Хисторија Босне је књига Владимира Ћоровића у којој је изнет синтетички преглед босанске прошлости од праисторије до краја средњег века. Издата је у Београду1940. године. Хисторија Босне је животно дело овог српског историчара. Објављену и необјављену грађу почео је да прикупља још 1909. године када се запослио у Земаљском музеју у Сарајеву. Највећи део грађе прикупио је у Дубровачком архиву. Међу необјављеним радовима Владимира Ћоровића налазе се и Белешке из канцеларијских и нотарских списа дубровачког архива.
Целовитом приказу преисторијског доба и средњовековне прошлости Босне претходили су његови мањи радови и то Бан Кулин, Питање о пореклу Котроманића, Како је војвода радослав Павловић продавао дубровчанима Конавље (1423—1427), Бан Барић и његови потомци, затим монографија Краљ Твртко I Котроманић. Међутим, полазна основа и идеја водиља Хисторије Босне била је приступна академска беседа Владимира Ћоровића Територијални развој босанске државе у средњем веку.
Обимно дело од 658 страна поделио је на дванаест већих целина: Прехисторијско доба, Римски период, средњи век, Босна у XIII веку, Влада Степана Котроманића, Босна на врхунцу своје моћи, Босна у XV веку, Постанак Херцеговине, последњи трзаји, Пад Босне, Пад Херцеговине, Прилози.
У синтетичким прегледима предност се даје подели која је заснована на унутрашњем развитку државе и друштва са тематски јасно омеђаним целинама. Ћоровић се определио за претежно хронолошку периодизацију. Показало се да у овом случају рашчлањење текста није најпрецизније. Глава средњи век покрива у ствари само рани средњи век, од досељења Словена о владе Кулина бана. Ту је укључен и одељак о цркви босанској. Ретко када се почетак и крај једног столећа подударају са кључним заокретима који међе и заокружују епоху од сто година (Босна у XIII веку, Босна у XV веку). Синтетички текст који се завршава падом Херцеговине, тачније одељком о Херцеговићима, допуњен је аналитичким прилозима о Котроманићим, затим текстом о народним песмама о пропасти Босне и турским намесницима у херцеговини. За разлику од Историје Југославије и Историје Срба, изразитих синтетичких дела која су писана без научног апарата и пратеће библиографије у Хисторији Босне Ћоровић се готово на свакој страни позива на изворе и литературу. Када је реч о политичкој историји ово дело је знатно садржајније и потпуније од ранијих целовитих прегледа прошлости Босне. Историју културе свесно је изоставио намеравајући да тој области посвети посебну књигу. Али, запоставио је историју привреде и друштва. Што се тиче цркве босанске, увек актуелне теме, разапињао се између концепције Фрање Рачког и противника схватања хрватских историчара. Није се међутим колебао када је у питању етничка структура становништва и писмо. Бан Матија Нинослав изричито назива своје поданике Србима за разлику од Дубровчана или Влаха али се такви примери у каснијем периоду не понављају.
Они пишу ћирилицом, ни једна повеља из босанске државне канцеларије није записана нити је изишла у другом писму- и за то се писмо зна и каже да је српско, али то се не сматра као нека нарочита племенска карактеристика народа.
— Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
На основу истраживачких резултата о прошлости Ћоровић је у уводним и завршним страницама синтезе укратко изложио своје виђење будућности Босне. По свом географском положају и становништву, Босна је од давнина представљала природну копчу али и јабуку раздора између Срба и Хрвата. Она никада није добила обележја националне државе. Ни дело краља Твртка није се одржало. Сеобама и мешањем становништва угасила се свест о некадашњој држави. Пошто је у XIX веку почела борба за ослобођење иод Турака:
нико више није тражио да се обнови та стара држава, него је тежња свих била да се уђе у оквир својих других националних заједница, односно код већине да се створи права српска национална држава.
— Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
Хисторија Босне објављена је као прва књига. Ћоровић је наговестио још две- културну историју Босне и прошлост ове земље под влашћу Турака и Аустроугарске. Прерана, трагична смрт спречила га је да оствари своју замисао.
