Хронична опструктивна болест плућа

Хронична опструктивна болест плућа
СинонимиХронична опструктивна пулмонарна болест, хронична ошструктивна болест ваздушних путева, хронични бронхитис, емфисема, пулмонарна емфисема
Бруто патологија која показује центрилобуларни тип емфизема карактеристичног за пушаче.
СпецијалностиПулмологија
СимптомиКраткоћа даха, кашаљ са продукцијом испљувака.[1]
КомпликацијеАкутно погоршање хроничне опструктивне плућне болести[2]
Време појавеНакон 40 година живота[3]
ТрајањеДугорочна[3]
УзроциПушење дувана, загађење ваздуха, генетика[2]
Дијагностички методТестирање функције плућа[4]
Слична обољењаАстма[3]
ПревенцијаПобољшање загађења ваздуха у затвореном и на отвореном[3]
ЛечењеПрестанак пушења, пулмонална рехабилитација, трансплантација плућа[2]
ЛековиВакцинације, инхалирање бронходилататори и стероиди, дугорочна кисеонична терапија[2][5]
Фреквенција174,5 милиона (2015)[6]
Смртност3,2 милиона (2015)[7]

Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП), (енгл. chronic obstructive pulmonary disease - COPD) је болест плућа са опструкцијом (сужењем) дисајних путева.[1][8] Узрок је појачана запаљењска реакција плућа на инхалативне агенсе која доводи до прогресивне опструкције дисајних путева. Уско је повезана са хроничим коришћењем дувана. Претпоставља се да 20% популације болује од хроничног бронхитиса. ХОПБ се може назвати и хронични опструктивни бронхитис.[9]

Главни симптоми обухватају краткоћу даха и кашаљ са продукцијом испљувака.[1] ХОБП је прогресивна болест, те се типично погоршава с временом.[10] На крају, свакодневне активности, као што су ходање или облачење, постају тешке.[3] Хронични бронхитис и емфисема су алтернативни термини који се користе за различите типове ХОБП.[3][11] Термин „хронични бронхитис” се још увек користи за дефинисање продуктивног кашља који је присутан током најмање три месеца сваке године током две године.[1]

Пушење дувана је најчешћи узрок ХОБП, при чему фактори као што су загађење ваздуха и генетика играју мање улоге.[2] У земљама у развоју, један од честих извора загађења ваздуха су лоше вентилисане ватре за загревање и кување.[3] Дугорочно излагање тим иритантима узрокује инфламаторни респонс у плућима, што доводи до сужавања малих дисајних путева и распада плућног ткива.[5] Дијагноза се базира на лошем ваздушном току који се мери тестовима плућне функције.[4] За разлику од астме, редукција протока ваздуха се знатно не побољшава употребом бронходилатора.[3]

Већина случајвева ХОБП се може спречити редуковањем излагања факторима ризика.[12] Тиме су обухваћени смањење нивоа пушења дувана и побољшање квалитета ваздуха унутра и напољу.[3] Док третман може да успори погоршање, лек не постоји.[3] ХОБП третмани обухватају престанак пушења, вакцинације, респираторну рехабилитацију, и често удисање бронходилатора и стероида.[2] Неким пацијентима помаже дугорочна кисеонична терапија или трансплантација плућа.[5] Код оних који имају периоде акутних погоршања, повећана употреба лекова и хоспитализација могу да буду неопходни.[2]

Године 2015 од ХОБП је било оболело око 174,5 милиона људи (2,4%) глобалне популације.[6] Болест се типично испољава код особа са више од 40 година старости.[3] Мушкарци и жене су једнако подложни.[3] Године 2015 ова болест је узроковала 3,2 милиона смртних случајева, што је пораст са нивоа од 2,4 милиона у 1990. години.[7][13] Више од 90% ових смртних случајева се јавило у земљама у развоју.[3] Очекује се да ће број смртних случајева даље расти збох повишених нивоа дима у земљама у развоју, као и због старења популације у многим земљама.[14] Процењује се да је ова болест узроковала економски трошак од 2,1 америчких долара билиона 2010. године.[15] Светски дан борбе против хроничне опструктивне болести плућа обележава се 17. новембра.[16]

Видео објашњење

Знаци и симболи

Wheezing
The sound of wheezing as heard with a stethoscope.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Типични симптоми су хронични кашаљ, искашљавање густог шлајма обично је беле боје, запаљења дисајних путева. За ХОБП су карактеристични знаци опструкције дисајних путева: замор при напрезању, ноћни кашаљ, осећај губитка ваздуха -диспнеја, периферна цијаноза, централна цијаноза.[5][17] Ови симптоми су присутни током дужег временског периода[18] и типично се погоршавају с временом.[5]

Знаци хиперкапније (хиперкапнија-повећана концентрација углен-диоксида у крви): немир, тремор, дилатација вена-црвене очи, сомноленција. Знаци хипертрофије десне коморе срца - cor pulmonle: едеми на ногама, венски застој крви у вратним венама, цијаноза. Код прегледа се могу уочити цијаноза-плава пребојеност делова тела, стакласти нокти, код емфизема бачваст грудни кош, дисање уснама.

