Хришћански феминизам

Рукоположење жена једно је од битних питања хришћанског феминизма

Хришћански феминизам (енгл. Christian feminism) израз је којим се означава област феминистичке теологије чији је циљ да тумачи хришћанство кроз призму једнакости жена и мушкараца у моралном, друштвеном и политичком смислу.

С обзиром на то да је хришћанство кроз историју често игнорисало родну равноправност, хришћанске феминисткиње верују да је феминистичко тумачење нужно за потпуно разумевање хришћанства. Иако међу њима не постоји стандарни скуп веровања, већина се слаже да Бог не дискриминише на основу биолошки одређених карактеристика као што су пол и раса.

Главни проблеми којима се хришћанске феминисткиње баве су рукоположење жена свештеника, доминација мушкарца у хришћанском браку, признавање једнаких духовних и моралних способности, репродуктивна права и потрага за женским или родно-трансцендентним божанством. Равнотежа у родитељству између мајки и очева и општи третман жена у цркви такође су значајна питања којима се баве.[1][2][3][4]

Следбеници овог правца феминизма који се не идентификују са целокупним феминистичким покретом, углавном преферирају термин „хришћански егалитаризам“.

Извори

  1. ^ Daggers, Jenny. "Working for Change in the Position of Women in the Church." Feminist Theology: The Journal of the Britain & Ireland School of Feminist Theology 26 (2001)
  2. ^ McEwan, Dorothea. "The Future of Christian Feminist Theologies--As I Sense It: Musings on the Effects of Historiography and Space."
  3. ^ McIntosh, Esther (2007). „The Possibility of a Gender-Transcendent God: Taking Macmurray Forward.”. Feminist Theology: The Journal of the Britain & Ireland School of Feminist Theology. 15: 236—255. .
  4. ^ Polinska, Wioleta (2004). „In Woman's Image: An Iconography for God.”. Feminist Theology. 13 (1): 40—61. 

Литература

  • Patricia M. Berliner, Ph.D. (2007). Touching Your Lifethread and Revaluing the Feminine. Cloverdale Books. ISBN 978-1-929569-20-5.  [1]
  • Mimi Haddad, Ph.D (јесен 2006). „Egalitarian Pioneers: Betty Friedan or Catherine Booth?”. Priscilla Papers,. 20 (4). 
  • Pamela Sue Anderson (1998). A feminist philosophy of religion: the rationality and myths of religious belief. Oxford; Malden, Mass.: Blackwell. 
  • Pamela Sue Anderson and Beverley Clack, eds., Feminist philosophy of religion: critical readings (London: Routledge, 2004)
  • John Temple Bristow, What Paul Really Said About Women: An Apostle's Liberating Views on Equality in Marriage, Leadership and Love (San Francisco: Harper & Row, 1988)