodaju za više od 1.000 dolara. Live album sa ove turneje, pod nazivom Live in Concert 2006 došao je do 7 mesta top liste, što je njen 29. po redu album među prvih 10 na Billboard listi[2].
Tokom leta 2007. Streisand je održala svoju prvu evropsku turneju. Prvi koncert je održan u Cirihu, nakon čega su sledili Beč, Pariz, Berlin, Stokholm, Manchester, Celbridge blizu Dublina i tri koncerta u Londonu, jedinom gradu u kome je Streisand nastupala i pre ove turneje. Cene ulaznica za koncerte u Londonu su se kretale od 100 do 1.500 funti.
Barbra Streisand se udavala dva puta. Njen prvi muž je bio Elliott Gould, sa kojim je bila u braku od 1963. do 1971. godine i sa kojim ima sina Jason Goulda. Sa svojim drugim mužem, takođe glumcem, James Brolinom venčala se 1. jula, 1998. Njih dvoje nemaju dece; Brolin ima dvoje dece iz prvog i jedno iz drugog braka. Oba njena muža su glumila u trileru Copricorn One.
Godine 2004. Barbra Streisand je primila nagradu koju joj je uručila organizacija Human Rights Campaign za njen doprinos borbi za jednaka prava LGBT osoba.
Imidž u popularnoj kulturi
Barbra Streisand uživa ikonski status među grupama koje je cene zbog njenog umetničkog rada i talenta, kao i onih koji cene njena politička zalaganja. Streisand se takođe smatra jednom od najvećih gej ikona.
U crtanoj seriji South Park njen lik je nekoliko puta bio predmet satire, najviše u epizodi Mecha-Streisand, u kojoj se pretvara u robotskog dinosaura da bi osvojila univerzum. U drugoj epizodi ona se javlja kao "Spooky-Vision" – njen lik se pojavljuje u četiri ugla ekrana sa natpisom "Spooky Vision" (jeziva vizija). U filmu South Park: Bigger, Londer and Uncut njeno ime se koristi kao veoma jaka psovka. Matt Stone i Trey Parker, kreatori serije su rekli da ona za njih predstavlja čisto zlo i da od svih poznatih ličnosti koje ismevaju, jedino nju stvarno mrze.
U serijama i filmovima su česte reference na njen status gej ikone. U filmu In & Out ona je omiljena ličnost Howarda Brecketta (Kevin Kline), koji priznaje da je gej pred venčanje. Njegova verenica, koju glumi Joan Cusack u jednoj replici kaže: "Da li znaš koliko puta sam morala da gledam Funny Lady?" U ranijoj sceni Klinov lik ulazi u tuču s prijateljima kada oni kažu da je Barbra bila isuviše stara za Yentl. Njenu pesmu People svira školski orkestar u čast Howarda.
