Административни центар рејона је град Тихвин. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона су живела 70.692 становника или у просеку око 10,07 ст/км².
На крајњем истоку рејона рељеф је благо заталасан, са надморским висинама преко 200 метара. То је подручје Вепског побрђа (микроцелина знатно пространијег Валдајског побрђа). Идући ка западу надморске висине постепено опадају, а рејонска територија поприма равничарски карактер. Најважнији водотоци су Паша, Сјас и Тихвинка.
Историја
Тихвински рејон успостављен је у августу 1927. године као једна од административних јединица тадашњег Лењинградског округа Лењинградске области. У његов састав је поред града Тихвина ушло и још 36 сеоских совјета. У јулу 1952. из Тихвинског рејона је издвојена територија Бокситогорског рејона који је постао засебна административна целина.
Демографија и административна подела
Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 70.988 становника,[1] док су према процени из 2014. ту живела 70.692 становника, или у просеку 10,07 ст/км².[2] По броју становника Тихвински рејон се налази на 9. месту у области, са нешто мање од 4% укупне популације области.
Напомена: * Према процени националне статистичке службе. У пописима старијим од оног 2010. у број становника рејона нису урачунати становници града Тихвина који је имао засебан статус.
На подручју рејона постоји укупно 198 насељених места, а рејонска територија је подељена на 9 другостепених општина (1 урбана и 8 руралних). Административни центар рејона је град Тихвин који је уједно и једино градско насеље у рејону, и у њему живе око 62.000 становника. У североисточном делу рејона живе мање групе угро-финскихВепса.
.png)
_(1773).png)
.svg)
