Храм Светог архангела Гаврила у Борчу

Храм Светог архангела Гаврила
Храм Светог архангела Гаврила
Опште информације
МестоБорач
ОпштинаКнић
Држава Србија
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Крагујевац
www.kulturnonasledje.com

Храм Светог архангела Гаврила, налази се у селу Борач непосредно испод Борачког крша, у општини Кнић, припада Епархији жичкој Српске православне цркве.[1] Од 15. јануара 2024. године Борач је по први пут у историји постао седиште Православног Архијерејског намесништва гружанског, а јереј Александар Јаћовић, парох борачки Архијерејски намесник. Заједно са Средњовковним градом Борчом и старим гробљем у Борчу представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[2] Борачки крш, у чијем се подножју налази црква, проглашен је спомеником природе.[3]

Историјат

Црква посвећена Св. aрхангелу Гаврилу налази се у подножју стене на којој је подигнут средњовековни град Борач. Основни податак којим се врши датовање овог објекта представља натпис у фреско – техници на надвратнику портала источног зида припрате. Његов садржај указује на време осликавања цркве – 20. јули 1553. године, али не и на годину градње, која је могла бити доста ранија.

Архитектура

Скромна борачка црква је једнобродна грађевина сажетог уписаног крста. Зидана је од камених притесаних квадера, различитих димензија, али складно укомпонованих у целину. Алтернацијом комада карактеристичних боја и прелива, постигнут је јединствен ефекат. Апсида на источној страни је споља петострана а изнутра полукружна, са ђакониконом и проскомидијом који су, тек наглашени, полукружним нишама, не много већим од истоветних на северном и јужном зиду олтарског простора. Наос са карактеристичним правцем пружања од истока ка западу, засведен је полуобличастим сводом, који заједно са луцима ослоњеним на степенасто профилисане конзоле носи ниску, у темену издубљену, слепу централну куполу. У другој половини 16. века изграђена је припрата засведена полуобличастим сводом, на истоветан начин и од истог материјала као наос. Комуникација припрате са спољашњошћу остварена је са два портала, главним улазним на западном, и бочним (данас претежно у употреби) на јужном зиду. На оба портала се налазе дрвена декорисана врата, настала у различитим временима, са различитим вегетабилним, дрвеним и металним апликацијама. Својом лепотом и квалитетом израде посебно се издвајају јужна улазна врата, настала највероватније у другој половини 18. века.

У другој половини 19. века изведени су први радови на пословима обнове храма, односно поправкама, које нису нарушиле аутентичност израза. Том приликом дограђена је и спољна припрата, која у потпуности прати архитектонски израз и форму старе цркве. Усклађеност са старијим партијама храма испоштована је чак и у употреби материјала, камених блокова притесаног камена. Ексонартекс је изграђен у форми трема, полуобличастог свода ослоњеног на четири масивна стуба, зиданих од камених тесаника, на којима почивају полукружни лукови који их истовремено и повезују. Архитектонска пластика борачке цркве, сведеног је израза и скромне материјализације, а монотона камена фасадна платна оживљена су фризовима слепих аркада на северној и јужној страни. Узане, профилисане монофоре, распоређене су, по једна, на северном и јужном зиду припрате и наоса, и једна на олтарској апсиди. Улазни портали, иако степенасто компоновани, лишени су било какве стилизованости. Посебна препознатљивост цркве, донекле долази и од степенасто компонованих кровних равни, данас покривених ћерамидом, која је заменила некадашњу покривку од олова или камених тесаника.

Живопис у цркви се сачувао у најнижој зони олтара, наоса и источног зида припрате, као и делимично у другој зони јужног и западног зида главног дела храма.

Целина од двадесетак целивајућих икона олтарске преграде настала је око 1870. год. и својим стилским особеностима упућује на рад Димитрија Посниковића. Иконостас у храму архистратига Михаила ни у ком погледу не одступа од Посниковићевих скромних сликарских способности, слабијег цртежа и перспективе али далеко сигурнијег колорита и са распоредом икона ближем традиционалним решењима.

Галерија

  • црква
    црква
  • звоник
    звоник
  • врата цркве
    врата цркве
  • део иконостаса
    део иконостаса
  • иконостас
    иконостас
  • Табла са информацијама о храму, на улазу у црквено двориште
    Табла са информацијама о храму, на улазу у црквено двориште

Види још

Литература

  • Бошковић, Ђ. и сар.(1956): Борач у: Археолошки споменици и налазишта у Србији, II Централна Србија, стр. 95-96, САНУ, Београд
  • Боривоје Радић, Предраг Пајкић, Знаменитости Шумадије, стр. 94, Завод за заштиту споменик културе Крагујевац, Крагујевац 2007.
  • Сања Кесић, Живопис цркве Св. Арханђела у Борчу, Саопштења XXV РЗЗСК 1993
  • Ранко Фридрик, О радовима на конзервацији архитектуре цркве у селу Борчу, Саопштења X РЗЗСК 1974.
  • G.Skrivanić, Fra Mauro, II Mappamondo, Istorijski časopis 12-13,1963, str 157-166
  • Феликс Каниц, Србија земља и становништво, од римског доба до краја XIX века, прва књига, LOGOS ART, Београд 2007

Референце

  1. ^ Александар. „Архијерејско намесништво гружанско”. Епархија жичка (на језику: српски). Приступљено 2021-05-04. 
  2. ^ „Црква Светог архангела Гаврила”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 9. 1. 2019. 
  3. ^ Mladenović, Jovana. „BORAČKI KRŠ proglašen spomenikom prirode (FOTO)”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac - Najnovije vesti (на језику: српски). Приступљено 2021-05-04. 

Спољашње везе