PROFILPELAJAR.COM

Тунис
تونس
Тунис; تونس
	Колаж градских знаменитости Туниса
Административни подаци
Држава	Тунис
Покрајина	Вилајет Тунис
Становништво
Становништво	‍
— 2013.	651.183
— густина	3.062,52 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	36° 48′ 03″ С; 10° 10′ 48″ И / 36.800833° С; 10.18° И
Апс. висина	4 m
Површина	212,63 km2
	Тунис Тунис на карти Туниса
Остали подаци
Градоначелник	Сеифалах Ласрам
Поштански број	1000
Позивни број	71
Веб-сајт
	commune-tunis.gov.tn

Тунис (арап. تونس [ Tūnis], фр. Tunis) је главни и највећи град државе Тунис. По резултатима пописа из 2004. има 728.453 становника. У ширем градском подручју живи 2.412.500 становника, што је око 20% становништва земље.

Географија

Град се налази на језеру Тунис, а новим делом града излази на залив Тунис, у Медитерану. Налази се на 36°50' север, 10°9' исток (36.8333, 10.15). Град је у облику потковице око језера.

Клима

Тунис доживљава влажне и благе зиме и врућа и сува лета. Снег и мраз су изузетно ретки, али средином лета доноси непријатно високе температуре. Тунис има медитеранску климу врућу, летњу која се карактерише топлим и сувим периодом и благим зимама са умереним падавинама. На локалну климу донекле утиче и географска ширина града, умерени утицај Медитеранског мора и терен брда.

Клима Туниса (Тунис-Картагина међународни аеродром) 1981–2010, екстреми 1943–садашњост
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	25,1 (77,2)	28,5 (83,3)	36,5 (97,7)	33,1 (91,6)	41,4 (106,5)	47,0 (116,6)	47,4 (117,3)	46,6 (115,9)	44,4 (111,9)	40,0 (104)	30,5 (86,9)	29,6 (85,3)	47,4 (117,3)
Максимум, °C (°F)	16,1 (61)	16,8 (62,2)	19,0 (66,2)	21,7 (71,1)	26,1 (79)	30,6 (87,1)	33,8 (92,8)	34,1 (93,4)	30,4 (86,7)	26,5 (79,7)	21,2 (70,2)	17,3 (63,1)	24,47 (76,04)
Просек, °C (°F)	11,6 (52,9)	11,9 (53,4)	13,8 (56,8)	16,2 (61,2)	20,2 (68,4)	24,3 (75,7)	27,2 (81)	27,7 (81,9)	24,7 (76,5)	21,1 (70)	16,3 (61,3)	12,8 (55)	18,98 (66,18)
Минимум, °C (°F)	7,6 (45,7)	7,7 (45,9)	9,2 (48,6)	11,4 (52,5)	14,8 (58,6)	18,6 (65,5)	21,3 (70,3)	22,2 (72)	20,1 (68,2)	16,8 (62,2)	12,2 (54)	8,9 (48)	14,23 (57,63)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−2,0 (28,4)	−1,1 (30)	1,0 (33,8)	1,7 (35,1)	6,0 (42,8)	10,0 (50)	13,0 (55,4)	11,7 (53,1)	12,0 (53,6)	6,0 (42,8)	0,8 (33,4)	0,0 (32)	−2,0 (28,4)
Количина падавина, mm (in)	63,1 (2,484)	49,2 (1,937)	39,2 (1,543)	38,5 (1,516)	23,6 (0,929)	12,9 (0,508)	4,0 (0,157)	7,1 (0,28)	56,3 (2,217)	47,7 (1,878)	54,8 (2,157)	75,2 (2,961)	471,6 (18,567)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm)	8,6	8,1	8,0	5,5	3,1	1,7	0,6	1,3	3,5	6,1	5,9	8,1	60,5
Релативна влажност, %	76	74	73	71	68	64	62	64	68	72	74	77	70
Сунчани сати — месечни просек	145,7	159,6	198,4	225,0	282,1	309,0	356,5	328,6	258,0	217,0	174,0	148,8	2.802,7
Сунчани сати — дневни просек	4,7	5,7	6,4	7,5	9,1	10,3	11,5	10,6	8,6	7,0	5,8	4,8	7,7
Извор #1: Institut National de la Météorologie (precipitation days/humidity/sun 1961–1990)^[2]^[3]^[4]^{[note 1]}
Извор #2: NOAA (precipitation days/humidity/sun 1961–1990),^[6] Meteo Climat (record highs and lows)^[7]

Историја

Град Тунис се налази недалеко од феничанске престонице Картагина.

У доба династије Хафсида (12.-16. век) Тунис је био један од највећих и најразвијенијих градова исламског света.

Турци су освојили град 1534.

