Филдсова медаља

Филдсова медаља
Филдсова медаља
Додељује се зазначајан допринос у математици за младе научнике
ЛокацијаТоронто
Земља Канада
ПредстављаМеђународна математичка унија
Прво додељивање
1936.; пре 89 година (1936)
Последње
додељивање
2022.; пре 3 године (2022)
Веб-сајтwww.mathunion.org

Филдсова медаља (енгл. Fields Medal) је награда која се додељује двојици, тројици или четворици математичара млађих од 40 година на Међународном конгресу Међународне математичке уније (IMU) на сваких четири године. Награда носи име канадског математичара Џона Чарлса Филдса.[1] Филдсова медаља се сматра највећом наградом коју може да добије један математичар.[2][3] Новчана награда износи 15.000 канадских долара.[4][5] Прва медаља је додељена 1936. финском математичару Ларсу Алфорсу и америчком математичару Џесију Дагласу, а од 1950. се медаља додељује сваке четири године.

Услови

Филдсова медаља се сматра за „математичку нобелову награду“,[6] иако више личи на Абелову награду. За разлику од Нобелове награде, Филдсова медаља се додељује на сваке четири године. Медаља има и старосну границу: кандидат не сме да има 40 година 1. јануара календарске године када се додељује медаља.

Филдсова медаља се више додељује за труд него за конкретан резултат као што је случај код Нобелове награде, док се Абелова награда додељује за животно дело.

Лауреати

Година Место додељивања Добитници[7]
1936 Норвешка Осло, Норвешка Финска Ларс Алфорс, Финска, Универзитет у Хелсинкију
Сједињене Америчке Државе Џеси Даглас, САД, Масачусетски технолошки институт
1950 Сједињене Америчке Државе Кембриџ, САД Француска Лорент Шварц, Француска, Универзитет Нансиски
Норвешка Атле Селберг, Норвешка, Институт за напредна изучувања
1954 Холандија Амстердам, Холандија Јапан Кунихико Кодаира, Јапан, Принстон
Француска Жан-Пјер Сер, Француска, Национални центар за научна истраживања
1958 Уједињено Краљевство Единбург, Британија Уједињено Краљевство Клаус Рот, Британија, Универзитет у Лондону
Француска Рене Том, Француска, Универзитет Стразбуршки
1962 Шведска Стокхолм, Шведска Шведска Ларс Хермандер, Шведска, Универзитет Стокхолмски
Сједињене Америчке Државе Џон Милнор, САД, Принстон
1966 Совјетски Савез Москва, СССР Уједињено Краљевство Мајкл Атија, Британија, Оксфордски универзитет
Сједињене Америчке Државе Пол Коен, САД, Станфорд
Француска Александар Гротендик, Француска, Институт за више научне студије
Сједињене Америчке Државе Стивен Смејл, САД, Универзитет Калифорније (Беркли)
1970 Француска Ница, Француска Уједињено Краљевство Алан Бејкер, Британија, Кембриџ
Јапан Хејсуке Хиронака, Јапан, универзитет Харвард
Совјетски Савез Сергеј Новиков, СССР, Ломоносов
Сједињене Америчке Државе Џон Томпсон, САД, Кембриџ
1974 Канада Ванкувер, Канада Италија Енрико Бомбјери, Италија, Универзитет у Пизи
Сједињене Америчке Државе Дејвид Мамфорд, САД, универзитет Харвард
1978 Финска Хелсинки, Финска Белгија Пјер Делињ, Белгија, Институт за виши научни студии
Сједињене Америчке Државе Чарлс Феферман, САД, Принстон
Совјетски Савез Григориј Маргулис, СССР, Ломоносов
Сједињене Америчке Државе Данијел Квилен, САД, Масачусетски технолошки институт
1982 Пољска Варшава, Пољска Француска Ален Кон, Француска, Институт за виши научни студии
Сједињене Америчке Државе Вилијам Тарстон, САД, Принстон
Сједињене Америчке Државе Шинф-Тунг Јау, САД, Институт за напредна изучувања
1986 Сједињене Америчке Државе Беркли, САД Уједињено Краљевство Сајмон Доналдсон, Велика Британија, Оксфорд
Њемачка Герд Фалтингс, Немачка, Принстонски универзитет
Сједињене Америчке Државе Мајкл Фридман, САД, Универзитет Калифорније (Сан Дијего)
1990 Јапан Кјото, Јапан Совјетски Савез Владимир Дринфелд, СССР, Харковски институт за физику и технологију
Нови Зеланд Вон Џонс, Нови Зеланд, Калифорниски универзитет (Беркли)
Јапан Шигефуми Мори, Јапан, Универзитет у Кјоту
Сједињене Америчке Државе Едвард Витен, САД, Институт за напредна изучувања
1994 Швајцарска Цирих, Швајцарска Белгија Жан Бурген, Белгија, Институт за напредни изучувања
Француска Пјер-Луј Лион, Француска, универзитет Париз-Дофин
Француска Жан-Кристоф Јокоз, Француска, универзитет Париз-Југ 11
Русија Ефим Зелманов, Русија, Универзитет Високонсински
1998 Њемачка Берлин, Немачка Уједињено Краљевство Ричард Борчердс, Британија, Универзитет Калифорније (Беркли) и Кембриџ
Уједињено Краљевство Тимоти Гауерс, Британија, Кембриџ
Русија Максим Концевич, Русија, Институт за више научне студије и Рутгерс
Сједињене Америчке Државе Кертис Мекмален, САД, универзитет Харвард
2002 Кина Пекинг, Кина Француска Лорен Лафорг, Француска, Институт за више научне студије
Русија Владимир Воеводски, Русија, Институт за напредни изучувања
2006 Шпанија Мадрид, Шпанија Русија Андреј Окоунков, Русија, Принстонски универзитет
Русија Григориј Перелман, Русија — одбио примање награде, Санкт Петербург
Аустралија Теренс Тао, Аустралија, Универзитет Калифорније, САД
Француска Венделин Вернер, Француска, универзитет Париз-Југ 11
2010 Индија Хајдерабад, Индија Израел Елон Линденштраус, Израел, Јеврејски универзитет у Јерусалиму
Вијетнам-Француска Нго Бао Чау, Вијетнам-Француска, универзитет Париз-Југ 11 и Институт за напредна изучувања
Русија Станислав Смирнов, Русија, Универзитет Женевски
Француска Седрик Вилани, Француска, Виша школа у Лиону и Институт Анри Поанкаре
2014 Јужна Кореја Сеул, Јужна Кореја Бразил Артут Авила, Бразил, Универзитет Дени Дидро у Паризу, ЦНРС
Канада Манџул Баргава, Канада, Универзитет Принстон
Швајцарска Мартин Херер, Швајцарска, Универзитет Варвик
Иран Марјам Мирзахани, Иран, Универзитет у Станфорду
2018 Бразил Рио де Жанеиро, Бразил

