Ovo je članak o godini 1825.

Godina 1825 (MDCCCXXV) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

• 4. 1. - Francesco I je novi kralj Dvije Sicilije (do 1830).
• 14. 1. - Osnovana Slavenoserbska biblioteka u Zemunu.
• 18. 1. - U Moskvi otvoren Boljšoj teatar.
• 29. 1. - U Srbiji izbija Đakova buna protiv kneza Miloša^[1].

• 3. 2. (22. 1. po j.k.) - Toma Vučić Perišić razbio na Oplencu okupljene oko Miloja Đaka, koji će ubrzo biti ubijen. Jedan knežev savetnik, Milisav Lapovac, predlaže nakog ovoga da se u Srbiji pobiju pismeni ljudi.^[2]
• 3. 2. - Posle više od šest stoleća Severnojutlandsko ostrvo poplavom odvojeno od Jutlanda.
• 3 - 5. 2. - Februarska poplava na nemačkoj obali Severnog mora, utopilo se oko 800 ljudi.
• 9. 2. - Predstavnički dom SAD izabrao Johna Quincyja Adamsa za predsednika SAD nakon izbora u kome četvorica kandidata nisu osvojili većinu (preuzima 4. 3.).
• 12. 2. - Drugi Sporazum iz Indian Springsa: narod Creek predao ostatak zemlje u Džordžiji.
• februar - Vijetnamski car Minh Mạng zabranio ulazak hrišćanskim misionarima.
• 26. 2. - Grčki rat za nezavisnost: Ibrahim Paša Egipatski se iskrcao na Peloponezu, u Metoniju.
• zima 1824-25 - Jim Bridger je prvi Amerikanac koji je video Veliko slano jezero (u približno isto vreme ga je mogao videti i Kanađanin Étienne Provost).

• 2. 3. - Alžirski grad Blida razoren zemljotresom.

• 15. 4. - U Grčkoj počinje jednogodišnja osmansko-egipatska Treća opsada Misolongija.
• 17. 4. - Francuski kralj Šarl X "priznaje" nezavisnost Haitija tako što uz pomoć flote traži 150 miliona franaka.
• april - Bolivijski rat za nezavisnost: Antonio José de Sucre odlučujuće porazio rojaliste u Gornjem Peruu (Kraljevska Audijencija Charcas).
• 19. 4. - Juan Antonio Lavalleja sa Trideset tri istočnjaka stupio na tlo današnjeg Urugvaja kako bi se borio protiv brazilske okupacije.

• 22. 6. - Ibrahim Paša zauzeo Tripolicu u Grčkoj.

• 6. 7. - Proširenjem titule nastaje Kuća Glücksburg, iz koje će nastati vladarski domovi Grčke, Danske i Norveške.
• 30. 7. - Britanski brod otkriva otok Malden u centralnom Pacifiku.

• 6. 8. - Gornji Peru postaje nezavisna Republika Bolivija; prvi predsednik će biti Simón Bolívar (do decembra).
• avgust - Portugal priznaje nezavisnost Brazila.
• 18. 8. - Avanturista Gregor MacGregor izdaje zajam od 300.000 funti uz interes od 2,5%, što će u Velikoj Britaniji dovesti do Panike 1825., prvog modernog kraha berze u Engleskoj.
• 25. 8. - Brazilska provincija Cisplatina tj. Urugvaj proglašava nezavisnost što vodi do Cisplatinskog rata između Brazilskog Carstva i Ujedinjenih Provincija Rio de la Plate (tj. Argentine).

• 25. 9. - Javanski rat (1825-30): holandski general Hendrik Merkus de Kock deblokirao Jogjakartu od pobunjenika princa Diponegoroa.
• 27. 9. - U Engleskoj otvorena prva moderna železnica Stockton and Darlington Railway.

• 13. 10. - Ludwig I. je novi kralj Bavarske (do 1848).
• 26. 10. - Zvanično otvoren kanal Erie kojim su povezani New York i Velika jezera.

• 3. 11. - Osnovana Mađarska akademija nauka.
• 14. 11. - Proslavljen završetak Prokatedrale Svete Marije u Dublinu, prvog katoličkog episkopskog sedišta u Ujedinjenom Kraljevstvu od Reformacije.

