Чима Копи

Чима Копи (итал. Cima Coppi) је награда која се додјељује бициклисти који први пређе преко највећег успона на Ђиро д’Италији, једној од бициклистичких гранд тур трка.[1] На Чима Копи успону, сваке године добија се више бодова за брдску класификацију него на било којем другом успону.[2]

Историја

Награда Чима Копи уведена је на Ђиро д’Италију 1965, у част Фауста Копија, који је пет пута освајао Ђиро и три пута брдску класификацију.[3] Први пут представљена је 22. априла 1965, од стране тадашњег директора трке — Виченца Торијанија, који је објавио да ће највећи успон доносити дупло више бодова за брдску класификацију.[4] Торијани је размишљао о могућности да први преко успона добија временску бонификацију; ипак, након много различитих мишљења одлучио је да се додјељује више бодова за брдску класификацију.[4]

Чима Копи мијења се од године до године, у зависности од надморске висине профила трке. Пасо дело Стелвио је са 2.758 m највећа тачка до које је Ђиро ишао. Стелвио је вожен 1972, 1975, 1980, 1994, 2005, 2012, 2014, 2017. и 2020. Вожен је такође и 1965, 1988 и 2013, али у сва три случаја је етапа модификована због временских неприлика, што је прузроковало промјену успона на којем се додјељује Чима Копи награда те године.

Године 1967, Феличе Ђимонди је освојио Чима Копи, а затим и Ђиро д’Италију, поставши тако први возач који је то успио.[5] Након њега, Чима Копи и Ђиро исте године освајали су Еди Меркс (1968), Франко Кјочоли (1991), Мигел Индураин (1993), Марко Пантани (1998), Винченцо Нибали (2013)[5] и Крис Фрум (2018). На Ђиру 2018, Чима Копи био је успон Коле деле Финестре; Фрум је напао на средини успона, на 80 km до циља, прешао први преко успона, а затим дошао до етапне побједе и розе мајице, коју је сачувао до краја, направивши тако један од највећих преокрета у историји Ђира.[6]