Кашаљ

Хронични кашаљ је обично први симптом који се развија. Када траје више од три месеца сваке године у току бар две године, у комбинацији са продукцијом испљувака и без других објашњења, онда се дефинитивно ради о хроничном бронхитису. Ово стање се може јавити пре него што се ХОБП у потпуности развије. Количина произведеног испљувка се може мењати током дана. У неким случајевима, кашаљ може да буде одсутан или се може само повремено јављати и може да не буде продуктиван. Неки људи оболели од ХОБП приписују своје симптоме „пушачком кашљу”. Спутум се може прогутати или испљунути, што често зависи од друштвених и културних фактора. Снажно кашљање може да доведе до прелома ребара или краткотрајнојг губитка свести. Оболели од ХОБП често имају историју „обичних прехлада” које трају дуго времена.[17]

Краткоћа даха

Краткоћа даха је често симптом који највише забрињава људе.[19] Он се обично описује као: „моје дисање захтева напор”, „осећам се без даха”, или „не могу да удахнем довољно ваздуха”.[20] Различити термини се међутим користе у различитим културама.[17] Типично се краткоћа даха погоршава при излагању напору током дужег временског периода као и са годинама.[17] У узнапредовалим ступњевима, до ње долази током одмарања и може увек да буде присутна.[21][22] Она је узрок анксиозности и лошег квалитета живота оболелих од ХОБП.[17] Многи људи у познијим ступњевима ХОБП дишу кроз уста и то може да олакша краткоћу даха код дела популације.[23][24]

Друге особине

Код оболелих од ХОБП, може да буде потребно више времена да се издахне ваздух, него да се удахне.[25] Може се јавити стезање у грудима,[17] мада је то ређи симптом који може да буде узркован и другим проблемима.[19] Особе са опструираним протоком ваздуха могу да производе шиштеће или пригушене звукове при улазу ваздуха током прегледа груди стетоскопом.[25] Бачвасте груди су карактеристичан знака оболелих од ХОБП, маде је та појава релативно ретка.[25] Заузимање положаја статива може постати учесталије са прогресијом болести.[18]

Узнапредовани ХОБП доводи до високог притиска на плућним артеријама, што узрокује напрезање десне коморе срца.[5][26][27] Ова ситуација се назива cor pulmonale, и доводи до симптома отицања ногу[17] и испупчења вратних вена.[5] ХОБП је заступљенији од било које друге плућне болести и узрок је cor pulmonale,[26] мада је тај систем мање изражен при употреби додатног кисеоника.[18]

ХОБП се често јавља заједно са бројним другим обољењима, што је делом последица заједничких фактора ризика.[2] Међу тим обољењима су коронарна артеријска болест, високи крвни притисак, шећерна болест, губитак мишића, остеопороза, рак плућа, анксиозни поремећаји, сексуалне дисфункције, и депресија.[2][28] Код оних са јако застуљеном болешћу, осећај константног замора је чест.[17] Деформисање ноктију на рукама није специфично за ХОБП и може да сугерише да је у основи болести карцином плућа.[29]

Погоршање

Акутно погоршање ХОБП се дефинише повећањем краткоће даха, повећаном продукцијом испљувака, променом боје испљувака из прозирне у зелену или жуту, или појачањем кашљања.[25] Ово може да буде праћено знацима повећаног напора при дисању као што су брзо дисање, брзо куцање срца, знојење, активна употрева мишића у врату, плавичасте нијансе боје коже, и конфузија или нападно понашање при веома озбиљном погоршању.[25][30] Кркљање се исто тако може чути над плућима при прегледу стетоскопом.[31]

Хронични бронхитис

Постоје три врсте хроничног бронхитиса које се настављају један на други:

  • једноствни, хронични бронхитис: кашаљ са искашљавањем беличастог шлајма, без бронхијалне опструкције. Тифноов индекс је нормалан, изнад 70%
  • ХОПБ: кашаљ са искашљавањем и бронхијалном опструкцијом Тифноов индекс (FEV/FVC *100%) је мањи од 70%
  • Опструктини емфизем: ХОПБ и иреверзибило повећани резидуални волумен

Фактори ризика

Већина пацијаната су пушачи, или су у прошлости били пушачи. Загађење ваздуха такође игра улогу и настанку ХОБП. Хемијска средства, паре, прашина такође могу да играју улогу, али најзначајније је пушење. Мање значајни фактори ризика су: недостатка α1 Антитрипсина, Картагенеров синдром: situs inversus, бронхиеказије, инфертилитет.

