Živa(I) hlorid
Živa(I) hlorid
|
|
|
|
IUPAC ime
|
|
Drugi nazivi
|
Kalomel Živin(I) hlorid
|
Identifikacija
|
CAS registarski broj
|
10112-91-1 Y
|
PubChem[1][2]
|
24956
|
ChemSpider[3]
|
16740467 Y
|
EINECS broj
|
233-307-5
|
UN broj
|
3077 keshav
|
ChEBI
|
33050
|
RTECS registarski broj toksičnosti
|
OV8750000
|
Jmol-3D slike
|
Slika 1
|
|
|
InChI=1S/2ClH.2Hg/h2*1H;;/q;;2*+1/p-2 Y Kod: ZOMNIUBKTOKEHS-UHFFFAOYSA-L Y |
|
Svojstva
|
Molekulska formula
|
Hg2Cl2
|
Molarna masa
|
472,09 g/mol
|
Agregatno stanje
|
Bela čvrsta materija
|
Gustina
|
7,150 g/cm3
|
Tačka topljenja
|
525 °C (trostruka tačka)
|
Tačka ključanja
|
383 °C (sublimira)
|
Rastvorljivost u vodi
|
0,2 mg/100 mL
|
Rastvorljivost
|
nerastvoriljiv u etanolu, etrima
|
Indeks refrakcije (nD)
|
1,973
|
Opasnost
|
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)
|
ICSC 0984
|
EU-klasifikacija
|
(Xn) (N)
|
EU-indeks
|
080-003-00-1
|
NFPA 704
|
|
R-oznake
|
R22, R36/37/38, R50/53
|
S-oznake
|
S2, S13, S24/25, S46, S60, S61
|
Tačka paljenja
|
nezapaljiv
|
Termohemija
|
Standardna molarna entropija So298
|
196 J·mol−1·K−1[4]
|
Srodna jedinjenja
|
Drugi anjoni
|
Živa(I) fluorid Živa(I) bromid Živa(I) jodid
|
Drugi katjoni
|
Živa(II) hlorid
|
Y (šta je ovo?)
(verifikuj)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
|
Infobox references
|
Živa(I) hlorid je neorganski metalni hlorid koji se zabeležava formulom Hg2Cl2. Takođe je znan kao mineral kalomel. Otrovan je doduše manje od drugih hlorida. Nastaje pri redukciji živinih(II) jedinjenja u vodi.[5][6]
Reference
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 0-618-94690-X.
- ↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ↑ Skoog, Douglas A., F. James Holler and Timothy A. Nieman (1998). Principles of Instrumental Analysis (5th izd.). Saunders College Pub.. str. 253–271. ISBN 0-03-002078-6.
Literatura
Vanjske veze
|
|