Списак Чима Копи успона и побједника

Списак успона и побједника Чима Копија
Година Успон Надморска висина Први преко успона Референца
1965. Пасо дело Стелвио 2.758 m
1.958 m[н 1] 		 Грацијано Батистини (ИТА) [3]
1966. Пасо Пордои 2.239 m  Франко Битоси (ИТА) [7]
1967. Тре Чиме ди Лаваредо 2.320 m  Феличе Ђимонди (ИТА) [8]
1968. Тре Чиме ди Лаваредо 2.320 m  Еди Меркс (БЕЛ) [9]
1969. Пасо Села 2.214 m  Клаудио Микелото (ИТА) [10]
1970. Пасо Пордои 2.239 m  Лучијано Армани (ИТА) [11][12]
1971. Гросглокнер 2.506 m  Пјерфранко Вјанели (ИТА) [13][14]
1972. Пасо дело Стелвио 2.758 m  Хосе Мануел Фуенте (ШПА) [15]
1973. Пасо ди Ђау 2.236 m  Хосе Мануел Фуенте (ШПА) [16]
1974. Тре Чиме ди Лаваредо 2.320 m  Хосе Мануел Фуенте (ШПА) [17]
1975. Пасо дело Стелвио 2.758 m  Франсиско Галдос (ШПА) [18]
1976. Пасо Села 2.214 m  Андрес Гандаријас (ШПА) [19][20]
1977. Валпарола Пас 2.200 m  Фаустино Фернандез Овијес (ШПА) [21]
1978. Пасо Велес 2.033 m  Ђанбатиста Баронкели (ИТА) [22]
1979. Пасо Пордои 2.239 m  Леонардо Натале (ИТА) [23]
1980. Пасо дело Стелвио 2.758 m  Жан Рене Бернадо (ФРА) [24]
1981. Тре Чиме ди Лаваредо 2.320 m  Бет Бреу (ШВА) [25]
1982. Кол д’Изоар 2.361 m  Лусин ван Импе (БЕЛ) [26]
1983. Пасо Пордои 2.239 m  Марино Лехарета (ШПА) [27]
1984. Пасо Пордои 2.239 m  Лоран Фињон (ФРА) [28]
1985. Пасо дел Семпионе 2.005 m  Рејнел Монтоја (КОЛ) [29]
1986. Пасо Пордои 2.239 m  Педро Муњоз Родригез (ШПА) [30][31]
1987. Пасо Пордои 2.239 m  Жан Клод Багдо (ФРА) [32][33]
1988. Пасо дело Стелвио 2.758 m — [н 2]
1989. Пасо ди Гавија 2.621 m — [н 3]
1990. Пасо Пордои 2.239 m  Маурицио Вандели (ИТА) [38]
 Шарли Моте (ФРА)[н 4]
1991. Пасо Пордои 2.239 m[н 5]  Франко Вона (ИТА)[39]
 Франко Кјочоли (ИТА) [40]
1992. Пасо Пордои 2.239 m  Клаудио Кјапучи (ИТА) [41]
1993. Пасо Пордои 2.239 m  Мигел Индураин (ШПА) [42]
1994. Пасо дело Стелвио 2.758 m  Франко Вона (ИТА) [43]
1995. Коле дел’Ањело 2.744 m —[н 6]
1996. Пасо ди Гавија 2.621 m  Ернан Буенаора (КОЛ) [46]
1997. Пасо Пордои 2.239 m  Хосе Хаиме Гонзалес (КОЛ) [47]
1998. Пасо Села 2.214 m  Марко Пантани (ИТА) [48]
1999. Пасо ди Гавија 2.621 m  Хосе Хаиме Гонзалес (КОЛ) [49]
2000. Коле дел’Ањело 2.744 m  Хосе Хаиме Гонзалес (КОЛ) [50][51]
2001. Коле Фунијера 2.511 m — [н 7] [52][53]
2002. Пасо Пордои 2.239 m  Хулио Алберто Перез (МЕК) [54][55]
2003. Кол д’Есишје 2.366 m  Фреди Гонзалес (КОЛ) [56][57]
2004. Пасо ди Гавија 2.621 m  Владимир Михољевић (ХРВ) [58][59]
2005. Пасо дело Стелвио 2.758 m  Хосе Рухано (ВЕН) [60][61]
2006. Пасо ди Гавија 2.621 m  Хуан Мануел Гарате (ШПА) [62][63]
2007. Коле дел’Ањело 2.744 m  Јоан ле Буланже (ФРА) [64][65]
2008. Пасо ди Гавија 2.621 m  Хулио Алберто Перез (МЕК) [66][67][68]
2009. Блокхауст
Сестријере 		2.064 m
2.039 m [н 8] 		 Стефано Гарцели (ИТА) [69][70]
2010. Пасо ди Гавија 2.621 m  Јоан Чоп (ШВА) [71][72]
2011. Пасо ди Ђау 2.236 m  Стефано Гарцели (ИТА) [73][74]
2012. Пасо дело Стелвио 2.758 m  Томас де Гент (БЕЛ) [75][76]
2013. Пасо дело Стелвио
Тре Чиме ди Лаваредо 		2.758 m
2.320 m[н 9] 		 Винченцо Нибали (ИТА) [80]
2014. Пасо дело Стелвио 2.758 m  Дарио Каталдо (ИТА) [81][82]
2015. Коле деле Финестре 2.178 m  Микел Ланда (ШПА) [83]
2016. Коле дел’Ањело 2.744 m  Микеле Скарпони (ИТА) [84][85]
2017. Пасо дело Стелвио 2.758 m  Микел Ланда (ШПА) [86]
2018. Коле деле Финестре 2.178 m  Крис Фрум (УК) [6][87]
2019. Пасо ди Гавија
Пасо Манжен 		2.618 m
2.047 m[н 10] 		 Фаусто Маснада (ИТА) [89]
2020. Пасо дело Стелвио 2.758 m  Роан Денис (АУС) [90]
2021. Пасо Пордои
Пасо Ђау 		2.618 m
2.236 m[н 11] 		 Еган Бернал (КОЛ) [92]
2022. Пасо Пордои 2.618 m  Алесандро Кови (ИТА) [93]
2023. Гран сан Бернардо
Тре Чиме ди Лаваредо 		2.469 m
2.320 m[н 12] 		 Сантијаго Буитраго (КОЛ) [96][97]
2024. Пасо дело Стелвио, Умбраилпас
Пасо Села[н 13] 		2.758 m, 2.501 m
2.239 m 		 Ђулио Пелицари (ИТА) [101][102]

Вишеструки победници

Позиција Возач Број побједа Године
1. Шпанија Хосе Мануел Фуенте 3 1972, 1973, 1974
Колумбија Хосе Хаиме Гонзалез 1997, 1999, 2000
3. Италија Франко Вона 2 1991, 1994
Мексико Хулио Алберто Перез Каупио 2002, 2008
Италија Стефано Гарцели 2009, 2011
Шпанија Микел Ланда 2015, 2017