Класификација

Увећан приказ ткива плућа показује разлику између здравих и плућа код ХОБП

Тежина ХОПБ је одређена ГОЛД класификацијом.[2]

групе ризика кашаљ-једноставни хронични бронхитис
1 блага Фев1>80% Фев1/VK<70%
2 умерено тешка Фев1 50-80% Фев1/ВК<70%
3 тешка Фев1 30-50% Фев1/ВК<70%
4 јако тешка Фев1<30% Фев1/ВК<70%

Легенда: ФЕВ1 је форсирани експиријумски волумен у певој секунди, максимално издахнута количина ваздуха у првој секунди. Код здравих особа је изнад 80%, његово смањене је знак опструкције. ВК је витални капацитет, количина ваздуха која се може максимално удахнути или издахнути, нормално око 5 литара. Његово смањење је знак рестриктивних болести плућа.

Патогенеза

У раној фази доминира хипертрофија бронхијалне слузокоже (слузокожа)са хиперсекрецијом из бронхијалних жлезда-дискринија услед запаљењске реакције. Механизам чишћења бронхијалног епитела је поремећен што олакшава инфекцију. Осетљивост слузокоже на спољашње факторе је повећана, тако да лакше долази до опструкције дисајних путева.[2]

Временом долази до уништавања треплљастог, бронхијалног епитела, колапса бронхија и заробљавања ваздуха-air trapping. У току запаљењских процеса из ћелија запаљења: макрофага, неутрофила... долази до ослобађања ензима који разарају алвеоле, што доводи до емфизема плућа.

