Сребреник се у историји први пут помиње године 1333. Први писани документ о постојању овог древног града јесте повеља Стефана II Котроманића којом он, као босански бан, Дубровачкој републици уступа Стон и Рат, отварајући трговинске путеве Дубровника са Босном. У то вријеме Сребреник је био и престоница средњовековне Босне којом су владали Котроманићи, утемељивши њене најпространије границе. Босна се тада простирала од Саве на сјеверу, Задра и Книна на западу и Херцег Новог на југоистоку. Угарски краљ Матија Корвин у октобру 1464. продире са војском у сјевероисточну Босну и заузима Сребреник. Од освојених крајева формира Сребреничку бановину, коју уређује по строгим војничким принципима. За заповедника Бановине поставља хрватског великаша Николу Илочког.
Географија
Сребреник се налази у долини ријеке Тиње, на прузи и путу Брчко – Тузла – Сарајево. Просјечна надморска висина је 199 метара, површина општине је 249 km². На том подручју је 1991. године живјело 40.796 становника. Општина Сребреник окружена је планинским масивима Мајевице и Требаве који се спуштају у пространу равницу кроз коју од југа према сјеверу протиче ријека Тиња. Становништво Сребреника и околних насеља бави се, углавном, ратарством, воћарством и сточарством.