По државама

Држава Број побједа Број бициклиста
 Италија 22 20
 Шпанија 11 8
 Колумбија 8 6
 Француска 5 5
 Белгија 3 3
 Швајцарска 2 2
 Мексико 2 1
 Венецуела 1 1
 Аустралија 1 1
 Хрватска 1 1
 УК 1 1

Напомене

  1. ^ Последњих 800 метара успона на Стелвију 1965. није вожено због лавине на путу, возачи су носили бицикла и трчали кроз снијег до циља.[3]
  2. ^ Пасо дело Стелвио 1988. није вожен због великог снијега на путу.[34][35]
  3. ^ Успон Пасо ди Гавиа је требало да буде Чима Копи 1989. али је етапа отказана због лошег времена и снијега на путу.[36][37]
  4. ^ Пасо Пордои 1990. вожен је два пута.
  5. ^ Пасо Пордои 1991. вожен је два пута.
  6. ^ Успон Коле дел’Ањело 1995. није вожен због лавине.[44][45]
  7. ^ Успон Коле Фунијера 2001. требало је да буде Чима Копи, али је етапа отказана због протеста.
  8. ^ Успон Блокхауст требало је да буде Чима Копи 2009. али је због јаког снијега на врху успона етапа скраћена и завршена је на мањој надморској висини од планиране, због чега је Чима Копи био успон Сестријере.
  9. ^ Пасо дело Стелвио је требало да буде Чима Копи 2013. али је због лоших временских прилика етапа отказана.[77][78] Отказивањем Стелвија, Тре Чиме ди Лаваредо постао је Чима Копи.[79]
  10. ^ Пасо ди Гавија је требало да буде Чима Копи 2019. али због лоших временских прилика и опасности од лавине успон није вожен. Други највећи успон био је Серу Лејк, али је он вожен прије него што је успон до Гавије отказан, због чега су организатори награду Чима Копи додијелили трећем највећем успону на трци — Пасо Манжену.[88]
  11. ^ Пасо Пордои је требало да буде Чима Копи 2021. али због лоших временских услова није вожен и Чима Копи био је други највећи успон — Пасо Ђау.[91]
  12. ^ Гран сан Бернардо је требало да буде Чима Копи 2023. али је због лоших временских прилика етапа скраћена са 207 на 76 km и успон је отказан.[94] Отказивањем успона Гран сан Бернардо, Тре Чиме ди Лаваредо постао је Чима Копи.[95]
  13. ^ Чима Копи је требало да буде успон Пасо дело Стелвио, али је он уклоњен са руте 14. маја, недељу дана прије него што је требало да буде вожен, због лавина, а нови Чима Копи је био успон Умбраилпас.[98] Пред почетак етапе 16, због великог снијега и кише, етапа је скраћена, није вожен Умбраилпас, због чега је нови Чима Копи био успон Пасо Села, као успон са највећом надморском висином од оних који нијесу вожени до тог тренутка.[99][100]

