PROFILPELAJAR.COM

◄ 1930—1939.
◄ 1930—1939.	1940. 1941 / 1941. 1942. 1943. 1944. 1945 / 1945. 1946. 1947. 1948. 1949.	1950—1959. ►

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1942. године.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

Јануар

7. јануар

У селу Иванчићима, код Сарајева, уз присуство генералног секретара КПЈ Јосипа Броза Тита отпочело дводневно саветовање Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, на коме је дата оцена дотадашњег рада и истакнуте грешке у раду. На крају саветовања је заузет став у питању односа са четницима и у погледу учвршћивања партизанских јединица, формирања добровољачких одреда и напуштања фронталног ратовања.^[1]

11. јануар

ЦК КПЈ и Врховни штаб НОПОЈ донели одлуку о стварању Добровољачке војске Југославије, како би се што већи број становништва укључио у Народноослободилачки покрет. Одлука о стварању Добровољачке војске превасходно се односила на територију Босне и Херцеговине, а Врховни штаб је променио назив у Врховни штаб НОП и ДВЈ.^[1]

15. јануар

У источној Босни отпочела Друга непријатељска операција.^[1]

21. јануар

У Новом Саду мађарске окупационе трупе и жандармерија отпочеле тродневно масовно хапшење и убијање Срба и Јевреја тзв „Новосадска рација“ у којој је убијено око 4.500 људи.^[1]

25. јануар

У ослобођену Фочу стигли Врховни штаб и ЦК КПЈ, где су боравили све до 10. маја. Овај период у историји Народноослободилачког рата се назива „Фочански период”.^[1]

25. јануар

Борци Прве пролетерске бригаде, по изузетно тешким условима на температури од -32° извели марш преко планине Игман, код Сарајева.^[1]

Фебруар

2. фебруар

У Фочи ЦК КПЈ и Врховни штаб НОП и ДВЈ издали два значајна документа за организацију и даљи развој народне власти — „Задаци и устројство народноослободилачких одбора” и „Објашњења и упутства за рад НОО у ослобођеним крајевима”. Ови документи познати су као „Фочански прописи”, а њихов аутор је био Моша Пијаде.^[2]

8. фебруар

У манастиру Острогу, код Никшића, од 8. до 9. фебруара одржана је Скупштина црногорских и бокељских родољуба тзв. „Острошка скупштина“ на којој је упућен позив на јединство и одлучност у борби против окупатора.^[2]

12. фебруар

У току ноћи 12/13. фебруара у логору Црвени крст у Нишу избила побуна 102 затвореника, који су напали стражаре и потом извршили бекство. Током обрачуна са стражарима погинуло је 40 затвореника и 11 стражара, а Немци су за одмазду наредних дана стрељали 850 талаца. Ово је било једино масовно бекство из неког концентрационог логора у читавој окупираној Европи.^[2]

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

Март

1. март

У Чајничу, одлуком ЦК КПЈ и наредбом Врховног штаба НОП и ДВЈ, формирана Друга пролетерска ударна бригада.^[3]

20. март

У околини Колашина, у борби против четника Павла Ђуришића погинуо Будо Томовић (1914—1942), члан ЦК СКОЈ и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору и Боку.^[3]

27. март

Поводом годишњице војног пуча од 27. марта окупациони режим у Србији обесио шесторицу истакнутих партизана, који су по двојица обешени у Обреновцу, Убу и Ваљеву.^[3]

Април

2. април

У току ноћи 1/2. априла у селу Горња Јошавка, код Челинца, група четника заробила рањеног др. Младена Стојановића (1896—1942), начелника Оперативног штаба за Босанску крајину и однела га до потока Млинска Ријека, где су га убили. Неколико месеци касније доктор Младен је проглашен за народног хероја.^[4]

Мај

21. мај

Пилоти Ваздухопловства НДХ Руди Чајавец и Фрањо Клуз прешли на страну Народноослободилачког покрета (НОП). Они су са аеродрома у Бања Луци авионима пребегли на припремљено летелиште Урије, код Приједора.^[5]
У Љубљани Италијани стрељали Антона Тонета Томшича (1910—1942), организационог секретара ЦК КП Словеније и једног од организатора устанка у Љубљани.^[5]

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

Јун

Јул

Август

Септембар

6. септембар

У близини села Гојло, код Кутине, партизанске снаге извршиле напад на нафтне изворе.

Октобар

3. октобар

У селу Уништа, близу Босанског Грахова формирана је Друга далматинска ударна бригада.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

Новембар

1. новембар

Одлуком Врховног штаба НОП и ДВЈ формирана је Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ), а наредбом Врховног команданта НОП и НОЈ Јосипа Броза Тита формиране су Прва и Друга пролетерска ударна дивизија.

4. новембра

После дводневних борби, пет ојачаних бригада НОВЈ заузело Бихаћ.

9. новембар

Наредбом Врховног команданта НОП и ПОЈ Јосипа Броза Тита формиране су Трећа, Четврта и Пета ударна дивизија, као и Први босански народноослободилачки корпус.

22. новембра

Наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ формиране су Шеста, Седма и Осма дивизија, као и Први хрватски народноослободилачки корпус.

26. новембар

У Бихаћу, у присуству 54 делегата, отпочело Прво заседање АВНОЈ-а. На заседању је донета Резолуција којом је АВНОЈ конституисан као највиши политички орган народа Југославије, са задатком да даље руководи ослободилачком борбом народа Југославије. На заседању је изабран Извршни одбор и осам повереништва.

Децембар

6. децембар

У Босанском Петровцу отпочела тродневна Прва конференција Антифашистичког фронта жена (АФЖ) у присуству 166 делегата. На Конференцији су истакнути непосредни задаци АФЖ и изабрано руководство — Централни одбор и за председника Ката Пејновић.^[6]

27. децембар

У Бихаћу почео тродневни Први конгрес Антифашистичке омладине Југославије, коме је присуствовало 365 делегата. Конгрес је одлучио да се оснује Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ). На Конгресу је изабрано руководство — Земаљски одбор и председник Иво Лола Рибар и упућен Проглас „Омладини свих народа Југославије”.^[6]

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 187–206.
^ ^а ^б ^в Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 207–222.
^ ^а ^б ^в Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 223–242.
^ Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 243–258.
^ ^а ^б Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 259–278.
^ ^а ^б Хронологија ослободилачке борбе 1964.

Литература

Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964.
Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980.