Кип Ибн Халдуна на Тргу независности у Тунису

Французи су освојили град 1881. и били у њему до независности Туниса 1956. Током Другог светског рата, Тунис су држали Немци од новембра 1942, до маја 1943, и тај град је био њихова последња база у Африци. После Проглашења независности Туниса Тунис постаје главни град.

Становништво

Популација (ист.): Тунис (град)
Година
Становништво

Друштво

Помоћ удружењима

Неколико удружења у културном или друштвеном предмету стога су профитирале из јавних простора, од којих су посебно старе стамбене зграде и зграде са високом историјском вриједношћу, имовином градске вијећнице или државе након рада на рестаурацији. Као пример можете цитирати:

Инсталација Удружења заштитника Медине (АСМ) са Дар Ласрамом и клубом Тахар Хададом са додатном зградом.

Стварање куће за верске организације у Медерса Ел Ачориа.

Стварање куће за медицинска удружења у Медерса Ел Селиманиа

Куповина Дар Бен Ачура и инсталација јавне библиотеке, локалне канцеларије пензионера и удружења музике за младе у својим крилима.

Постављање других простора на профит клубова младих људи, седишта удружења у друштвеним стварима.

Ова оријентација је ојачана у одговору на позив председника републике у време прославе националног дана удружења 23. априла 1998. године подстичу општине да креирају куће за удружења и да допринесу промоцији живота заједнице.

Сходно томе, Градска већница Туниса направила је став стављања на располагање одређеним удружењима и неким активним клубовима неколико зграда како би им омогућили рад под најбољим условима је суштинска основа опћинске акције у погледу живота заједнице.

Помоћ младим људима

Интервенције кроз удруживање продуктивне породичне и друштвене акције:

Поред давања школских помоћи и претплате школског превоза (скоро 70 примаоца) на почетку школске године, удружење наставља своје акције у корист младих током целе године. Осигурава курсеве подршке ученицима у колеџима или преко студената које подржава удружење (скоро 50 примаоца). Паралелно, Клуб младих из града Ел Мехтел у Ел Агби осигурава курсеве подршке профиту ученика у сарадњи са студентима и дипломцима који

подржава удружење. Ученици који су престали студије профитирали су од интервенције удружења како би им се обезбедила формација прилагођена њиховим капацитетима и потребама. Од ове помоћи је 22 ученика користило око 2.500 динара.

Глобално коверто од око 70000 динара годишње нуди се у време повратка на универзитет на 70 ученика, чиме се уклања.

Привреда

Чистоћа је главни приоритет општинске акције. То је од великог значаја у приступу управљања дневним новинама становништва.

Место које је датоовом сектору подстакло је општину Тунис да му посвети обим инвестиција од најважнијих у циљу јачања својих материјалних капацитета и његове специфичне опреме.

Саобраћај

Повећање становништва Туниса, проширење урбанизованог простора, повећање становништва запошљавања, раст возног парка и административна концентрација компликована су тиража унутар града.

Околина

Хидро-борба против загађења

Захваљујући главној линији чишћења доступног граду Тунису, стопа прикључења станова на јавну мрежу чишћења достигла је 100% за мали појас Туниса. Само са периферијом Туниса, постоје одређени окружници основног станишта који су лишени мрежа чишћења и који евакуишу своје одбацивања на отворено небо.

У оквиру нове политике индустријских односа интеграције популарних четврти у урбану динамику капитала, како би се својим становницима осигурали бољи квалитет живота и окружења и висока оштрина узастопних проблема до подручја несаности, рођених из округа спонтаног станишта, град Тунис ангажован је на акцији рехабилитације ових округа, која је профитирала из нове инфраструктуре чишћења отпадних вода и одводње кишне воде.

Ове акције су омогућиле потпуну комуналну периметар урбанизирану од Туниса јавне мреже чишћења прије 2004. године и третирати целу отпадну воду сакупљену прије 2006. године и то захваљујући инсталацији последњег постројења за пречишћавање са југоисточним делом, западно од Туниса (округа Сиди Хасине есијоуми).

Поред тога, покренута су две операцијске скале: једна за чишћење и обнову обала јужног језера Туниса, док се друга односи на инсталацију старе луке Тунис на савременом месту ужитка.

Штавише, град Тунис врши контролу над загађивачким одбацивањем водоника у пријемном медију (канали), који произилазе из производних објеката који су лишени станице префере и нису повезани са јавном мрежом чишћења.

Неопходно је напоменути да се, према директивама општинског већа града Туниса, индустријска борба против загађења врши и узводно. Тада се даје приоритет издатим индустријама и високим технологијама у којима Тунис жели да се специјализује.