Референце

  1. ^ Fotheringham 2009, стр. 4-6.
  2. ^ Weislo, Laura (13. 5. 2008). „Giro d'Italia classifications demystified”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  3. ^ а б в McGann, Bill; McGann, Carol. „1965 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  4. ^ а б Boccacini, Gigi (23. 4. 1965). „La tappa dello Stelvio decisiva per il Giro?” (PDF). La Stampa (на језику: италијанском). Editrice La Stampa. стр. 8. Приступљено 22. 2. 2018. 
  5. ^ а б Belbin, Giles (22. 5. 2017). „Icons of cycling: The Cima Coppi”. cyclingweekly.com. Приступљено 22. 2. 2018. 
  6. ^ а б Fletcher, Patrick (25. 5. 2018). „Giro d'Italia stage 19: Chris Froome steals maglia rosa with 80km solo attack”. cyclingnews.com. Приступљено 28. 5. 2018. 
  7. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1966 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  8. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1967 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  9. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1968 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  10. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1969 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  11. ^ „La "Rosa" In Cifre”. Corriere dello Sport (на језику: италијански). 8. 6. 1970. стр. 12. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  12. ^ „Merckx Rubrico Su Previsto Triunfo” (на језику: шпански). El Mundo Deportivo. 8. 6. 1970. стр. 30. Архивирано из оригинала 1. 7. 2013. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  13. ^ „G. P. Montagna”. Corriere dello Sport (на језику: италијански). јун 1971. стр. 2. Архивирано из оригинала 1. 1. 2015. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  14. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1971 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  15. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1972 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  16. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1973 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  17. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1974 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Архивирано из оригинала 05. 07. 2013. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  18. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1975 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  19. ^ Nart, Diego (20. 5. 2011). „Quel 9 giugno del 1976 Gimondi sul Gardeccia costruisce la sua rosa”. Alto Adige. Elemedia S.p.A. Архивирано из оригинала 20. 7. 2017. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  20. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1976 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  21. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1977 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  22. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1978 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  23. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1979 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  24. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1980 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  25. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1981 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  26. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1982 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  27. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1983 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  28. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1984 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  29. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1985 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  30. ^ „Da Silva Evito El Segundo Triunfo De Muñoz” (PDF). El Mundo Deportivo (на језику: шпанском). El Mundo Deportivo S.A. 2. 6. 1986. стр. 46. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 12. 2014. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  31. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1986 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  32. ^ „From The CW Archives: The 1987 Giro d'Italia Part 4”. Cycling Weekly. IPC Media Limited. 28. 5. 2008. Архивирано из оригинала 24. 8. 2011. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  33. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1987 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  34. ^ Wilcockson, John (27. 5. 2012). „From the pages of Velo: Hampsten's Giro: 'I was so happy to survive'”. VeloNews. Competitor Group, Inc. стр. 1. Архивирано из оригинала 17. 06. 2014. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  35. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1988 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  36. ^ „La etapa reina del Giro se suspendió por el mal tiempo”. El País (на језику: шпанском). Ediciones El País. EFE. 6. 6. 1989. Архивирано из оригинала 7. 5. 2015. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  37. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1989 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  38. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1990 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  39. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1991 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  40. ^ Vibertie, Paolo (13. 6. 1991). „El líder Chioccioli sentencia el Giro con una nueva exhibición de fuerza en la etapa más dura”. El País (на језику: шпанском). Ediciones El País. Архивирано из оригинала 29. 8. 2012. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  41. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1992 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  42. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1993 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  43. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1994 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  44. ^ Viberti, Paolo (2. 6. 1995). „Richard se apunta una etapa recortada por la nieve”. El País (на језику: шпански). Ediciones El País. Архивирано из оригинала 2. 8. 2015. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  45. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1995 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  46. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1996 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  47. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1997 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  48. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1998 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  49. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1999 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  50. ^ Ekström, Gabriella (2000). „Pantani back but strange tactics”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  51. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2000 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  52. ^ Jones, Jeff (7. 6. 2001). „Dies Irae?”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  53. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2001 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  54. ^ Maloney, Tim (29. 5. 