Тоба (мађ. Toba) је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 357 становника.
Историја
Тоба је насеље настало крајем 18. века, када и околна села Банатска Топола и Торда.[1] Прво насеље на подручју данашње Тобе подиже 1789. године Фелдмаршал Гроф Роберт Зичи-Ферарис (Robert Zichy–Ferraris).[2] Зичи-Ферарис је свој посед продао негде у периоду између 1838. и 1845. године претенденту на француски престо Анрију V (Henry V, comte de Chambord, 1820–1883).[3]
Анри V поставља за управитеља свог поседа француског Барона Кирила Билеа (Joannes Cyril Billot), који са својим синовима управља овом регијом у периоду од око 50 година. Баронови синови, Хенрик и Јудокс (Henrik, Eudoxe) се истичу у помоћи и бризи о сиромашним и болесним о чему говори и спомен плоча постављена у част њихове донације 1893. године у холу старе зграде Болнице у Кикинди.[4] У то време су највероватније у селу подигнути каштел и резиденција који нису сачувани. 1876. године је подигнута црква Свете Тојице.[5]
До средине 19. века насеље је било познато под називом Велика Тоба, а становништво се углавном бавило гајењем дувана. У селу је тада био око 100 домаћинстава.[6]
Након смрти Анрија V, његове поседе наслеђује Војовода Роберто I od Парме (Robert I di Borbone-Parma, 1848-1907), а након његове смрти, његов син Војвода Илија од Парме (Elias di Borbone-Parma, 1880-1959). Почетком 20. века земљиште прелази у власништво „Делмађарорсаги“ банке која врши парцелизацију у периоду од 1910. до 1911. године.[7]
Након другог светског рата, 1949. године сазидана је двоспратна зграда Дома локалне задруге. 1976. године завршена је нова школа, у то време, прва савремена, образовна установа у региону. Тренутно у школи раде четири разреда. У склопу исте зграде је и обданиште. Село данас има Дом културе, Ватрогсну станицу и амбуланту. У Тоби се налази и седиште културног удружења “Петефи Шандор”.
Демографија
У насељу Тоба живи 557 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 265 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[10]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
1 |
|
|
2 |
| 80+ |
6 |
|
|
6 |
| 75—79 |
12 |
|
|
14 |
| 70—74 |
17 |
|
|
17 |
| 65—69 |
31 |
|
|
27 |
| 60—64 |
30 |
|
|
38 |
| 55—59 |
24 |
|
|
21 |
| 50—54 |
24 |
|
|
21 |
| 45—49 |
26 |
|
|
17 |
| 40—44 |
19 |
|
|
25 |
| 35—39 |
35 |
|
|
23 |
| 30—34 |
21 |
|
|
16 |
| 25—29 |
16 |
|
|
19 |
| 20—24 |
24 |
|
|
12 |
| 15—19 |
18 |
|
|
14 |
| 10—14 |
21 |
|
|
24 |
| 5—9 |
23 |
|
|
22 |
| 0—4 |
14 |
|
|
11 |
| Просек : |
41,8 |
|
|
43,1 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
390
|
407
|
407
|
406
|
385
|
321
|
265
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
60
|
96
|
37
|
49
|
13
|
7
|
1
|
1
|
0
|
1
|
2,61
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
304
|
79
|
189
|
24
|
12
|
0
|
| Женски
|
272
|
30
|
188
|
48
|
5
|
1
|
| УКУПНО
|
576
|
109
|
377
|
72
|
17
|
1
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
186
|
160
|
0
|
0
|
6
|
| Женски
|
91
|
75
|
0
|
0
|
3
|
| УКУПНО
|
277
|
235
|
0
|
0
|
9
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
0
|
5
|
2
|
3
|
2
|
| Женски
|
0
|
0
|
2
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
5
|
4
|
3
|
2
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
0
|
5
|
1
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
4
|
5
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
5
|
5
|
5
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
1
|
0
|
0
|
1
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
2
|
| УКУПНО
|
1
|
0
|
0
|
3
|
Референце
- ^ www.kikinda.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2010), Села Кикиндске општине
- ^ Link text Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2010), Bodor Antal, Délmagyarországi telepítések története és hatása a mai közállapotokra. 1914, Budapest.
- ^ Историја села Молин Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2010), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Историјат Болнице у Кикинди Архивирано на сајту Wayback Machine (15. август 2010), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Сачуване фотографије каштела и резиденције Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2009), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Link text Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2010), Fényes Elek, Magyarország geographiai szótára. I-IV. 1851, Pesten.
- ^ Link text Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2010), Borovszky Samu, Magyarország vármegyéi és városai. Magyarország monográfiája. Torontál vármegye.1911, Budapest.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
.svg)
