Раса, као социјална конструкција, се односи групаљуди сличних и изразитих физичких особина.[1][2][3][4][5] У почетку, ова реч се користила да опише људе који причају исти језик, а касније да одреди ком народу припада појединац , почетком 17. века, реч раса почиње да се односи на физичке особине. Тај термин се често користио у биолошком таксономском смислу и почетком 19. века се користи да би одредили генетски различитa становништва људи дефинисана одређеним фенотипом.[6][7]
Друштвено схватање и груписање раса се мењају временом, укључујући и народне таксономије[6] које одређују типове појединаца на основу очигледних особина. Научници сматрају да је биолошки есенцијализам застарео,[8] и углавном обесхрабрују коришћење рационалних објашњења за колективно разликовање у физичким особинама, као и особинама понашања.[9][10][11][12][13]
Чак иако постоји широк договор међу научницима да су есенцијалистичке и типолошке концептуализације раса неодрживе, научници у свету настављају да концептуализују расе на много различитих начина, неке од којих имају есенцијалистичке импликације.[14] Док неки истраживачи понекад користе концепт расе да би правили разлике између скупова особина које се тешко разликују, други у научној заједници предлажу да је идеја раса често коришћена на наиван[9] и поједностављен начин,[15] и тврде да, међу људима, расе немају таксономског значаја истичући да сви људи припадају истој врсти, Homo sapiens, и под врсти, Homo sapiens sapiens.[16][17]
Од друге половине 20. века, повезивање речи раса са идеологијама и теоријама које су настале радом антрополога и физиолога у 19 веку, чине коришћење ове речи веома проблематичним. Иако се још увек користи у општим контекстима, реч раса су замениле друге речи као што су народ, људи, етничке групе и заједнице, у зависности од контекста.[18][11]
Компликације и разне дефиниције концепта
Постоји широки консензус да су расне категорије које су уобичајене у свакодневној употреби друштвено конструисани, и да расне групе не могу бити биолошки дефинисани.[19][20][21][22][23][24] Ипак, неки научници тврде да су расне категорије очигледно у узајамној вези са биолошким особинама (нпр фенотипом) у извесној мери, и да неки генетски маркери имају различите учесталости међу људским становништвом, од којих неки одговарају више или мање традиционалним расним групама. Из тог разлога, тренутно не постоји консензус о томе да ли се може сматрати расним категоријама да имају значај за разумевање људских генетских варијација.[25]
Када људи дефинишу и разговарају о одређеној концепцији расе, они стварају друштвену стварност кроз коју се постиже друштвена категоризација.[26] У том смислу, за расе се каже да су друштвене конструкције.[6] Ове конструкције се развијају у различитим правним, привредним и друштвено-политичким контекстима, а може бити последица, а не узрок, главних друштвених ситуација.[6] Док многи схватају расе као друштвени конструкт , многи научници се слажу да раса има материјалног утицаја на животе људи због преференца и дискриминације.
Друштвено-привредни фактори, у комбинацији са ранијим али и трајним ставовима расе, довели су до значајне патње у неповољном положају расних група. Расна дискриминација се често поклапа са расистичким менталитетом.[27] Као резултат тога, расне групе које поседују релативно мало снаге често се нађу искључене , док хегемонистички појединци и институције оптужене за држање расистичких ставова.[6] Расизам је довео до бројних трагедија, укључујући ропство и геноцид.[28]
У неким земљама, полиција користи расе као начин одређивања профила осумњиченог. Ова употреба расних категорија је често критикована зато што наставља да шири већ одавно превазиђена мишљења о биолошким варијацијама, као и промовисање предрасуда. Јер у неким друштвима расне скупине одговарају блиско са обрасцима друштвене стратификације, за социолога који студира друштвене неједнакости, раса може бити значајна променљива. Као социолошки фактори, расне категорије могу делимично одражавају субјективне атрибуте, селф-идентитете и друштвене установе.[29][30]
Научници и даље расправљају о степени на којој расне категорије су биолошки оправдане и друштвено конструисане, као и степен у којем се стварност расе мора признати да би друштво схватило и да се према расизму опходи адекватно.[6] Сходно томе, расне парадигме запослене у различитим дисциплинама се разликују у њиховом акцентом на биолошко смањење као супротности са друштвеном конструкџијом.
