Тунис (арап.تونس [Tūnis], фр.Tunis) је главни и највећи град државе Тунис. По резултатима пописа из 2004. има 728.453 становника. У ширем градском подручју живи 2.412.500 становника, што је око 20% становништва земље.
Географија
Град се налази на језеру Тунис, а новим делом града излази на залив Тунис, у Медитерану. Налази се на 36°50' север, 10°9' исток (36.8333, 10.15). Град је у облику потковице око језера.
Клима
Тунис доживљава влажне и благе зиме и врућа и сува лета. Снег и мраз су изузетно ретки, али средином лета доноси непријатно високе температуре. Тунис има медитеранску климу врућу, летњу која се карактерише топлим и сувим периодом и благим зимама са умереним падавинама. На локалну климу донекле утиче и географска ширина града, умерени утицај Медитеранског мора и терен брда.
Французи су освојили град 1881. и били у њему до независности Туниса 1956. Током Другог светског рата, Тунис су држали Немци од новембра 1942, до маја 1943, и тај град је био њихова последња база у Африци. После Проглашења независности Туниса Тунис постаје главни град.
Неколико удружења у културном или друштвеном предмету стога су профитирале из јавних простора, од којих су посебно старе стамбене зграде и зграде са високом историјском вриједношћу, имовином градске вијећнице или државе након рада на рестаурацији. Као пример можете цитирати:
Инсталација Удружења заштитника Медине (АСМ) са Дар Ласрамом и клубом Тахар Хададом са додатном зградом.
Стварање куће за верске организације у Медерса Ел Ачориа.
Стварање куће за медицинска удружења у Медерса Ел Селиманиа
Куповина Дар Бен Ачура и инсталација јавне библиотеке, локалне канцеларије пензионера и удружења музике за младе у својим крилима.
Постављање других простора на профит клубова младих људи, седишта удружења у друштвеним стварима.
Ова оријентација је ојачана у одговору на позив председника републике у време прославе националног дана удружења 23. априла 1998. године подстичу општине да креирају куће за удружења и да допринесу промоцији живота заједнице.
Сходно томе, Градска већница Туниса направила је став стављања на располагање одређеним удружењима и неким активним клубовима неколико зграда како би им омогућили рад под најбољим условима је суштинска основа опћинске акције у погледу живота заједнице.
Помоћ младим људима
Интервенције кроз удруживање продуктивне породичне и друштвене акције:
Поред давања школских помоћи и претплате школског превоза (скоро 70 примаоца) на почетку школске године, удружење наставља своје акције у корист младих током целе године. Осигурава курсеве подршке ученицима у колеџима или преко студената које подржава удружење (скоро 50 примаоца). Паралелно, Клуб младих из града Ел Мехтел у Ел Агби осигурава курсеве подршке профиту ученика у сарадњи са студентима и дипломцима који
подржава удружење. Ученици који су престали студије профитирали су од интервенције удружења како би им се обезбедила формација прилагођена њиховим капацитетима и потребама. Од ове помоћи је 22 ученика користило око 2.500 динара.
Глобално коверто од око 70000 динара годишње нуди се у време повратка на универзитет на 70 ученика, чиме се уклања.
Привреда
Чистоћа је главни приоритет општинске акције. То је од великог значаја у приступу управљања дневним новинама становништва.
Место које је датоовом сектору подстакло је општину Тунис да му посвети обим инвестиција од најважнијих у циљу јачања својих материјалних капацитета и његове специфичне опреме.
Саобраћај
Повећање становништва Туниса, проширење урбанизованог простора, повећање становништва запошљавања, раст возног парка и административна концентрација компликована су тиража унутар града.
Околина
Хидро-борба против загађења
Захваљујући главној линији чишћења доступног граду Тунису, стопа прикључења станова на јавну мрежу чишћења достигла је 100% за мали појас Туниса. Само са периферијом Туниса, постоје одређени окружници основног станишта који су лишени мрежа чишћења и који евакуишу своје одбацивања на отворено небо.
У оквиру нове политике индустријских односа интеграције популарних четврти у урбану динамику капитала, како би се својим становницима осигурали бољи квалитет живота и окружења и висока оштрина узастопних проблема до подручја несаности, рођених из округа спонтаног станишта, град Тунис ангажован је на акцији рехабилитације ових округа, која је профитирала из нове инфраструктуре чишћења отпадних вода и одводње кишне воде.
Ове акције су омогућиле потпуну комуналну периметар урбанизирану од Туниса јавне мреже чишћења прије 2004. године и третирати целу отпадну воду сакупљену прије 2006. године и то захваљујући инсталацији последњег постројења за пречишћавање са југоисточним делом, западно од Туниса (округа Сиди Хасине есијоуми).
Поред тога, покренута су две операцијске скале: једна за чишћење и обнову обала јужног језера Туниса, док се друга односи на инсталацију старе луке Тунис на савременом месту ужитка.
Штавише, град Тунис врши контролу над загађивачким одбацивањем водоника у пријемном медију (канали), који произилазе из производних објеката који су лишени станице префере и нису повезани са јавном мрежом чишћења.
Неопходно је напоменути да се, према директивама општинског већа града Туниса, индустријска борба против загађења врши и узводно. Тада се даје приоритет издатим индустријама и високим технологијама у којима Тунис жели да се специјализује.
^„Lisboa – Geminações de Cidades e Vilas” [Lisbon – Twinning of Cities and Towns]. Associação Nacional de Municípios Portugueses [National Association of Portuguese Municipalities] (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 20. 05. 2020. г. Приступљено 2013-08-23.
Horst-Günter Wagner, Die Altstadt von Tunis. Funktionswandel von Handwerk und Handel 1968–1995. (The Medina of Tunis. Functional change of handicraft and commerce 1968–1995). Petermanns Geographische Mitteilungen 140, 1996, 5/6, S. 343–365.
Noelle Watson, ур. (1996). „Tunis”. International Dictionary of Historic Places: Middle East and Africa. UK: Routledge. стр. 708—710. ISBN978-1884964039.
Ch. Brossard, ур. (1906). „Tunisie: Description des villes: Tunis”. Colonies françaises. Géographie pittoresque et monumentale de la France (на језику: француски). Paris: Flammarion. hdl:2027/mdp.39015005579753.
Pierre-Arnaud Barthel (2003). „Les lacs de Tunis en projets, reflets d'un nouveau gouvernement urbain” [Developing the lakes of Tunis: a new approach in urban governance]. Annales de géographie (fr) (на језику: француски). 112 (633): 518—536. doi:10.3406/geo.2003.966 — преко Persee.fr.
Moez Bouraoui (2003). „L'agriculture urbaine en Tunisie: espace relictuel ou nouvelle composante territoriale? Le cas du Grand Tunis” [Urban agriculture in Tunisia: residual space or a new territorial component? The case of Greater Tunis]. Revue de géographie alpine (fr) (на језику: француски). 91 (4): 43—54. doi:10.3406/rga.2003.2261.
Habib Dlala (2011). „L'émergence métropolitaine de Tunis dans le tournant de la mondialisation” [Emergence of metropolitan Tunis in the face of globalization]. Méditerranée (fr) (на језику: француски). 116 (116): 95—103. doi:10.4000/mediterranee.5416 — преко Revues.org.