Александрово (Нова Црња)

Александрово
Православна црква у селу.
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаНова Црња
Становништво
 — 2011.Пад 2.130
 — густина40,9/km2
Географске карактеристике
Координате45° 38′ 08″ С; 20° 35′ 20″ И / 45.63553° С; 20.58894° И / 45.63553; 20.58894
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина65 m
Површина52,0 km2
Александрово на карти Србије
Александрово
Александрово
Александрово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23217
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Александрово је насеље у општини Нова Црња, у Средњобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1835 становника. Насеље се раније називало Велике Ливаде.

Историја

Село је основано 1921. године, и населили су га добровољци из Првог светског рата са подручја Лике и из појединих села источног Баната. Сматра се да је било 1030 оснивача.[1] Од настанка па до 1943. село је носило назив Александрово, а од 1943. године звало се Банатско Александрово. То име је носило до 1947, када је добило ново име Ливаде, а од 1948. село се зове Велике Ливаде. Године 1992. враћено му је првобитно име Александрово. У близини данашњег Александрова постојало је село Божитово насељено српским православним живљем. У време Аустро-турског рата 1683–1699. Божитово су сатрли Турци 1698. године. Црква Св. Георгија је освећена 28. новембра 1937.[2] Већину становништва чине Срби. Село је на 33 километара од првог већег града — Кикинде. Од институција у селу се издвајају: Фудбалски клуб „Борац“, основна школа „Бранко Радичевић“. Слава села је Свети Илија и она се слави 2. августа. Пољопривреда села се заснива углавном на гајењу пшенице, јечма, сунцокрета и кукуруза. Земља на којој је основано село дар је краља Александра I Карађорђевића добровољцима из Првог светског рата.

Демографија

У насељу Александрово живи 2063 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (38,8 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 917 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.564
1953. 4.615
1961. 4.034
1971. 3.406
1981. 3.061
1991. 2.902 2.870
2002. 2.665 2.702
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.435 91,36%
Роми
  
111 4,16%
Мађари
  
34 1,27%
Југословени
  
13 0,48%
Македонци
  
8 0,30%
Хрвати
  
5 0,18%
Румуни
  
2 0,07%
Немци
  
2 0,07%
Муслимани
  
2 0,07%
Албанци
  
2 0,07%
Чеси
  
1 0,03%
Украјинци
  
1 0,03%
непознато
  
29 1,08%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

  1. ^ Чекићем „брани“ претке („Вечерње новости“, 2. фебруар 2016)
  2. ^ "Политика", 27. нов. 1937.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе