Хајди Сантамарија Кудрадо (шп. Haydée Santamaría Cuadrado; Виља Клара, 30. децембар 1922 — Хавана, 28. јул 1980) је била кубанска револуционарка и политичарка, која се сматра хероином постреволуционарнског периода Кубе. Учествовала је у нападу на касарне Монкада у граду Сантијаго де Куба, а напад је предводио Фидел Кастро, 26. јула 1953. године. Била је оснивачица Централног комитета Комунистичке партије Кубе[1] и једна од првих жена које су приступиле тој партији. Учествујући у нападу на касарну Монцада, Хајди је међу релативно малом групом људи који су били укључени у сваку фазу Кубанске револуције, од њеног настанка, до његовог остварења.
Детињство и младост
Рођена у кубанској провинцији Виља Клара, 30. децембра 1922. године. Њени родитељи били су шпански имиграти из Галиције, Јоакин Курадо и Абел Бенигно Сантамарија. Била је најстарија међу петоро деце, сестрама Аидом и Адом и браћом Абелом, Алдом. Похађала је само шест разеда школе, што није било неуобичајено због сиромаштва и тадашњих обичаја о ретком и кратком школовању жена. Ипак Хајди је из љубави према читању и учењу више пута ишла у шести разед, иако га је пре тога завршила[2]. У школи се упознала са важним писцима, међу којима је и Хосе Марти, важна фигура кубанске књижевности и национални симбол независности.
Након што је покушала да постане медицинска сестра и након што је постала наставник за кратко време, Хајди је успела да се осамостали од своје конзервативне породице, придруживши се њеном брату Абелу Сантамарији у граду Хавана почетком педесетих година[2]. У Хавани је у то време почела да се сусреће са Абеловим пријатељима, међу њима и са Фидел Кастром.
Хајди Сантамарија и Мелба Хернандез биле су једине две жене које су директно учествовале у нападу на касарне Монсада, 26. јула 1953. године.
И након 26. јула 1953. године, Хајди је била укључена у велики број акција које су се одвијале. Учествовала је у транспорту оружја, прикључила се покрету Покрету 26. јул, организовала и помагала у састанцима лидера те партије[3].
Револуцијске и постреволуцијске активности
Након учествовања у нападу на касарне Монсада, Хајди је завршила у затвору, где је психички и физички малтретирана, како би одала остале учеснике тог напада и друге битне ствари. Након пиштања на слободу, помогла је да се поново оснује Покрет 26. јул и придружила се герилама које су водили Фидел Кастро и Че Гевара[4]. Била је члан женског батаљона, који је основао Фидел Кастро, 4. септембра 1958. године[5].
Након Кубанске револуције, 1959. године основала је културну институцију Casa de las Américas и била њен директор две деценије. Та институција је пружала подршку радовима латиноамеричких одметника и постоји и данас. Институција је промовисала књижевност, донела иновативну музику, сликарство и позориште кубанском народу[2]. Њена подршка уметности и њена преданост духу револуције помогле су јој да упозна велики број уметника из целе земље, којима је између осталог и помагала[3].
Приватни живот и смрт
Удала се за Арманда Харта и са њим имала двоје деце, кубанског писца Селија Харта и Абела Харта. Заједно са својим супругом помогла је великом броју деце, а управљали су и сиротиштем[6]. Хајди је била склона депресији, а након две деценије брака, развела се од свог супруга Арманда Харта.
Починила је самоубиство 28. јула 1980. године у свом дому. Догађаји за време Кубанске револуције оставили су неизбрисив траг на психу Хајди, а она је током тог периода изгубила велики број драгих људи, што је довело до њеног лабилног психичког стања.[2]
Референце
- ^ Castro, Tania Diaz (12. 8. 2013). „The Suicide of Haydee Santamaria”. translatingcuba.com. Приступљено 22. 11. 2016.
- ^ а б в г Randall, Margaret. Haydée Santamaría, Cuban Revolutionary: She Led by Transgression. Duke University Press Books, 2015.
- ^ а б Maclean, Betsy. Haydée Santamaría. Melbourne: Ocean Press, 2003. Print.
- ^ Shayne, Julie D. The Revolution Question: Feminisms in El Salvador, Chile, and Cuba. Rutgers University Press, 2004.
- ^ Puebla, Teté, and Mary-Alice Waters. Marianas in Combat: Teté Puebla & the Mariana Grajales Women's Platoon in Cuba's Revolutionary War, 1956-58. New York: Pathfinder, 2003.
- ^ Randall, Margret (22. 1. 2015). „Haydée Santamaría, Cuban Revolutionary: She Led by Transgression”. www.margretrandall.org. Приступљено 22. 11. 2016.