Компликације

Референце

  1. ^ а б в г Algusti 2017, стр. 6–17
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Decramer M, Janssens W, Miravitlles M (април 2012). „Chronic obstructive pulmonary disease”. Lancet. 379 (9823): 1341—51. PMID 22314182. doi:10.1016/S0140-6736(11)60968-9. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Chronic obstructive pulmonary disease (COPD) Fact sheet N°315”. WHO. јануар 2015. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 4. 3. 2016. 
  4. ^ а б Nathell L, Nathell M, Malmberg P, Larsson K (2007). „COPD diagnosis related to different guidelines and spirometry techniques”. Respir. Res. 8 (1): 89. PMC 2217523 Слободан приступ. PMID 18053200. doi:10.1186/1465-9921-8-89. 
  5. ^ а б в г д ђ е Rabe KF, Hurd S, Anzueto A, Barnes PJ, Buist SA, Calverley P, Fukuchi Y, Jenkins C, Rodriguez-Roisin R, van Weel C, Zielinski J (септембар 2007). „Global strategy for the diagnosis, management, and prevention of chronic obstructive pulmonary disease: GOLD executive summary”. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 176 (6): 532—55. PMID 17507545. doi:10.1164/rccm.200703-456SO. 
  6. ^ а б GBD (8. 10. 2016). 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators.. „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  7. ^ а б GBD (8. 10. 2016). 2015 Mortality and Causes of Death Collaborators.. „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMID 27733281. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1. 
  8. ^ Roversi, Sara; Corbetta, Lorenzo; Clini, Enrico (2017). „GOLD 2017 recommendations for COPD patients: toward a more personalized approach”. COPD Research and Practice. 3. doi:10.1186/s40749-017-0024-y. 
  9. ^ „The 10 leading causes of death in the world, 2000 and 2011”. World Health Organization. 2013. Приступљено 29. 12. 2013. 
  10. ^ Vestbo 2013, стр. 1–7 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFVestbo2013 (help)
  11. ^ Craig, John A. (2012). Ferri's netter patient advisor (2nd изд.). Saunders. стр. 913. ISBN 9781455728268. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. 
  12. ^ Pirozzi C, Scholand MB (јул 2012). „Smoking cessation and environmental hygiene”. Med. Clin. North Am. 96 (4): 849—67. PMID 22793948. doi:10.1016/j.mcna.2012.04.014. 
  13. ^ GBD (17. 12. 2014). 2013 Mortality and Causes of Death Collaborators. „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 385: 117—171. PMC 4340604 Слободан приступ. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  14. ^ Mathers CD, Loncar D (новембар 2006). „Projections of Global Mortality and Burden of Disease from 2002 to 2030”. PLoS Med. 3 (11): e442. PMC 1664601 Слободан приступ. PMID 17132052. doi:10.1371/journal.pmed.0030442. 
  15. ^ Lomborg, Bjørn (2013). Global problems, local solutions : costs and benefits. Cambridge University Press. стр. 143. ISBN 978-1-107-03959-9. Архивирано из оригинала 17. 5. 2016. г. 
  16. ^ „Светски дан борбе против хроничне опструктивне болести плућа”. Б92. 17. 11. 2021. Приступљено 29. 12. 2021. 
  17. ^ а б в г д ђ е ж Vestbo, Jørgen (2013). „Diagnosis and Assessment”. Global Strategy for the Diagnosis, Management, and Prevention of Chronic Obstructive Pulmonary Disease. Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease. стр. 9—17. 
  18. ^ а б в Reilly, John J.; Silverman, Edwin K.; Shapiro, Steven D. (2011). „Chronic Obstructive Pulmonary Disease”. Ур.: Longo, Dan; Fauci, Anthony; Kasper, Dennis; Hauser, Stephen; Jameson, J.; Loscalzo, Joseph. Harrison's Principles of Internal Medicine (18th изд.). McGraw Hill. стр. 2151—9. ISBN 978-0-07-174889-6. 
  19. ^ а б National Institute for Health and Clinical Excellence. Clinical guideline 101: Chronic Obstructive Pulmonary Disease. London, June 2010.
  20. ^ Mahler, DA (2006). „Mechanisms and measurement of dyspnea in chronic obstructive pulmonary disease”. Proceedings of the American Thoracic Society. 3 (3): 234—8. PMID 16636091. doi:10.1513/pats.200509-103SF. 
  21. ^ „What Are the Signs and Symptoms of COPD?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 31. 7. 2013. Архивирано из оригинала 18. 11. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2013. 
  22. ^ MedlinePlus enciklopedia Chronic obstructive pulmonary disease
  23. ^ Morrison (2013). Nathan E. Goldstein; R. Sean, ур. Evidence-based practice of palliative medicine. Elsevier/Saunders. стр. 124. ISBN 978-1-4377-3796-7. Архивирано из оригинала 17. 5. 2016. г. 
  24. ^ Holland AE, Hill CJ, Jones AY, McDonald CF (2012). Holland AE, ур. „Breathing exercises for chronic obstructive pulmonary disease”. Cochrane Database Syst Rev. 10: CD008250. PMID 23076942. doi:10.1002/14651858.CD008250.pub2. 
  25. ^ а б в г д Gruber, Phillip (новембар 2008). „The Acute Presentation of Chronic Obstructive Pulmonary Disease In the Emergency Department: A Challenging Oxymoron”. Emergency Medicine Practice. 10 (11). Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2017. 
  26. ^ а б Weitzenblum E, Chaouat A (2009). „Cor pulmonale”. Chron Respir Dis. 6 (3): 177—85. PMID 19643833. doi:10.1177/1479972309104664. 
  27. ^ „Cor pulmonale”. Professional guide to diseases (9th изд.). Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. 2009. стр. 120—2. ISBN 978-0-7817-7899-2. 
  28. ^ Levack, William MM; Poot, Betty; Weatherall, Mark; Travers, Justin; Levack, William MM (2015). „Interventions for sexual dysfunction in people with chronic obstructive pulmonary disease (COPD)”. Reviews. doi:10.1002/14651858.CD011442.pub2. 
  29. ^ Mandell (2009). James K. Stoller; Franklin A. Michota; Brian F., ур. The Cleveland Clinic Foundation intensive review of internal medicine (5th изд.). Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 419. ISBN 978-0-7817-9079-6. Архивирано из оригинала 17. 5. 2016. г. 
  30. ^ Brulotte CA, Lang ES (мај 2012). „Acute exacerbations of chronic obstructive pulmonary disease in the emergency department”. Emerg. Med. Clin. North Am. 30 (2): 223—47,vii. PMID 22487106. doi:10.1016/j.emc.2011.10.005. 
  31. ^ Spiro, Stephen (2012). Clinical respiratory medicine expert consult (4th изд.). Saunders. ISBN 978-1-4557-2329-4. Архивирано из оригинала 18. 5. 2016. г. 
  32. ^ „WHO Disease and injury country estimates”. World Health Organization. 2009. Приступљено 11. 11. 2009. 

Литература

Спољашње везе

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).