Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП), (енгл.chronic obstructive pulmonary disease - COPD) је болест плућа са опструкцијом (сужењем) дисајних путева.[1][8] Узрок је појачана запаљењска реакција плућа на инхалативне агенсе која доводи до прогресивне опструкције дисајних путева. Уско је повезана са хроничим коришћењем дувана. Претпоставља се да 20% популације болује од хроничног бронхитиса. ХОПБ се може назвати и хронични опструктивни бронхитис.[9]
Главни симптоми обухватају краткоћу даха и кашаљ са продукцијом испљувака.[1] ХОБП је прогресивна болест, те се типично погоршава с временом.[10] На крају, свакодневне активности, као што су ходање или облачење, постају тешке.[3]Хронични бронхитис и емфисема су алтернативни термини који се користе за различите типове ХОБП.[3][11] Термин „хронични бронхитис” се још увек користи за дефинисање продуктивног кашља који је присутан током најмање три месеца сваке године током две године.[1]
Године 2015 од ХОБП је било оболело око 174,5 милиона људи (2,4%) глобалне популације.[6] Болест се типично испољава код особа са више од 40 година старости.[3] Мушкарци и жене су једнако подложни.[3] Године 2015 ова болест је узроковала 3,2 милиона смртних случајева, што је пораст са нивоа од 2,4 милиона у 1990. години.[7][13] Више од 90% ових смртних случајева се јавило у земљама у развоју.[3] Очекује се да ће број смртних случајева даље расти збох повишених нивоа дима у земљама у развоју, као и због старења популације у многим земљама.[14] Процењује се да је ова болест узроковала економски трошак од 2,1 америчких долара билиона 2010. године.[15] Светски дан борбе против хроничне опструктивне болести плућа обележава се 17. новембра.[16]
Типични симптоми су хронични кашаљ, искашљавање густог шлајма обично је беле боје, запаљења дисајних путева. За ХОБП су карактеристични знаци опструкције дисајних путева: замор при напрезању, ноћни кашаљ, осећај губитка ваздуха -диспнеја, периферна цијаноза, централна цијаноза.[5][17] Ови симптоми су присутни током дужег временског периода[18] и типично се погоршавају с временом.[5]
Знаци хиперкапније (хиперкапнија-повећана концентрација углен-диоксида у крви): немир, тремор, дилатација вена-црвене очи, сомноленција. Знаци хипертрофије десне коморе срца - cor pulmonle: едеми на ногама, венски застој крви у вратним венама, цијаноза. Код прегледа се могу уочити цијаноза-плава пребојеност делова тела, стакласти нокти, код емфизема бачваст грудни кош, дисање уснама.
Кашаљ
Хронични кашаљ је обично први симптом који се развија. Када траје више од три месеца сваке године у току бар две године, у комбинацији са продукцијом испљувака и без других објашњења, онда се дефинитивно ради о хроничном бронхитису. Ово стање се може јавити пре него што се ХОБП у потпуности развије. Количина произведеног испљувка се може мењати током дана. У неким случајевима, кашаљ може да буде одсутан или се може само повремено јављати и може да не буде продуктиван. Неки људи оболели од ХОБП приписују своје симптоме „пушачком кашљу”. Спутум се може прогутати или испљунути, што често зависи од друштвених и културних фактора. Снажно кашљање може да доведе до прелома ребара или краткотрајнојг губитка свести. Оболели од ХОБП често имају историју „обичних прехлада” које трају дуго времена.[17]
Краткоћа даха
