Цита с оцем, мајком и седамнаестеро својих од својих 23 браће и сестара
Била је трећа кћерка и пето заједничко дете Роберта, последњег владајућег војводе Парме, и португалске принцезе Марије Антоније. Њен отац је из првог брака имао дванаестеро деце (шестеро с менталном ретардацијом), те још дванаестеро из другог брака (у којем је рођена и Цита), а Цита је била његово седамнаесто дете. Име је добила по Цити, италијанској светици из 13. века. Била је одгајана у религиозној римокатоличкој породици, те је размишљала о одласку у манастир, где су као редовнице већ живеле њене три сестре.
Брак
Цита и Карло на дан вјенчања
Свог будућег супруга Карла упознала је преко своје тетке Марије Терезије, која је била удовица Карловог деде. Венчали су се 21. октобра1911. године. Њен супруг је већ тада био сматран будућим царем и краљем, пошто цар Франц Јозеф није имао живих синова, а деца престолонаследника и надвојводе Франца Фердинанда нису била сматрана подобном да наследе круне због скромног порекла њихове мајке Софије. Када је Франц Фердинанд убијен у Сарајеву1914. године, Цитин супруг је постао престолонаследник.
Први светски рат је за Циту лично био тежак, пошто су се њена браћа борила на различитим странама. Када се Италија придружила противницима Аустрије, Цитина популарност је нагло пала. Са супругом је имала пет синова и три кћерке.
Царица и краљица
Дана 21. новембра1916. године умро је цар Франц Јозеф, па је Цита постала царица и краљица као супруга новога цара и краља. Пар је окруњен за краља и краљицу Угарске 30. децембра исте године. Имала је значајног утицаја на свога супруга.
Цитин брат Сиксто је наговорио Карла да потпише сепаратни мир с Француском, због чега је Карло постао изузетно непопуларан. Карло ће убрзо затим изгубити све своје круне.
Живот у егзилу
До 11. новембра 1918. сви народи Аустро-Угарске су прогласиле своје тежње да се одвоје од Аустро-Угарске. Цитин брат је замолио британског краља Џорџа V да организује бекство цара, царице и њихове деце из Беча у Швајцарску, што је Џорџ V и урадио; убиство његових рођака, руског цара Николаја II, царице Александре и њихово петеро деце био је довољан разлог за забринутост за сигурност аустријске царске породице.
Карло је био охрабрен од стране мађарских националиста, па се два пута током 1921. безуспешно покушао вратити на престо Мађарске. Мађарска је остала краљевина, али без краља. Покушаји да се врати на престо барем Мађарске нису му успели због разних фактора, укључујући изостанак подршке од стране регента Миклоша Хортија.
Цита и Карло су 1921. године протерани на португалско острво Мадеира. Њихова деца су остала код Цитине тетке (маћехе Карловог оца) Марије Терезије, а касније су се придружили родитељима. Године 1922. осам месеци трудна царица Цита је остала удовица.
Породица се на крају скрасила у Квебеку који је био пожељан јер се ту говори француски језик који је царска породица познавала и могу да наставе студије на Универзитету Лавал[1]. Како су остали без свих примања из Европе, царска породица је пала у сиромаштво. За време Првог светског рата Цита је била царица и краљица, а за време Другог светског рата спремала је ручак од листова маслачка уместо спанаћа.[2]
Цита се у Европу вратила 1952. године, и то у Луксембург, како би се бринула за своју стару мајку. Након што је аустријска влада 1982. године попустила у спречавању Хабзбурзима да улазе у Аустрију, бивша царица се након шест деценију вратила у Аустрију. Кроз следећих неколико година бивша царица се чак појављивала на аустријској телевизији, гдје је изнела мишљење да син цара Франца Јозефаа, престолонаследник Рудолф, и његова љубавница, Марија Вечера, нису починили самоубиство, већ да су навероватније убијени.[2]