2002). „Evans takes over Maglia Rosa”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  55. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2002 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  56. ^ Henry, Chris (29. 5. 2003). „Frigo returns, Garzelli crashes but hangs on to GC position”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  57. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2003 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  58. ^ Maloney, Tim (28. 5. 2004). „Cunego clearly consolidates Giro lead in Bormio”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  59. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2004 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  60. ^ Maloney, Tim (22. 5. 2005). „Parra does the double; Savoldelli still strong on Stelvio”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  61. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2005 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  62. ^ Cycling News (27. 5. 2005). „No more Mr. Nice Guy: Basso takes a(nother) leaf out of the Armstrong bible”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  63. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2006 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  64. ^ Gregor Brown and Tim Maloney (24. 5. 2007). „Di Luca takes day: Rosa and stage”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  65. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2007 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  66. ^ „Stage 20 - Saturday, May 31: Rovetta - Tirano, 224km”. Cycling News. 10. 5. 2008. Приступљено 22. 2. 2018. 
  67. ^ Gregor Brown and Bjorn Haake (31. 5. 2008). „Contador one step closer to pink dream”. Cycling News. Приступљено 22. 2. 2018. 
  68. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2008 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  69. ^ Weislo, Laura (19. 5. 2009). „Complete live report”. Cycling News. Future Publishing Limited. Архивирано из оригинала 3. 10. 2009. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  70. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2009 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  71. ^ Ford, Bonnie D. (7. 5. 2010). „2010 Giro: Storylines on our radar”. ESPN.com. ESPN Internet Ventures. Приступљено 22. 2. 2018. 
  72. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2010 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  73. ^ Clarke, Les (22. 5. 2011). „Two’s a treat for Nieve and Euskaltel-Euskadi”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2018. 
  74. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2011 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  75. ^ Westemeyer, Susan (26. 5. 2012). „De Gendt wins Giro d'Italia penultimate stage atop the Stelvio”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 22. 2. 2012. 
  76. ^ Atkins, Ben (26. 5. 2012). „Thomas De Gendt soars to the foot of the podium with virtuoso Stelvio solo”. VeloNation. VeloNation LLC. Приступљено 22. 2. 2018. 
  77. ^ Farrand, Stephen (22. 5. 2013). „Race organisers RCS Sport expect to cut key climbs from mountain stages due to weather warnings”. The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. Приступљено 22. 2. 2018. 
  78. ^ „Reactions to the cancellation of stage 19”. Cyclingnews.com. Future plc. 24. 5. 2013. Приступљено 22. 2. 2018. 
  79. ^ Ryan, Barry (24. 5. 2013). „Giro d'Italia will reach Tre Cime di Lavaredo in spite of snow, says Vegni”. Cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 2. 2018. 
  80. ^ Atkins, Ben (25. 5. 2013). „Vincenzo Nibali attacks through the stage 20 blizzard to win on the Tre Cime”. VeloNation. VeloNation LLC. Приступљено 22. 2. 2018. 
  81. ^ Hood, Andrew (27. 5. 2014). „UPDATED: Confusion over ‘neutralization’ throws Giro into chaos”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Архивирано из оригинала 28. 05. 2014. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  82. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2014 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  83. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2015 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  84. ^ Fretz, Caley. „When a domestique wins a grand tour”. velonews.competitor.com. Архивирано из оригинала 30. 05. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2018. 
  85. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2016 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  86. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2017 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 2. 2018. 
  87. ^ Cary, Tom (25. 5. 2018). „Chris Froome seizes Giro d'Italia lead in phenomenal fashion after one of the finest grand tour stages in living memory”. telegraph.co.uk. Приступљено 28. 5. 2018. 
  88. ^ Farrand, Stephen (25. 5. 2013). „Giro d'Italia: Passo Gavia removed due to avalanche threat”. Cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 4. 6. 2019. 
  89. ^ „Giro d'Italia: Bilbao wins stage 20”. Cyclingnews.com. Future plc. 1. 6. 2019. Архивирано из оригинала 16. 8. 2017. г. Приступљено 4. 6. 2019. 
  90. ^ „Giro d'Italia: 'I give everything for the team when I can' says Rohan Dennis”. Cyclingnews.com. Future plc. 23. 10. 2020. Приступљено 30. 5. 2021. 
  91. ^ Bonville-Ginn, Tim (25. 5. 2013). „This is the new route for stage 16 of the Giro d'Italia 2021”. cyclingweekly.com. Приступљено 30. 5. 2021. 
  92. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 Giro d'Italia: Stage 16: May 24, 2021”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 30. 5. 2021. 
  93. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2022 Giro d'Italia: Stage 20: May 28, 2021”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 30. 5. 2022. 
  94. ^ Ostanek, Daniel (19. 5. 2023). „Adverse weather forces Giro d'Italia to cut stage 13 to 74.6km”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 6. 2023. 
  95. ^ „Da Longarone alle Tre Cime di Lavaredo, Cima Coppi del Giro. Guarda la diretta”. rainews.it (на језику: италијански). 26. 5. 2023. Приступљено 12. 6. 2023. 
  96. ^ „Santi Buitrago wins Queen’s stage of Giro”. merida-bikes.com. 29. 5. 2023. Приступљено 12. 6. 2023. 
  97. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Giro d'Italia, 106th edition: May 6 - 28, 2023; Stage 19: Thursday, May 26, 2023”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 12. 6. 2023. 
  98. ^ Puddicombe, Stephen; Davidson, Tom; Shrubsall, James. „Giro d'Italia 2024 route: Stelvio removed due to 'risk of avalanches'”. rainews.it. Приступљено 23. 6. 2014. 
  99. ^ „Giro d’Italia 2024, la nuova Cima Coppi è oggi sul Passo Sella”. cyclingpro.net (на језику: италијански). 22. 5. 2024. Приступљено 23. 6. 2014. 
  100. ^ Ostanek, Dani (22. 5. 2024). „Giro d'Italia: Georg Steinhauser solos to victory on Passo Brocon”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 16. 10. 2024. 
  101. ^ „VF Group Bardiani-CSF Faizanè: Giulio Pellizzari wins the Cima Coppi”. vfgroupbardianicsffaizane.co. 22. 5. 2024. Приступљено 23. 6. 2014. 
  102. ^ Ostanek, Dani (22. 5. 2024). „20-year-old Giulio Pellizzari celebrates Cima Coppi, gifts from Pogačar, and a second place on his Giro d'Italia debut”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 6. 2023. 

Литература

Спољашње везе