Гана (енгл. Ghana), званично Република Гана (енгл. Republic of Ghana), унитарна је конститутивна демократија држава која излази на Гвијнејски залив, део Атлантског океана, у западној Африци.^[1] Територијално Гана заузима 238. 535 km². Граничи се са Обалом Слоноваче на западу, Буркином Фасо на северу и Тогом на истоку. На Сонинке језику реч Гана значи „краљ ратник”.^[2]
Туризам у Гани је индустрија којом руководи Министарство туризма Гане, док је министарство Гане одговорно за развој и промоцију активности везаних за туризам.^[3]

Туристи из Јужне Америке, Азије и Европе најчешћи посећују Гану.^[4] Тропска клима присутна је у Гани током читаве године, што је један од разлога доласка великог броја туриста на ово подручје. Туристичке атракције укључују егзотични водопади, као што су Кинтамо водопади и водопад Табро, највећи у западној Африци. Уз обале расту палме, а поред плажа, туристи обилазе и пећине, планине, реке, језера, националне паркове и остале заштићена подручја. Језеро Босумтви или Босумтви ударни кратер једно је од туристичких дестанција, као и језеро Волта, највеће вештачко акумулација на свету са која обухвата 8.502 km².^[5] Налази се на реци Волти, издуженог је облика и дугачко око 400 km.^[4]
Статистике Светског економског форума из 2010. године показале су да је Гана била 108. од 139 омиљених туристичких дестинација на свету.^[6] Гана је остварила напредак за два места у односу на 2009. годину. Године 2011. магазин Форбс објавила је да је Гана рангирана као једанаеста најпрометнија земља на свету. Та тврдња је заснована на истраживању у 2010. години. Од свих афричких земаља које су укључене у анкету, Гана је највише рангирана.^[6] Гана је уједно рангирана и као седамдесета најстабилнија земља на свету и 58 најмирнија земља.^[7]

Године 2011. Гана је зарадила 2,19 милијарди долара из туристичког сектора.^[8][9] Током 2012. туристички сектор у Гани зарадио је 1,7 милијарди долара, од 993.600 туриста, пружајући посао за 359.000 људи.^[10][10]
За посету Гани неопходно је имати визу коју издаје Влада Гане, а изузетак су пословна путовања.^[11]‍:24

Културни туризам Гане развија се нарочито због фестивала под називом Пан—афрички историјски фестивал или Панфст. Феситвал је културни догађај са намером афричког развоја. Одбија се у два града, Елмини и Кејп Коусту. Фстивал траје од осам до девет дана, а почиње церемонијалним полагањем венаца. Догађаји током фестивала укључују карневалски дан, прославу рођендана Рите Марли и академска предавања о женама и младима. Панфест је директна манифестација која промовише ганску културу и представља велики извор прихода за државу.^[12]

Администрацију туризма Гане води агенција Равлингс, а пре ње он није био велики извор прихода народу и држави. Администрација Равлингса је видела могућност развоја туризма, искористила ганске природне и историјске потенцијале, као и промовисање културе Гане. Такође, кроз рестаурацију старих објеката и подзивања споменика широм државе, привучен је велики број туриста.^[13] Равлингсова администрација је подстакла Владу Гане да више улаже у туризам, као и у њену културу и да привуче стране инвеститоре.

Познато је да туристичка индустрија у Гани промовише културни, рекреативни, авантуристички и туризам догађаја. Културни туризам фокусира се на фестивале, као и на промовисање историје и обилазак историјских занаменитости. Рекреативних туризам омогућава туристима да истраже ганске плаже, националне паркове и остала заштићена подручја. Авантуристички туризам укључује обилазак кишних шума и животињске резервате, планинарење, вожњу чамцима, док туризам догађаја укључује ресурсе и конференције.^[14]

На простору Гане постоји неколико подручја која су проглашена за Светску баштину, које посете велики број туриста.^[12][15][16]

Национални парк Какум налази се у обалним деловима Централног региона Гане, а површине 375 km². Основан је 1931. године као резерват природе, а трансформисан је у национални парк 1992. године након што је спроведено испитивање флоре и фауне. Простор је покривен тропским шумама.^[17][18][19] Јединственост овог парка лежи у чињеници да је основан на иницијативу локалног становништва, а не од Државног одсека за дивље животиње, који је одговоран за очување дивљих животиња у Гани.^[18][20]
Велики број животињских врста настањује парк, а оне укључују дијану заморца, бонго антилопу, жутолеђег дујкера и афричког слона. Парк представља битну регију и за птичији свет, признат од стране BirdLife International организације. У парку је пописано 226 врста птица, укључујући осам врста које су светски заштићене, а једна од тих врсти је Agelastes meleagrides. Девет врста кљунорога и зелених папагаја пописане су у парку. Подручје је такође богато лептирима, а нова врста октирвена је 1993. године. Од 2012. године најгушће крдо шумских слонова у Гани, налази се у овом националном парку.^[21]

Одбор за музеје и споменике Републике Гане предложио је да парк буде проглашен Светском баштином под окриљем Унеска.