Партнерски градови

Знаменитости

Рушевине Картагине се налазе у непосредној близини Туниса
Медина у Тунису је под заштитом УНЕСКОа од 1979. године
У центру града се налази католичка катедрала направљена у византијском стилу, као и руска православна црква
У самом центру града, паралелно са главном градском улицом (улицом Хабиба Бургибе) се налази улица Југославије

Галерија

град ноћу
Хотел у граду Тунису

Напомене

^ The Station ID for Tunis Carthage is 11515111.^[5]

Референце

^ „Tunisia: Governorates, Major Cities, Communes & Urban Agglomerations”. Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information. 30. 3. 1984.
^ „Les normales climatiques en Tunisie entre 1981 2010” (на језику: француски). Ministère du Transport. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2020.
^ „Données normales climatiques 1961-1990” (на језику: француски). Ministère du Transport. Архивирано из оригинала 21. 12. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2020.
^ „Les extrêmes climatiques en Tunisie” (на језику: француски). Ministère du Transport. Архивирано из оригинала 21. 12. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2020.
^ „Réseau des stations météorologiques synoptiques de la Tunisie” (на језику: француски). Ministère du Transport. Приступљено 19. 12. 2019.
^ „Tunis-Carthage Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 12. 2018.
^ „Station Tunis” (на језику: француски). Météo Climat. Приступљено 18. 12. 2018.
^ ^а ^б Coopération internationale (Municipalité de Tunis)
^ „Lisboa – Geminações de Cidades e Vilas” [Lisbon – Twinning of Cities and Towns]. Associação Nacional de Municípios Portugueses [National Association of Portuguese Municipalities] (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 20. 05. 2020. г. Приступљено 2013-08-23.
^ „Acordos de Geminação, de Cooperação e/ou Amizade da Cidade de Lisboa” [Lisbon – Twinning Agreements, Cooperation and Friendship]. Camara Municipal de Lisboa (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 2013-10-31. г. Приступљено 2013-08-23.
^ ^а ^б „بوابة مدينة تونس”. Commune-tunis.gov.tn. Приступљено 2020-05-29.

Литература

Messikh, Mohamed Sadek (2000). Tunis: la mémoire. Paris: Du Layeur. ISBN 9782911468445.
Sebag, Paul (1998). Tunis: Histoire d'une ville. Histoire et Perspectives Méditerranéennes. Paris: L'Harmattan. ISBN 9782738466105.
Turki, Sami Yassine; Zhioua, Imène Zaâfrane (2006). Analyse de la répartition spatiale et de l'aménagement des espaces verts programmés par les documents d'urbanisme dans le Grand Tunis (PDF). Actes du séminaire « Étapes de recherches en paysage » (на језику: француски). 8. Versailles: École nationale supérieure du paysage. Архивирано из оригинала (PDF) 2006-11-24. г.
Jellal Abdelkafi, La médina de Tunis, éd. Presses du CNRS, Paris, 1989
Alia Baccar-Bournaz [sous la dir. de], Tunis, cité de la mer (acte d'un colloque de 1997), éd. L'Or du temps, Tunis, 1999
Philippe Di Folco, Le goût de Tunis, éd. Mercure de France, Paris, 2007
Faouzia Ben Khoud, Tunis. Architectural Guide. Berlin 2020, ISBN 978-3-86922-676-7.
Abdelwahab Meddeb, Talismano, éd. Christian Bourgois, Paris, 1979
Horst-Günter Wagner, Die Altstadt von Tunis. Funktionswandel von Handwerk und Handel 1968–1995. (The Medina of Tunis. Functional change of handicraft and commerce 1968–1995). Petermanns Geographische Mitteilungen 140, 1996, 5/6, S. 343–365.
M.M. Noah (1819), „(Tunis)”, Travels in England, France, Spain, and the Barbary States, New-York: Kirk and Mercein, OCLC 1338665, hdl:2027/nyp.33433081557641
Josiah Conder (1830), „Tunis”, The Modern Traveller, London: J.Duncan
Ernest von Hesse-Wartegg (1882), Tunis: the Land and the People, New York: Dodd, Mead, and Company, OL 24641383M
R. Lambert Playfair (1895), „City of Tunis”, Handbook for Travellers in Algeria and Tunis (5th изд.), London: J. Murray, OCLC 4443952
Frances E. Nesbitt (1906), „Tunis”, Algeria and Tunis, London: A. and C. Black
„Tunis”, Jewish Encyclopedia, 12, New York, 1907
„Tunis”, Southern Italy and Sicily (15th изд.), Leipzig: Karl Baedeker, 1908, OCLC 1648449
Graham Petrie (1908), Tunis, Kairouan & Carthage, London: W. Heinemann, OL 23351574M
„Tunis”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424 — преко Internet Archive
„Tunis”. Encyclopaedia of Islam. E.J. Brill. 1936. стр. 837+.
Noelle Watson, ур. (1996). „Tunis”. International Dictionary of Historic Places: Middle East and Africa. UK: Routledge. стр. 708—710. ISBN 978-1884964039.
Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ур. (2003). „Tunis, Tunisia”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 978-0415234795.
Kevin Shillington, ур. (2005). „Tunis”. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-57958-245-6.
Michael R.T. Dumper; Bruce E. Stanley, ур. (2008), „Tunis”, Cities of the Middle East and North Africa, Santa Barbara, US: ABC-CLIO
Gabor Agoston and Bruce Alan Masters, ур. (2009). „Tunis”. Encyclopedia of the Ottoman Empire. Facts on File. стр. 573. ISBN 978-1-4381-1025-7.
Ch. Brossard, ур. (1906). „Tunisie: Description des villes: Tunis”. Colonies françaises. Géographie pittoresque et monumentale de la France (на језику: француски). Paris: Flammarion. hdl:2027/mdp.39015005579753.
Abdesslem Ben Hamida (2002). „Cosmopolitisme et colonialisme: Le cas de Tunis”. Cahiers de l'URMIS (fr) (на језику: француски). 8 — преко Revues.org.
Pierre-Arnaud Barthel (2003). „Les lacs de Tunis en projets, reflets d'un nouveau gouvernement urbain” [Developing the lakes of Tunis: a new approach in urban governance]. Annales de géographie (fr) (на језику: француски). 112 (633): 518—536. doi:10.3406/geo.2003.966 — преко Persee.fr.
Moez Bouraoui (2003). „L'agriculture urbaine en Tunisie: espace relictuel ou nouvelle composante territoriale? Le cas du Grand Tunis” [Urban agriculture in Tunisia: residual space or a new territorial component? The case of Greater Tunis]. Revue de géographie alpine (fr) (на језику: француски). 91 (4): 43—54. doi:10.3406/rga.2003.2261.
Habib Dlala (2011). „L'émergence métropolitaine de Tunis dans le tournant de la mondialisation” [Emergence of metropolitan Tunis in the face of globalization]. Méditerranée (fr) (на језику: француски). 116 (116): 95—103. doi:10.4000/mediterranee.5416 — преко Revues.org.

