Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Уколико сте тражили чланак о истоименој реци, погледајте чланак Сучава (река).
Сучава (рум.Suceava, рус.Сучава, пољ.Suczawa) град је у Румунији. Налази се на североистоку земље, у историјској покрајини Буковина. Сучава је управно средиште истоименог округа Сучава.
Сучава се простире се на 52,1 km² и према подацима из 2007. године у граду је живело 106.397 становника.
Географија
Град Сучава је један од најсевернијих градова румунске Молдавије, мада град по историјском виђењу припада покрајини Буковини, тј. њеном малом, јужном делу у данашњој Румунији.
Сучава се сместила у молдавском горју, у подножју Карпата, чије се главно било налази 20 km ка западу. Град се налази на малој реци Сучави, по којој је добио име, а 10 km од веће реке Сирет ка западу.
Историја
Уступила је 1775. године Турска Аустрији стару молдавску провинцију Буковину, чија је престоница била Сучава.[3] Њу је својевремено у 14. веку установио војвода Богдан из Марамуреша.[4] У Сучави се на молдавском двору писало службено српским језиком у 16. веку. Сачувано је писмо од 18. јуна 1566. године, написано на српском језику, које је слао молдавски војвода Александар - кнезу и властели у Дубровнику. Писар је био извесни Драгомир Србин из Сучаве.[5]
До 1790. године ту се налазила Православна руско-румунска богословија, чији је професор и управитељ од 1786. године био српски калуђер из бачког манастира Ковиља, Данил Влаховић, потоњи епископ буковински.[6]
Становништво
У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.
Матични Румуни чине већину градског становништва Сучаве, а од мањина присутни су једино Роми.
Знаменитости
Град Сучава као некадашњи престони град молдавских принчева данас позната као средиште са многим старим и вредним православним црквама, па је самим тим и познато место ходочашћа. Најпознатија је Црква св. Ђорђа, данас под заштитом УНЕСКОа.
