Тома српски је биографско драмски филм из 2021. године у режији Драгана Бјелогрлића и Зорана Лисинцa, темељен на идеји Бјелогрлића, Жељка Јоксимовића и Банета Обрадовића. Сценарио потписују Лисинац, Никола Пејаковић, Бјелогрлић и Маја Тодоровић, док су продуценти филма Наташа Вишић, Горан и Драган Бјелогрлић, Јоксимовић и Лисинац. Филмску музику је компоновао Жељко Јоксимовић.
Снимања су почела током лета 2020. и трајала с прекидима до априла 2021. године на локацијама у Ваљеву, Београду, Авали, Перлезу, Тари, Баранди, Панчеву, Прибоју, Пријепољу, Црној Гори, Долову, Зрењанину и Чикагу.
Главну улогу игра Милан Марић као Тома Здравковић, док споредне улоге играју Тамара Драгичевић, Петар Бенчина и Андрија Кузмановић. Премијера филма била је 20. августа 2021. у завршници 27. Сарајевског филмског фестивала, а затим и 21. августа 2021. године на Фестивалу глумачких остварења Филмски сусрети.[1] Филм је објављен 16. септембра 2021. године у биоскопима у Србији, дистрибутера Art Vista-е.
Радња
Овај филм је један импресионистички портрет Томе Здравковића (Милан Марић) који приказује саме његове почетке, баш као и врхунац славе, његове љубави које су га инспирисале приликом компоновања неких од највећих хитова, баш као и однос са великим бројем пријатеља које је имао у уметничком миљеу Југославије. Поред Томе, кроз филм пратимо животе познатих уметника тог времена — Зорана Радмиловића (Радомир Николић), Мике Антића (Марко Јанкетић), Тозовца (Иван Зекић) итд. Томин лекар пред смрт, кроз филм приказан као Алекса Хаџипоповић у тумачењу Петра Бенчине, у стварности је био проф. др Душан Манојловић.[2]
Ово је биографска прича о Томи Здравковићу, човеку кога не памте само по његовим песмама, већ као и једног великог боема — по понашању и у души.
Филм прати две линије радње — 1991. прати однос Томе и доктора који започиње лечење Томе и како се то познанство претвара у пријатељство.
Друга линија прати Томин живот — од детињства у Печењевцу, преко познанства са Силваном Арменулић (Тамара Драгичевић) које ће пресудно утицати на његову каријеру и приватни живот, достизања неслућене висине популарности али и дна живота. Ово је прича о души.
За потребе филма наменски је написана и компонована песма Поноћ. Александар Гајовић тврди да су делови његове књиге „За друштво у ћошку” коришћени за сценарио филма.[3]
Улоге
Вокалне улоге
Награде
Референце
Спољашње везе