Спољашње везе

Званични веб-сајт
The Municipality of Tunis official website
The Municipality of Tunis official website
The Municipality of Tunis official website
Lexicorient Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2010)
TunisForum:Guide ou sortir en Tunisie
Video tour of the Bardo Museum
Video of Tunis Medina
Old maps of Tunis Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2021), Historic Cities Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2022) site

[Station_ID-6] The Station ID for Tunis Carthage is 11515111.^[5]

[Population_Statistics,_Maps,_Charts,_Weather_and_Web_Information_1984-1] „Tunisia: Governorates, Major Cities, Communes & Urban Agglomerations”. Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information. 30. 3. 1984.

[IMN1-2] „Les normales climatiques en Tunisie entre 1981 2010” (на језику: француски). Ministère du Transport. Архивирано из оригинала 19. 12. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2020.

[IMN2-3] „Données normales climatiques 1961-1990” (на језику: француски). Ministère du Transport. Архивирано из оригинала 21. 12. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2020.

[IMNextremes-4] „Les extrêmes climatiques en Tunisie” (на језику: француски). Ministère du Transport. Архивирано из оригинала 21. 12. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2020.

[5] „Réseau des stations météorologiques synoptiques de la Tunisie” (на језику: француски). Ministère du Transport. Приступљено 19. 12. 2019.

[NOAA-7] „Tunis-Carthage Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 12. 2018.

[meteoclimat-8] „Station Tunis” (на језику: француски). Météo Climat. Приступљено 18. 12. 2018.

[tunis-9] а ^б Coopération internationale (Municipalité de Tunis)

[Lisbon_twinnings-10] „Lisboa – Geminações de Cidades e Vilas” [Lisbon – Twinning of Cities and Towns]. Associação Nacional de Municípios Portugueses [National Association of Portuguese Municipalities] (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 20. 05. 2020. г. Приступљено 2013-08-23.

[Lisbon_twinnings_2-11] „Acordos de Geminação, de Cooperação e/ou Amizade da Cidade de Lisboa” [Lisbon – Twinning Agreements, Cooperation and Friendship]. Camara Municipal de Lisboa (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 2013-10-31. г. Приступљено 2013-08-23.

[commune-tunis1-12] а ^б „بوابة مدينة تونس”. Commune-tunis.gov.tn. Приступљено 2020-05-29.

[1]

[2]

[3]

[4]

[note 1]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[5]

Тунис (град)