Aerodrom Charles de Gaulle Aéroport de Paris-Charles-de-Gaulle
IATA : CDG – ICAO : LFPG
Osnovni podaci
Vrsta aerodroma
Civilni aerodrom
Vlasnik
Aéroports de Paris
Operater
Paris Aéroport
Služi gradu
Pariz
Lokacija
Roissy-en-France , Francuska
Nadmorska visina
119 m / 392 ft
Koordinate
49°00′35″N 002°32′52″E / 49.00972°N 2.54778°E / 49.00972; 2.54778
Internetske stranice
www.parisaeroport.fr/en
Uzletno-sletne staze
Smjer
Dužina
Površina
ft
m
08L/26R
13,829
4,215
Asfalt
08R/26L
8,858
2,700
Asfalt
09L/27R
8,858
2,700
Asfalt
09R/27L
13,780
4,200
Asfalt
Statistika (2020 .)
Broj putnika
22,257469
Aerodrom Charles de Gaulle (francuski : Aéroport de Paris-Charles-de-Gaulle ) ili Aerodrom Roissy (IATA : CDG , ICAO : LFPG ) je najveći francuski aerodrom koji se nalazi u Roissy-en-Franceu 23 km sjeveroistočno od centra Pariza .
Taj aerodrom je pravi mali grad sa 4 ogromna terminala , garažama , hotelima i vlastitom željeznicom za kretanje po tom kompleksu.
Enterijer
Panorama aerodroma
Charles de Gaulle je 2011 . opslužio ukupno 60,970.551 putnika.[ 1]
Historija
Radovi na gradnji aerodroma započeli su u augustu 1968 . godine izgradnjom cesta i mostova preko autoputa A1.[ 2]
Rad na kompleksu zgrada za aerodrom započeo je krajem 1970 ., tad su izgrađeni hangari za Air France i Union de transports aériens i terminal za teret.
Izgradnja prve piste od 3,600 metara , i pripadajućih rulnih pista započela je 1. augusta 1969 .[ 2]
Pista 1 svečano je otvorena 9. septembra 1971 . Zemljani radovi na Pisti 2 započeli su 1972 . godine.
Do septembra 1973 . izgradnja je bila gotova. Aerodrom je nazvan Paris Nord , a kasnije Roissy , u oktobru 1973 . odlučeno je da se aerodrom zove po legendarnom francuskom predsjedniku Charlesu de Gaulleu , koji je umro prije četiri godine.[ 2]
Nakon osam godina izgradnje aerodrom je otvoren 8. marta 1974 .
Pet dana kasnije, u 6:51 ujutro 13. marta sletio je prvi avion TWA B747 iz New Yorka sa 60 putnika.[ 2]
Ispočetka se Air France ograničio na nekoliko domaćih i evropskih linija Bordeaux , Nica , Toulouse , London , Ženeva , Frankfurt , Torino , Lisabon , vremenom je rastao broj interkontinentalnih linija. Istovremeno je i puno drugih kompanija prebacilo svoje letove sa aerodroma Le Bourgeta i Orlya na Charles de Gaulle.
U prvoj godini rada aerodrom je opslužio 2,5 miliona putnika i 131,000 tona tereta .[ 2]
Charles de Gaulle i londonski Heathrow postali su 21. januara 1976 . prvi aerodromi iz kojih su poletjeli Concordi za Rio de Janeiro i Bahrein .[ 2]
Aerodrom je 1976 . opslužio 7,5 miliona putnika i otvorio drugu pistu .[ 2]
Između 1981 .-2003 . izgrađen je i proširen Terminal 2, dogradnjom terminala 2B (1981 .), 2A (1982 .), 2D (1989 .) i 2C (1993 .)
Dotadašnja kompanija Aéroport de Paris koja je upravljala aerodromom 1989 . postala je Aéroports de Paris (Aerodromi Pariza).[ 3]
Puštanje u rad dva modula Terminala 2F 1998 . (2F1) i 1999 . (2F2).[ 3]
Izgradnja kompleksa sjedišta Air Franca na Terminalu 2 dovršena je 1995 .[ 3]
Između 1997 .-2000 .izgrađene su dvije nove paralelne piste .[ 3]
Terminal 2E djelomično je završen i otvoren 2003 .[ 3]
Najstariji Terminal 1 potpuno je obnovljen 2005 .[ 3]
Izvori
↑ „Statistiques annuelles ” (francuski). Union des aéroports Français. Arhivirano iz originala na datum 2012-02-29. Pristupljeno 12.10.2022 .
↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 „Paris de Gaulle Airport: A Monument for the Age of Air Travel ” (engleski). Airport History. Pristupljeno 12.10.2022 .
↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Registration Document // 2011 ” (engleski). Aéroports de Paris. Pristupljeno 12.10.2022 .
Vanjske veze