Краткоћа даха је често симптом који највише забрињава људе.[19] Он се обично описује као: „моје дисање захтева напор”, „осећам се без даха”, или „не могу да удахнем довољно ваздуха”.[20] Различити термини се међутим користе у различитим културама.[17] Типично се краткоћа даха погоршава при излагању напору током дужег временског периода као и са годинама.[17] У узнапредовалим ступњевима, до ње долази током одмарања и може увек да буде присутна.[21][22] Она је узрок анксиозности и лошег квалитета живота оболелих од ХОБП.[17] Многи људи у познијим ступњевима ХОБП дишу кроз уста и то може да олакша краткоћу даха код дела популације.[23][24]
Друге особине
Код оболелих од ХОБП, може да буде потребно више времена да се издахне ваздух, него да се удахне.[25] Може се јавити стезање у грудима,[17] мада је то ређи симптом који може да буде узркован и другим проблемима.[19] Особе са опструираним протоком ваздуха могу да производе шиштеће или пригушене звукове при улазу ваздуха током прегледа груди стетоскопом.[25]Бачвасте груди су карактеристичан знака оболелих од ХОБП, маде је та појава релативно ретка.[25] Заузимање положаја статива може постати учесталије са прогресијом болести.[18]
Већина пацијаната су пушачи, или су у прошлости били пушачи. Загађење ваздуха такође игра улогу и настанку ХОБП. Хемијска средства, паре, прашина такође могу да играју улогу, али најзначајније је пушење. Мање значајни фактори ризика су: недостатка α1 Антитрипсина,
Картагенеров синдром: situs inversus, бронхиеказије, инфертилитет.
Легенда: ФЕВ1 је форсирани експиријумски волумен у певој секунди, максимално издахнута количина ваздуха у првој секунди. Код здравих особа је изнад 80%, његово смањене је знак опструкције. ВК је витални капацитет, количина ваздуха која се може максимално удахнути или издахнути, нормално око 5 литара. Његово смањење је знак рестриктивних болести плућа.
Патогенеза
У раној фази доминира хипертрофија бронхијалне слузокоже (слузокожа)са хиперсекрецијом из бронхијалних жлезда-дискринија услед запаљењске реакције. Механизам чишћења бронхијалног епитела је поремећен што олакшава инфекцију. Осетљивост слузокоже на спољашње факторе је повећана, тако да лакше долази до опструкције дисајних путева.[2]
Временом долази до уништавања треплљастог, бронхијалног епитела, колапса бронхија и заробљавања ваздуха-air trapping.
У току запаљењских процеса из ћелија запаљења: макрофага, неутрофила... долази до ослобађања ензима који разарају алвеоле, што доводи до емфизема плућа.
Такође хронична хипоксемија узрокује и пулмоналну хипертонију, што доводи до оптерећења десног срца и његове хипертрофије. Хипертрофија десне коморе доводи и до дилатације, што узрокује едеме, повеђање јетре, венски застој.
^ абGBD (8. 10. 2016). 2015 Mortality and Causes of Death Collaborators.. „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMID27733281. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1.
^Roversi, Sara; Corbetta, Lorenzo; Clini, Enrico (2017). „GOLD 2017 recommendations for COPD patients: toward a more personalized approach”. COPD Research and Practice. 3. doi:10.1186/s40749-017-0024-y.
^Mahler, DA (2006). „Mechanisms and measurement of dyspnea in chronic obstructive pulmonary disease”. Proceedings of the American Thoracic Society. 3 (3): 234—8. PMID16636091. doi:10.1513/pats.200509-103SF.
^„Cor pulmonale”. Professional guide to diseases (9th изд.). Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. 2009. стр. 120—2. ISBN978-0-7817-7899-2.
^Levack, William MM; Poot, Betty; Weatherall, Mark; Travers, Justin; Levack, William MM (2015). „Interventions for sexual dysfunction in people with chronic obstructive pulmonary disease (COPD)”. Reviews. doi:10.1002/14651858.CD011442.pub2.
^Brulotte CA, Lang ES (мај 2012). „Acute exacerbations of chronic obstructive pulmonary disease in the emergency department”. Emerg. Med. Clin. North Am. 30 (2): 223—47,vii. PMID22487106. doi:10.1016/j.emc.2011.10.005.