У друштвеним наукама, теоријски оквири, као што су расна теорија формирања и критичке теорије расе истражују импликације расе као друштвене конструкције истражујући како су слике, идеје и претпоставке о раси изражене у свакодневном животу. Велика количина научника су пратили односе између историјског, друштвеног производа расе у правном и криминалном језику, и њихови ефекти на рад полиције и несразмерним хапшењем појединих група.
^ абLee et al. 2008: "We caution against making the naive leap to a genetic explanation for group differences in complex traits, especially for human behavioral traits such as IQ scores"
^AAA 1998: "For example, 'Evidence from the analysis of genetics (e.g., DNA) indicates that most physical variation, about 94%, lies within so-called racial groups.
^ абKeita, S O Y; Kittles, Royal, Bonney, Furbert-Harris, Dunston, Rotimi; Royal, C D M; Bonney, G E; Furbert-Harris, P; Dunston, G M; Rotimi, C N (2004).
^AAPA 1996 "Pure races, in the sense of genetically homogeneous populations, do not exist in the human species today, nor is there any evidence that they have ever existed in the past."-p.714
^King 2007: For example, "the association of blacks with poverty and welfare ... is due, not to race per se, but to the link that race has with poverty and its associated disadvantages"–p.75.
^Schaefer 2008: "In many parts of Latin America, racial groupings are based less on the biological physical features and more on an intersection between physical features and social features such as economic class, dress, education, and context.
Andreasen, Robin O. (2000). „Race: Biological Reality or Social Construct?”. Philosophy of Science. 67 (Suppl): S653—66. JSTOR188702. doi:10.1086/392853.
Blank, Rebecca M.; Dabady, Marilyn; Citro, Constance Forbes (2004). „Chapter 2”. Measuring racial discrimination. National Research Council (U.S.). Panel on Methods for Assessing Discrimination. National Adademies Press. стр. 317. ISBN9780309091268.
Conley, D. (2007). „Being black, living in the red"”. Ур.: P. S. Rothenberg. Race, Class, and Gender in the United States (7th изд.). New York: Worth Publishers. стр. 350—58.
Currell, Susan; Cogdell, Christina (2006). Popular Eugenics: National Efficiency and American Mass Culture in The 1930s. Athens, OH: Ohio University Press. стр. 203. ISBN082141691X.
Joseph, Celucien L. Race, Religion, and The Haitian Revolution: Essays on Faith, Freedom, and Decolonization (CreateSpace Independent Publishing Platform, 2012)
Joseph, Celucien L. From Toussaint to Price-Mars: Rhetoric, Race, and Religion in Haitian Thought (CreateSpace Independent Publishing Platform, 2013)
Keita, S.O.Y.; Kittles, R.A. (1997). „The persistence of racial thinking and the myth of racial divergence”. Am Anthropol. 99 (3): 534—44. doi:10.1525/aa.1997.99.3.534.
Kennedy, Kenneth A. R. (1995). „But Professor, Why Teach Race Identification if Races Don't Exist?”. Journal of Forensic Sciences. 40 (5): 15386J. doi:10.1520/jfs15386j.
King, Desmond (2007). „Making people work: Democratic consequences of workfare”. Ур.: Beem, Christopher; Mead, Lawrence M. Welfare Reform and Political Theory. New York: Russell Sage Foundation Publications. стр. 65–81. ISBN978-0-87154-588-6.
