Фаусто Черчињани

Фаусто Черчињани
Фаусто Черчињани 2011. године, „Суштина мог оптимизма је конструктивни песимизам.”[1]
Име по рођењуFausto Cercignani
Датум рођења(1941-03-21)21. март 1941.
Место рођењаКаљари, Италија
ПребивалиштеИталија
ДржављанствоИталијанско
УниверзитетУниверзитет у Милану
ЗанимањеФилолог, књижевни критичар, есејиста и пјесник
РадовиШекспирови радови и елизабетански изговор
Родни градКаљари
НаградеАустријски крст части за науку и уметност, прве класе)

Фаусто Черчињани (итал. Fausto Cercignani; италијански изговор: [ˈfausto tʃertʃiɲˈɲani]; 21. март 1941) је италијански филолог, књижевни критичар, есејиста и песник.

Активности

Фаусто Черчињани је предавао германску филологију и историју енглеског језика на разним италијанским универзитетима.[2] У области енглеских студија, он је познат по својим истраживањима о Вилијаму Шекспиру.[3] Његов главни рад на овој теми је Шекспирови радови и елизабетански изговор, Оксфорд, Универзити Прес (Кларедон Прес), 1981.[4]

Његова књижевна критика бави се познатим писцима, као што су: Георг Тракл, Георг Бихнер, Артур Шницлер, Јохан Волфганг фон Гете, Готхолд Ефрајм Лесинг, Рајнер Марија Рилке, Албан Берг, Е. Т. А. Хофман, Роберт Музил, Новалис, Јозеф Рот, Карл Краус, Франц Кафка, Томас Ман, Герхарт Хауптман, Фридрих Шилер и други. У области лингвистичких студија, проучавао је германски групу језика са историјске тачке гледишта, посебно прагермански језик, готски језик, енглески језик и немачки језик.

Фаусто Черчињани је главни и одговорни уредник интернационалне књижевне периодике „Studia austriaca” (e-ISSN 2385-2925, p-ISSN 1593-2508)[5] и „Studia theodisca” (e-ISSN 2385-2917, p-ISSN 1593-2478).[6]

Песник

Черчињанијева поезија објављена је у седам књига и сада је сакупљена у књизи: Списи. Објављене и необјављене песме, Торино 2015.[7] Фаусто Черчињани је такође експериментисао са сопственим преводом својих песама.[8]

Одабрана библиографија

Енглеске студије

Германске студије

  • The Consonants of German: Synchrony and Diachrony , Milano, Cisalpino, 1979.[9]
  • The Development of the Gothic Short/Lax Subsystem, in "Zeitschrift für vergleichende Sprachforschung", 93/2, 1979, 272-278.[10]
  • Early «Umlaut» Phenomena in the Germanic Languages, in "Language", 56/1, 1980, 126-136.[11]
  • Zum Hochdeutschen Konsonantismus. Phonologische Analyse und phonologischer Wandel, in "Beiträge zur Geschichte der deutschen Sprache und Literatur", 105/1, 1983, 1-13.[12]
  • The Elaboration of the Gothic Alphabet and Orthography, in "Indogermanische Forschungen", 93, 1988, 168-185.[13]
  • Saggi linguistici e filologici. Germanico, gotico, inglese e tedesco, Alessandria, 1992.[14]

Књижевна критика

Књиге

  • F. Cercignani - M. Giordano Lokrantz, In Danimarca e oltre. Per il centenario di Jens Peter Jacobsen, Milano, 1987.[15]
  • F. Cercignani, Existenz und Heldentum bei Christa Wolf. «Der geteilte Himmel» und «Kassandra», Würzburg, Königshausen & Neumann, 1988.[16]
  • F. Cercignani, Studia trakliana. Georg Trakl 1887-1987, Milano, 1989.[17]
  • F. Cercignani, Studia büchneriana. Georg Büchner 1988, Milano, 1990.[18]
  • F. Cercignani, Studia schnitzleriana, Alessandria, 1991.[19]
  • F. Cercignani, Novalis, Milano, 2002.[20]

Есеји

  • Disperata speranza: la trama del «Niels Lyhne», in F. Cercignani - M. Giordano Lokrantz, In Danimarca e oltre. Per il centenario di Jens Peter Jacobsen, Milano, 1987, 95-128.[15]
  • Dunkel, Grün und Paradies. Karl Krolows lyrische Anfänge in «Hochgelobtes gutes Leben», in "Germanisch-Romanische Monatsschrift", 36/1, 1986, 59-78.[21]
  • Zwischen irdischem Nichts und machtlosem Himmel. Karl Krolows «Gedichte» 1948: Enttäuschung und Verwirrung, in "Literaturwissenschaftliches Jahrbuch", 27, 1986, 197-217.[22]
  • E. T. A. Hoffmann, Italien und die romantische Auffassung der Musik, in S. M. Moraldo (ed.), Das Land der Sehnsucht. E. T. A. Hoffmann und Italien, Heidelberg, Winter, 2002, 191-201.[23]

Награда

Аустријски крст части за науку и уметност, I класа, Милано, 1996.[24][25]

Извори

  1. ^ motto, Curriculum vitae at University of Milan Архивирано на сајту Wayback Machine (29. мај 2020).
  2. ^ „CV of Fausto Cercignani”. Архивирано из оригинала 29. 05. 2020. г. Приступљено 19. 05. 2020. 
  3. ^ Shakespeare's Name
  4. ^ а б Stanford Libraries.
  5. ^ „ErihPlus”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2019. г. Приступљено 09. 06. 2019. 
  6. ^ „ErihPlus”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2019. г. Приступљено 09. 06. 2019. 
  7. ^ Sebina OpenLibrary.
  8. ^ Видите, на пример, Examples of self-translation by F. Cercignani. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2020)
  9. ^ University of Virginia Library.
  10. ^ WorldCat.
  11. ^ Cercignani, Fausto (1980). „Early 'Umlaut' Phenomena in the Germanic Languages”. Language. 56 (1): 126—136. JSTOR 412645. doi:10.2307/412645. 
  12. ^ „De Gruyter.”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2018. г. Приступљено 09. 06. 2019. 
  13. ^ „De Gruyter.”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2019. г. Приступљено 09. 06. 2019. 
  14. ^ „Germanic Studies, UNIMI.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 05. 2020. г. Приступљено 19. 05. 2020. 
  15. ^ а б „Germanic Studies, UNIMI.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 05. 2020. г. Приступљено 19. 05. 2020. 
  16. ^ WorldCat.
  17. ^ „Germanic Studies, UNIMI.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 05. 2020. г. Приступљено 19. 05. 2020. 
  18. ^ „Germanic Studies, UNIMI.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 05. 2020. г. Приступљено 19. 05. 2020. 
  19. ^ „Germanic Studies, UNIMI.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 05. 2020. г. Приступљено 19. 05. 2020. 
  20. ^ Studia theodisca.
  21. ^ GRM 36 (1986).
  22. ^ BDSL Online.
  23. ^ WorldCat.
  24. ^ [https://itemsandwords.files.wordpress.com/2018/10/fc_kreuz_farbe.jpg Österreichisches Ehrenkreuz für Wissenschaft und Kunst I. Klasse, Wien, 1996.]
  25. ^ Liste der Träger des Österreichischen Ehrenzeichens und der Österreichischen Ehrenkreuze für Wissenschaft und Kunst - Ehrenkreuz für Wissenschaft und Kunst I. Klasse (seit 1955): Fausto Cercignani (1996)

Спољашње везе

Фаусто Черчињани на Викимедијиној остави.