Иран Кошер Биркар, Иран, Универзитет Кембриџ
Италија Алесио Фигали, Италија, ЕТХ Цирих
Њемачка Петер Шолце, Немачка, Универзитет у Бону
Индија Акшај Венкатеш, Индија, Универзитет Станфорд

2022 Русија Санкт Петербург, Русија

Види још

Референце

  1. ^ Fields Institute - The Fields Medal
  2. ^ „Награђемо Филдсовом медаљом за 2006.” (PDF). Извештај америчког математичког друштва. Америчко математичко друштво. 53 (9): 1037—1044. 2006.  (језик: енглески)
  3. ^ „Руски математичар је одбио највећу математичку почаст”. CBC. 22. 8. 2006. Приступљено 26. 8. 2006.  (језик: енглески)
  4. ^ „Математички геније је одбио највисоката награда”. BBC. 22. 8. 2006. Приступљено 22. 8. 2006.  (језик: енглески)
  5. ^ Изрелски добитник „Нобелове“ награда за математику, JPost.com (језик: енглески)
  6. ^ Кенет Чанг (12. 3. 2007). „Journeys to the Distant Fields of Prime”. The New York Times.  (језик: енглески)
  7. ^ http://www.mathunion.org/general/prizes/fields/prizewinners (језик: енглески)

Литература

  • Monastyrsky, Michael (1998). Modern Mathematics in the Light of the Fields Medal. Wellesley, MA: A. K. Peters. ISBN 978-1568810836. 
  • Tropp, Henry S. (1976). „The Origins and History of the Fields Medal”. Historia Mathematica. 3 (2): 167—181. doi:10.1016/0315-0860(76)90033-1. .

Спољашње везе

Филдсова медаља на Викимедијиној остави.