Фридрих Торберг

Фридрих Торберг
Фридрих Торберг 1951.
Датум рођења(1908-09-16)16. септембар 1908.
Место рођењаБеч, Аустроугарска
Датум смрти10. новембар 1979.(1979-11-10) (71 год.)
Место смртиБеч, Аустрија

Фридрих Торберг (нем. Friedrich Torberg; Беч, Алзергрунд, 16. септембар 1908 – Беч, 10. новембар 1979) је псеудоним Фридриха Кантора, аустријског писца.[1]

Биографија

Родно место Фридриха Торберга у Бечу, Порцелангасе 7а.
Торбергов гроб у Средишњем гробљу у Бечу.

Радио је као критичар и новинар у Бечу и Прагу до 1938. године, када га је јеврејско порекло приморало да емигрира у Француску, а касније, након што га је њујоршки ПЕН-клуб позвао као једног од „Десет истакнутих немачких антинацистичких писаца “ (заједно са Хајнрихом Маном, Францом Верфелом, Алфредом Доблином, Леонардом Франком, Алфредом Полгаром и другима) у Сједињене Државе, где је радио као сценариста у Холивуду, а затим за часопис Тајм у Њујорку. Године 1951. вратио се у Беч, где је почео да пише за бечке новине Ди Пресе, за радио станицу под контролом Американаца Црвено-бело-црвено и за минхенске новине Зидојче цајтунг. Писао је и наступао активно на позицијама антикомунизма.[2] Торберг је најпознатији по својим сатиричним списима у фикцији и публицистици, као и по преводима на немачки прича Ефраима Кишона, које остају стандардна немачка верзија Кишоновог дела.

Торберг се заузимао за младе књижевне таленте, као што су Петер Хандке и Бригите Швајгер.

У Бечу је живео од 1951. до краја живота 1979. године, када је сахрањен у Средишњем бечком гробљу.

Изабрана дела

  • Ученик Гербер је апсолвирао (нем. Der Schüler Gerber hat absolviert, 1930). Овај полуаутобиографски роман прича о гимназијалцу под угњетавањем учитеља тиранина). Каснија издања носила су скраћени наслов Ученик Гербер, под којим је роман данас опште познат (нем. Der Schüler Gerber).[3]
  • … и верујем да је то била љубав (нем. … und glauben, es wäre die Liebe, 1932)
  • Сускинд од Тримберга (нем. Süsskind von Trimberg). Roman. Fischer, Frankfurt am Main (1972) ISBN 3-10-079002-2 (фиктивна биографија)[4]
  • Тетка Јолеш или пад Запада у анегдотама (нем. Die Tante Jolesch oder Der Untergang des Abendlandes in Anekdoten, 1975). Збирка забавних, али горко-слатких анегдота о животу Јевреја и личностима у пренацистичком Бечу, Прагу, и емиграцији.[5] Превод Марије Поглич Бауер и Сонате Харт: Maria Poglitsch Bauer and Sonat Hart, Ariadne Press, (2008) ISBN 978-1-57241-149-4.
  • Наследници тетке Јолеш (нем. Die Erben der Tante Jolesch, 1978)

Извори

  1. ^ Foitzik, Jan (1999). International biographical dictionary of central European émigrés 1933-1945. Band I, Politik, Wirtschaft, öffentliches Leben. Sybille Claus, Beatrix Schmidt. München: De Gruyter Saur. ISBN 3-11-096854-1. OCLC 1059015717. 
  2. ^ Ein exegetisches Kompendium zu biblischen Widersprüchen: die Antikeimena (CPL 1261), BRILL, 2021-11-30, стр. 300—351, Приступљено 2022-08-27 
  3. ^ Picout, Sabine (2012-01-11). Friedrich Torberg: Der Schüler Gerber hat absolviert (на језику: немачки). ISBN 978-3-656-09876-8. 
  4. ^ „Süßkind von Trimberg - Jüdische Geschichte in Trimberg (Gemeinde Elfershausen, Kreis Bad Kissingen)”. www.alemannia-judaica.de. Приступљено 2022-08-27. 
  5. ^ „der Der Untergang des Abendlands in Anekdoten Tante Jolesch Das Vermächtnis”. Der Tagesspiegel Online (на језику: немачки). 2008-09-14. ISSN 1865-2263. Приступљено 2022-08-27. 

