У мушком делу турнира учествује укупно 12 репрезентација са максимално 25 играча у тиму (укупно 300 хокејаша). Директан пласман на олимпијску турнир у Пјонгчангу обезбедило је 9 најбоље пласираних хокејашких репрезентација на ранг листи ИИХФ-а формираној након Светског првенства 2015. године, док су преостала 3 места попуњена кроз квалификације у којима су учествовале укупно 24 репрезентације.[1]
Турнир ће бити одржан по истом систему као и на ЗОИ 2010. у Ванкуверу и ЗОИ 2014. у Сочију. У основној фази екипе су подељене у 3 групе са по 4 тима, а игра се по систему свако са сваким. Три победника сваке од група и најбољерангирана другопласирана селекција обезбедиће директан пласман у четвртфинале турнира, док је преосталих 8 репрезентација разигравати за четвртфинале по елиминационом систему. Даље се игра по елиминационом систему све до утакмица за медаље.[2]
У женском делу турнира учествује је укупно 8 репрезентација са максимално 21 играчицом у тиму. Директан пласман на олимпијски турнир у Пјонгчангу обезбедило је уз домаћина и 5 најбоље пласираних хокејашких репрезентација на ранг листи ИИХФ-а формираној након Светског првенства 2016. године, док су преостала 2 места попуњена кроз квалификације у којима су учествовало укупно 20 репрезентација.[2]
У првом делу екипе су подељене у две групе са по 4 тима. Групе су формиране на основу пласмана на ИИХФ ранг листи, тако да су се у групи А налазе 4 најбоље пласиране селекције, а у групи Б преостала 4 тима. У групној фази игра се по систему свако са сваким. Две најбоље пласиране селекције из групе А обезбедиће директан пласман у полуфинале, док су трећепласирани и четвртопласирани тим из групе А разигравали у четвртфиналу са две првопласиране екипе из групе Б за преостала два места у полуфиналу. Две последње пласиране селекције из групе Б су разигравале са пораженим из четвртфинала за пласман од 5. до 8. места.[2]