Živa(II) bromid
|
|
IUPAC ime
|
|
Drugi nazivi
|
Živin(II) bromid
|
Identifikacija
|
CAS registarski broj
|
7789-47-1 Y
|
PubChem[1][2]
|
24612
|
RTECS registarski broj toksičnosti
|
OV7415000
|
Jmol-3D slike
|
Slika 1
|
|
|
InChI=1S/2BrH.Hg/h2*1H;/q;;+2/p-2 Y Kod: NGYIMTKLQULBOO-UHFFFAOYSA-L Y |
|
Svojstva
|
Molekulska formula
|
HgBr2
|
Molarna masa
|
360,41 g/mol
|
Agregatno stanje
|
bela čvrsta materija
|
Gustina
|
6,03 g/cm³, čvrsta materija
|
Tačka topljenja
|
237 °C, 510 K, 459 °F
|
Tačka ključanja
|
322 °C, 595 K, 612 °F
|
Rastvorljivost u vodi
|
rastvoriv
|
Rastvorljivost
|
veoma rastvoriv u etarima
|
Struktura
|
Geometrija molekula
|
rombična
|
Opasnost
|
EU-klasifikacija
|
(T+) (N)
|
EU-indeks
|
080-002-00-6
|
NFPA 704
|
|
R-oznake
|
R26/27/28, R33, R50/53
|
S-oznake
|
(S1/2), S13, S28, S45, S60, S61
|
Tačka paljenja
|
nezapaljiv
|
Srodna jedinjenja
|
Drugi anjoni
|
Živa(II) fluorid Živa(II) hlorid Živa(II) jodid
|
Drugi katjoni
|
Cink bromid Kadijum bromid Živa(I) bromid
|
Y (šta je ovo?)
(verifikuj)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
|
Infobox references
|
Živa(II) bromid je neorganski metalni bromid koji se zabeležava formulom HgBr2. Kao živa(II) hlorid izuzetno je otrovan.
Ovo jedinjenje pripremamo kada Kalijum bromid dodamo rastvoru živinih soli i to kristaliziramo. Takođe se može dobiti mešanjem živa(II) nitrata i natrijum bromida ili rastvaranja živa(II) oksida u bromovodoničnoj kiselini.
Reakcije
Živa(II) bromid se koristi kao reagent u Konigs–Norovoj reakciji, kojom se formira glikozidna veza na ugljenim hidratima.[3][4]
On se takođe koristi za testiranje prisustva arsenika.[5]
Arsenik u uzorku se prvo konvertuje u gas arsin tretmanom sa vodonikom. Arsin reaguje sa živa(II) bromidom:[6]
- AsH3 + 3HgBr2 → As(HgBr)3 + 3HBr
Beli živa(II) bromid prelazi u žuti, smeđi ili crni, ako je arsenik prisutan u uzorku.[7]
Živa(II) bromid burno reaguje sa elementarnim indijumom na visokim temperatura[8]
i, kad je izložen kalijumu, može da formira na šok senzitivne eksplozivne smeše.[9]
Reference
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑
Horton, Derek (2004). Advances in Carbohydrate Chemistry and Biochemistry. Elseveir Academic Press. str. 76. ISBN 0-12-007259-9. Pristupljeno 29. 5. 2008.
- ↑
Stick Robert V. (2001). Carbohydrates: The Sweet Molecules of Life. Academic Press. str. 125. ISBN 0-12-670960-2. Pristupljeno 29. 5. 2008.
- ↑
Pederson Ole (2006). Pharmaceutical Chemical Analysis. CRC Press. str. 107. ISBN 0-8493-1978-1. Pristupljeno 29. 5. 2008.
- ↑
Odegaard Nancy, Sadongei Alyce (2005). Old Poisons, New Problems. Rowman Altamira. str. 58. ISBN 0-7591-0515-4. Pristupljeno 29. 5. 2008.
- ↑
Townsend Timothy G., Solo-Gabriele Helena (2006). Environmental Impacts of Treated Wood. CRC Press. str. 339. ISBN 0-8493-6495-7. Pristupljeno 29. 5. 2008.
- ↑
Bretherick L., Urben P. G., Pitt Martin John (1999). Bretherick's Handbook of Reactive Chemical Hazards. Elseveir Academic Press. str. 110. ISBN 0-7506-3605-X. Pristupljeno 29. 5. 2008.
- ↑
Bretherick L., Urben P. G., Pitt Martin John (1999). Bretherick's Handbook of Reactive Chemical Hazards. Elseveir Academic Press. str. 1276. ISBN 0-7506-3605-X. Pristupljeno 29. 5. 2008.
Literatura
Vanjske veze