Национални парк Моле је највећи национални парк на простору Гане.^[22] Парк је стациониран на северозападном делу државе кроз саване на обалном екосистему, на надморској висини од 150 m, док се јужни делови парка налазе на вишим пределима.^[23][24]Улаз у парк налази се у оближњем граду Ларабанга.^[22] Реке Лови и Моле протичу кроз парк, а током дугих сушних сезона пресуше.^[25] У овој области годишње падне 1000 мм падавина. Рађена је дугогодишња студија на простору парка, како би се решио проблем ловаца на животиње на заштићеном подручју.^[23]
Простор парка извојен је као резерват за дивље животиње 1958. године. Године 1971. пресељено је становништво из њега, а земљиште је проглашено националним парком. Парк није доживео значајан развој као туристичка дестинација од свог оснивања. Недовољно је финансиран, а постоји забринутост због сече шуме и лова, али се заштита ендемских врста антилопа побошљала од оснивања националног парка.^[26][27]

Заштићено подручје Анаса је подручје на југозападном делу државе у Западној регији, око 365 km од Акре, близу границе са Обалом Слоновае. У простор заштићеног подручја уврћен је и Национални парк Нини Сухијен на западу и шумски резерват Анкаса на југу.^[28] Подручје заузима површину од 500 km², а у њему се протежу тропске зимзелене кишне шуме.^[29] Кроз подручје теку четири реке, постоји велики број речних потока и водопада.^[29][30]
Пописано је више од 800 васкуларних врста биљака, 639 врста лептира и више од 190 врста птица, укључујући слонове, леопарде, шимпанзе, дијана заморце, бонго антилопу и друге.^[29]

Сао Хорхе да Мина де Оро позната и као Елмина и Сент Џорџ, је утврђење и дворац у граду Елмина у Гани. Изграђена је 1482. године као португалско трговачко и војно утврђење на Златној обали близу ушћа реке Бења. Ово је прво утвређење које су Португалци изградили у својој западноафричкој колонији, а уједно и прва европска грађевина јужно од Сахаре. Служила је као трговачко место за откуп злата и слоноваче из континенталног залеђа.

Холанђани су преузели тврђаву 1637. након две битке које су водили против Португалаца. Они су дворац опасали великим зидинама и претворили га у увтрђење које су назвали Кенрадсбург. Елмина је Холанђанима служила као главно административно средиште свих колонијалних операција на Златној обали.^[31] Британци су преотели тврђаву са дворцем 1872. године и преименовали га у Сент Џорџ.^[32]

Након осамостаљења Гане, Елмина је служила и као полицијска станица и школа, а накнадно је претворена у музеј. Дворац је део Унескове светске културне баштине од 1979. године.^[33]

Село Нзулези стацинирано је поред села Бејин, 90 км западно од града Секонди-Такоради у Западном региону.^[34] Нзлези излази на јереро Тадане, 17. јануара 2000. године номиновано је за заштиту под окриљем Унеско Светске баштине и представља једну од главних туристичких атракција у региону.^[34] Није познато зашто је село изграђено изнад воде, а главне активности његових становника су пољопривреда, док риболов игра секундарну улогу.^[34] Село и даље негује влеики број локалних традиција, повезаних са култом језера Тадане, које се помиње у обредима становништва, којима је четвртак свети дан и тада је забрањена било каква активност на језеру.^[34]
Село је у отворено за туризам, али са одређеним ограничењима на једну посету недељно. Може се обићи само преко кањона, рутом која пролази кишне шуме, а вожња траје око сат времена. У селу постоји црква и школа, а његово станивништво је изузетно изоловано и пати од здравствених проблема, нарочито маларије.^[34]

Кејп коуст замак је један од четрдесет двораца изграђен од стране европских трговаца. Првобитно су га изградили Швеђани због трговине дрветом и златом, а касније коришћен као магацин за трговину.^[35] У овом објекту држани су робови пре него што су транспортовани на бродове и продавани Сједињеним Државама, посебно Карибима.^[36] Велика количина златне прашине која је пронађена у Гани била је првенствено привлачна за Европу, а многи домороци из Кејп Коуста су то користили. У замену за злато, махагонију, људе и друге локалне предмете, домороци су добијали одећу, ћебад, зачине, шећер, свилу и многе друге предмете.^[37] Замак у Кејп Коусту је био тржиште на коме су се одвијале ове трансакције.^[38]

Тврђава Кристијансборг позната као и Сан Франсиско Шавијер и Осу је утврђење и дворац у граду Осу, предграђу Акре у Гани. Изградили су га Данци 1661. године. Пре тога су на овом простору постојали португалски војни логори. Током своје историје често је мењао власнике, а најдуже је био у поседу Данаца, као главни град њихове колоније Златна обала.

Овај локалитет први су запосели Португалци 1550. године изградивши војни логор.^[39] До средине 17. века њихова власт и надмоћ су нестале, тако да бива у потпуности напуштен. Током 1650-их Швеђани преузимају власт и граде мало утврђење. У међувремену Холанђани окупирају тврђаву, а затим је 1657. преузима Данска-Норвешка. Данци проширују тврђаву и дају јој име Кристијансборг, према Кристијану Петом, краљу Данске и Норвешке. Главна намена утврђења била је трговина златом, слоновачом и робљем.^[40][41]

Национални парк Кјабобо је национални парк стациниран у Волта регону, близу границе са Тогом.^[42][43] Површине је 360 km², а основан је 1997. године. Друга највиша планина Гане Џебобо, налази се у парку и пружа импозантан поглед на језеро Волта.

Парк је стациниран на подручју тропских кишних шума и саванских подручја. Пописане су врсте које укључују афричког слона, леопарда, афричког бивола, мочварну антилопу, неколико врста примата, дујкере и врсту планински пећинар, која је симбол овог парка. Пописано је и 500 врста лептира и 235 врста птица.^[42]

• Parks and Reserves of Ghana: Management Effectiveness Assessment of Protected Areas (PDF). IUCN – International Union for Conservation of Nature. 2010. стр. 16—17. Приступљено 10. 2. 2017. 
• Karlya, Maria (2012). Ghana (Other Places Travel Guide). Other Places Publishing. стр. 120. ISBN 978-1-935850-10-6. Приступљено 14. 4. 2013. 

• Званични веб-сајт туристичке агенције Гане

Туризам у Гани на Википутовању.

Туризам у Гани на Викимедијиној остави.