Туркменска Совјетска Социјалистичка Република

Туркменска Совјетска Социјалистичка Република
Положај Туркменске ССР
Главни градАшхабад
Службени језиктуркменски и руски језик
Владавина
Историја
Стварање и независност‍
 — Оснивање7. августа 1921.
 — У саставу Совјетског Савеза од13. маја 1925.
 — Независност25. децембра 1991.
Географија
Површина‍
 — укупно488.100 km2 (Четврта у СССР)
 — вода (%)4.9
Становништво‍
 — 1989.3.522.700 (Дванаеста у СССР)
 — густина7,22 ст./km2
Привреда
ВалутаСовјетска рубља
Остале информације
Временска зонаUTC +5
Интернет домен‍.su‍
Туркменска ССР је одликована:
Орденом Лењина

Туркменска Совјетска Социјалистичка Република (туркмен. Түркменистан Совет Социалистик Республикасы; рус. Туркменская Советская Социалистическая Республика) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез. Од 7. августа 1921. године била је област унутар Туркестанске АССР, све до 13. маја 1925. када је проглашена равноправном совјетском републиком.

Историја

Територија данашњег Туркменистана у целости је укључена у састав Русије 1881. године. По избијању Октобарске револуције, Туркмени су претежито остали пасивни, па је револуционарна активност била веома слаба. Почетком 1920-их на великом подручју руске централне Азије, укључујући и Туркменистан, деловала је тзв. Басмачи побуна против власти Москве. Побуна је трајала све до почетка 1930-их година.

Првобитно је Туркменистан био тзв. Туркменска Област, у саставу Туркестанске АССР. Када је октобра 1924. године совјетска централна Азија била административно подељена, Транскаспијска регија и Туркменска Област су, 13. маја 1925. године, постале Туркменска ССР, конститутивна република Совјетског Савеза.

По почетку колективизације и индустријализације земље крајем 1920-их, Туркмени су се до краја 1930-их из номада већином претворили у седилачко становништво. Након покретања урбанизације постојећих градова и скромне индустријализације, у Туркменску ССР се доселио знатан број кавкаских народа, Руса и осталих Словена из Совјетског Савеза.[1]

Туркменска ССР је кроз цео период постојања Совјетског Савеза била релативно стабилна совјетска република. Једини скандал који је потресао републику била је корупцијска афера средином 1980-их, у коју је био умешан дотадашњи генерални секретар Комунистичке партије, Мухаметназар Гапуров.

Утицај гласности и перестројке није се превише осетио у Туркменистану. Након покушаја државног удара против Горбачова у августу 1991. године, тадашњи секретар Партије, Сапармурат Нијазов, прогласио је одржавање референдума о независности земље. На референдуму је 94% особа гласовало за независност. Врховни совјет републике је после референдума прогласио излазак земље из састава Совјетског Савеза и проглашење Републике Туркменистан, 27. октобра 1991. године. Совјетски Савез потврдио је независност Туркменистана 25. децембра 1991. године.[2]

Функционери Туркменске ССР

Председници

Премијери

Референце

  1. ^ „lcweb2.loc.gov Library of Congress Country Studies Soviet Turkmenistan”. Приступљено 26. 4. 2011. 
  2. ^ „lcweb2.loc.gov Turkmenistan: Sovereignty and Independence”. Приступљено 26. 4. 2011. 
  3. ^ „Turkmenistan”. Приступљено 26. 4. 2011. 

Види још

Спољашње везе

Туркменска Совјетска Социјалистичка Република на Викимедијиној остави.