• 1. 12. (19. 11. po j.k.) - Umro ruski car Aleksandar I. Za cara je je prvo proglašen veliki vojvoda i vicekralj Poljske Konstantin jer je bilo nepoznato da se on odrekao prestola (Ruski interregnum 1825.).
• 25. 12. (13. 12. po j.k.) - Nikolaj I objavio svoj dolazak na ruski presto (do 1855).
• 26. 12. (14. 12. po j.k.) - Dekabristički ustanak nekih oficira u Rusiji - ubrzo ugušen. General Mihail Miloradovič fatalno ranjen u pokušaju da smiri situaciju.
• 29. 12. - Antonio José de Sucre postaje drugi predsednik Bolivije

• 1825-27 - Ponovo okupljen Ugarski sabor, traži se da mađarski jezik bude zvaničan u Hrvatskoj.
• Mustafa-paša poslat za vezira u Bosnu, gde radi protiv buntovnih bosanskih velikaša^[3].
• Georgije Magarašević pokreće "Serbski letopis".
• Joakim Vujić objavio "Novjejše zemljeopisanije" na slavenosrpskom (ali oko ove godine taj jezik se prestaje koristiti)^[4].
• Grof Laval Nugent von Westmeath kupio zamak Bosiljevo.
• Stefan Stefanović napisao istorijsku dramu "Smert Uroša Petago".
• Kuća Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg je dobila to ime.
• Osnovana kažnjenička kolonija Edenglassie, današnji Brisbane u Australiji.
• U Japanu donet Edikt o odbijanju stranih brodova (važi do 1842.).
• Nauka i tehnika:
  • Hans Christian Ørsted izolovao čist aluminijum.
  • Michael Faraday otkrio benzen.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1825.

• 6. 2. - Đorđe Cenić, pravnik i političar († 1903)
• 18. 2. - Mór Jókai, književnik († 1904)
• 21. 3. - Aleksandar Možajski, aeronautički pionir († 1890)
• 4. 4. - Đuro Daničić (Popović), srpski filolog, reformator pravopisa († 1882)
• 11. 4. - Ferdinand Lassalle, nemački socijalista († 1864)
• 1. 5. - Johann Jakob Balmer, matematičar i fizičar († 1898)
• 4. 5. - Thomas Henry Huxley, biolog († 1895)
• 15. 5. - Adolfo Veber Tkalčević, filolog, književnik itd. († 1889)
• 6. 6. - Friedrich Bayer, osnivač firme Bayer († 1880)
• 24. 6. - Jovan Sundečić, pesnik i diplomata († 1900)
• 28. 6. - Emil Erlenmeyer, hemičar († 1909)
• 1. 8. - Ilija Guteša, trgovac, političar, dobrotvor († 1894)
• 11. 9. - Ivan Skvarčina, slikar († 1891)
• 10. 10. - Paul Kruger, lider Bura († 1904)
• 23. 10. - Ivan Vlahović, liječnik, prirodoslovac († 1899)
• 25. 10. - Johann Strauss mlađi, kompozitor († 1899)
• 31. 10. - Eugen Kvaternik, političar i revolucionar († 1871)
• 30. 11. - William-Adolphe Bouguereau, slikar († 1905)
• 2. 12. - Pedro II, brazilski car († 1891)
• ? - Sher Ali Khan, emir Afganistana († 1879)
• ? - Georg Koppitsch, graditelj († 1880)
• ? - Paško Vasa, albanski pisac i aktivista († 1892)
• ? - Jeronim Jovanović, episkop šabački i niški († 1894)
• ? - Teofan Živković, vladika gornjokarlovački († 1890)
• ? - Nikanor Ivanović, mitropolit crnogorsko-brdski († 1894)
• ? - Lazo Škundrić, hajduk

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1825.

• 4. 1. - Ferdinand I, kralj Dve Sicilije (* 1751)
• 8. 1. - Eli Whitney, pronalazač (* 1765)
• 9. 2. - Miloje Đak, trgovac, vođa pobune
• 16. 4. - Henry Fuseli, slikar (* 1741)
• 4. 5. - Stjepan Korolija, književnik, zagrebački kanonik (* 1760)
• 7. 5. - Antonio Salieri, kompozitor (* 1750)
• 19. 5. - Grof de Saint-Simon, socijalistički teoretičar (* 1760)
• 24. 5. - Matija Petar Katančić, književnik (* 1750)
• 14. 6. - Pierre Charles L'Enfant, arhitekta (* 1754)
• 25. 8. - Josip Voltić, jezikoslovac, leksikograf (* 1750)
• 13. 10. - Maximilian I., kralj Bavarske (* 1756)
• 1. 12. - Aleksandar I., ruski car (* 1777)
• 27. 12. - Mihail Miloradovič, ruski general (* 1771)
• 29. 12. - Jacques-Louis David, slikar (* 1748)
• ? - Marko Ivelić, ruski general (* 1740)
• ? - Ilija Petrović Strelja, vojvoda

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga drugi tom (V-2)