Литература

  • Foitzik, Jan (1999). International biographical dictionary of central European émigrés 1933-1945. Band I, Politik, Wirtschaft, öffentliches Leben. Sybille Claus, Beatrix Schmidt. München: De Gruyter Saur. ISBN 3-11-096854-1. OCLC 1059015717. 

Додатна литература

  • Joseph P. Strelka (eds.): Der Weg war schon das Ziel. Festschrift für Friedrich Torberg zum 70. Geburtstag. München 1978, Langen Mueller.
  • Franz Heinrich Hackel: Zur Sprachkunst Friedrich Torbergs. Parodie, Witz, Anekdote. Mit einem Anhang unbekannter Arbeiten aus der Frühzeit Torbergs. Lang, Frankfurt am Main u. a. 1984. (=Europäische Hochschulschriften Reihe 1; 769) ISBN 3820471707.
  • Frank Tichy: Friedrich Torberg. Ein Leben in Widersprüchen. Otto Müller, Salzburg u. a. (1995) ISBN 3701309159.
  • David Axmann (eds.): Und Lächeln ist das Erbteil meines Stammes. Erinnerung an Friedrich Torberg. Mit Beiträgen von Klaus Maria Brandauer u. a., Wiener Journal, Wien (1988) ISBN 3900379238.
  • Helga Abret: Zwischen Realität und Legende – Zu Friedrich Torbergs Erzählung „Golems Wiederkehr“. In: Hinauf und Zurück/in die herzhelle Zukunft. Deutsch-jüdische Literatur im 20. Jahrhundert. Festschrift für Birgit Lermen, Bouvier, Bonn 2000, S. 521–542.
  • Anne-Marie Corbin-Schuffels: L'image de l'Europe à l'ombre de la guerre froide. La revue forum de Friedrich Torberg à Vienne, 1954–1961. L’Harmattan, Paris u. a. (2001) ISBN 2747516741.
  • Klaus Maiwald. Literatur lesen lernen. Begründung und Dokumentation eines literaturdidaktischen Experiments. ISBN 389676361X. . Schneider-Verlag Hohengehren, Baltmannsweiler 2001 (= Deutschdidaktik aktuell; 10)
  • Michael Howard Rice: Nazis and Jews. A thematic approach to three exile works by Friedrich Torberg. Cincinnati, Ohio: Univ. Diss. 2001.
  • Marcel Atze, Marcus G. Patka (eds.): Die „Gefahren der Vielseitigkeit“. Friedrich Torberg 1908–1979. Katalog zur gleichnamigen Ausstellung im Jüdischen Museum Wien. Wien: Holzhausen (2008) ISBN 9783854931560.
  • David Axmann: Friedrich Torberg. Die Biographie. Langen Müller, München (2008) ISBN 9783784431383.
  • Marcel Atze (eds.): „Schreib. Nein, Schreib Nicht“. Marlene Dietrich, Friedrich Torberg; Briefwechsel 1946–1979. Synema, Wien 2008.
  • [Eintrag] Friedrich Torberg. In: Heinz Ludwig Arnold (eds.): Kindlers Literatur Lexikon. 3., völlig neu bearbeitete Auflage, 18 Bände, Metzler, Stuttgart/Weimar (2009) ISBN 9783476040008., Bd. 16, S. 367 f. [Biogramm und Werkartikel zu Der Schüler Gerber hat absolviert von Irena Zivsa].
  • Daniela Vergud: „Friedrich Torbergs täglich Brod.“ Der Briefwechsel zwischen F. T. und Max Brod 1943–1968. Magisterarbeit, Neuere deutsche Literatur, Lehrstuhl Karl Müller, Universität Salzburg 2009.


Спољашње везе