Krimsky, Sheldon; Sloan, Kathleen, ур. (2011). Race and the Genetic Revolution: Science, Myth, and Culture. Columbia University Press. ISBN978-0-231-52769-9. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) 13. 03. 2014. г. Генерални сажетак (31. 8. 2013).|access-date= захтева |url= (помоћ)
Lee, Jayne Chong-Soon (1997). „Review essay: Navigating the topology of race"”. Ур.: Gates, E. Nathaniel. Critical Race Theory: Essays on the Social Construction and Reproduction of Race. 4:The Judicial Isolation of the "Racially" Oppressed. New York: Garland Pub. стр. 393—426. ISBN9780815326038.
Marks, Jonathan (2008). „Race: Past, present and future. Chapter 1”. Ур.: Koenig, Barbara; Soo-Jin Lee, Sandra; Richardson, Sarah S. Revisiting Race in a Genomic Age. Rutgers University Press.
Mayr, Ernst (зима 2002). „The Biology of Race and the Concept of Equality”. Daedalus. MIT Press on behalf of American Academy of Arts & Sciences. 31 (1): 89—94. JSTOR20027740.
McNeilly, M.D.; Anderson, M.B.; Armstead, C.A.; Clark, R.; Corbett, M.; Robinson, E.L. (1996). „The perceived racism scale: A multidimensional assessment of the experience of white racism among African Americans”. 6 (1–2). Ethnicity & Disease: 154—66.
Mevorach, Katya Gibel (2007). „Race, racism, and academic complicity”. American Ethnologist. 34 (2): 238—41. doi:10.1525/ae.2007.34.2.238.
Miles, Robert (2000). „Apropos the idea of race ... again”. Ур.: Les Back; John Solomos. Theories of race and racism. Psychology Press. стр. 125—43. ISBN9780415156721.
Pigliucci, Massimo (септембар 2013). „What are we to make of the concept of race?”. Studies in History and Philosophy of Science Part C: Studies in History and Philosophy of Biological and Biomedical Sciences. 44 (3): 272—77. PMID23688802. doi:10.1016/j.shpsc.2013.04.008.
Sesardic, Neven (2010). „Race: A Social Destruction of a Biological Concept”. Biology. Biology & Philosophy. 25 (143): 143—62. doi:10.1007/s10539-009-9193-7.
Shriver, M.D.; Kittles, R.A. (2004). „Opinion: Genetic ancestry and the search for personalized genetic histories”. Nature Reviews Genetics. 5 (8): 611—18. PMID15266343. doi:10.1038/nrg1405.
Sivanandan, A. (2000). „Apropos the idea of 'race' ... again"”. Ур.: Black, L.; J Solomos. Theories of Race and Racism. London: Routledge. стр. 125–43.
Stanton, W. (1982) [1960]. The leopard's spots: scientific attitudes toward race in America, 1815–1859. University of Chicago Press. ISBN0226771229.
Stocking, George W. (1968). Race, Culture and Evolution: Essays in the History of Anthropology. University of Chicago Press. стр. 380. ISBN9780226774947.
Thompson, William; Hickey, Joseph (2005). Society in Focus. Boston: Pearson. ISBN0-205-41365-X.
Tishkoff, Sarah A.; Kidd, Kenneth K. (2004). „Implications of biogeography of human populations for 'race' and medicine”. Nature Genetics. 36 (11 Suppl): S21—7. PMID15507999. doi:10.1038/ng1438.
Winfield, A.G. (2007). Eugenics and education in America: Institutionalized racism and the implications of history, ideology, and memory. New York: Peter Lang Publishing, Inc. стр. 45—46.
Wright, Sewall (1978). Evolution and the Genetics of Populations. 4, Variability Within and Among Natural Populations. Chicago: Univ. Chicago Press. стр. 438.
Smedley, Audrey (14. 3. 2007). „The History of the Idea of Race... and Why It Matters”(PDF). presented at the conference "Race, Human Variation and Disease: Consensus and Frontiers" sponsored by the American Anthropological Association. Архивирано из оригинала(PDF) 13. 11. 2019. г. Приступљено 27. 04. 2020.