Хамдија Поздерац

хамдија поздерац
Хамдија Поздерац
Лични подаци
Датум рођења(1924-01-15)15. јануар 1924.
Место рођењаЦазин, Краљевина СХС
Датум смрти6. април 1988.(1988-04-06) (64 год.)
Место смртиСарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
1941—1945.
Председник Скупштине СР БиХ
Период1971 — 1978.
ПретходникЏемал Биједић
НаследникРатко Дугоњић
Председник Председништва ЦК СК БиХ
Период1983 — 1984.
ПретходникНикола Стојановић
НаследникМато Андрић
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден југословенске заставе с лентом Орден Републике са златним венцем Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединства са златним венцем Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Хамдија Поздерац (Цазин, 15. јануар 1924 — Сарајево, 6. април 1988) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Босне и Херцеговине и СФР Југославије и јунак социјалистичког рада.

Биографија

Рођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).

У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1943. године. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.

После ослобођења Југославије, обављао одговорне партијско-државне дужности. Био је председник Скупштине СР Босне и Херцеговине, од 1971. до 1978. године

Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, био је од 1965. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник Председништва ЦК СК БиХ, од 1983. до 1984. године. Био је и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Биран је за народног посланика Републичке скупштине Босне и Херцеговине.

Пред крај политичке каријере, био је и члан Председништва СФРЈ. Године 1987. био је присиљен да, због „афере Агрокомерц“, поднесе оставку и повуче се из политичког живота.

Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Умро је 6. априла 1988. у Клиничко-болничком центру „Кошево“ у Сарајеву.[1] Сахрањен је 8. априла на Новом градском гробљу у Сарајеву.[2]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст. Добитник је Награде ЗАВНОБиХ.

Референце

  1. ^ „Umro Hamdija Pozderac”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 4. 1988. стр. 1. 
  2. ^ „Sahranjen Hamdija Pozderac”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 9. 4. 1988. стр. 7. 

Литература

  • Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031

Спољашње везе