Споменица на рат 1913. године
Фотографија споменице на рат из 1913. године о траци на којој се носила;.[1]
Додељује Краљевина Србија
Тип
Ратни период	Други балкански рат
Установљен	25. новембар 1913.

Споменица на рат 1913. године или Споменица Српско-Бугарског рата 1913.^{[2][3][4][а]} је било одликовање Краљевине Србије и Краљевине Југославије. Споменица је установљена 25. новембра 1913. у спомен на Други балкански рат у ком је Србија победила. Споменица је додељена свима који су учествовали и својим деловањем допринели ратном напору. По установљењу додељено је више од 400 хиљада примерака овог одликовања.

Формално није познато ко је аутор пројекта споменице, али се претпоставља да је то био уметник Ђорђе Чарапић. Споменица је изгледом представљала извесну осветничку алузију на споменицу на рат са Бугарском из 1885-86. године који је Србија изгубила. Законом је била предвиђена и додела повеља, али због убрзог избијања Првог светског рата ово није реализовано и није позната ни једна повеља која је додељена уз споменицу. Прва, највећа серија споменица, је израђена у швајцарској фирми „Браћа Игенин”, док је друга, мања серија споменица израђена у париској радионици „Артус Бертранд”.

Споменица је део скупине српских одличја основаних током ратних 1912. и 1913, намењених награђивању храбрости, ревносне службе и милосрђа, те пригодних споменица.

Избијањем балканских ратова (1912—1913) покренуто је у Србији питање система споменица и ратних одликовања за храброст и ревносну службу. При том је постојећи систем, заснован још у ратовима 1876—78, обновљен.^[8][9]

Други балкански рат се водио јула месеца 1913. године, између дојучерашњих савезника из Првог балканског рата — Србије, Црне Горе и Грчке на једној и Бугарске на другој страни. Предмет раздора је био простор Македоније. И пре него што су се у рат против Бугарске укључиле Румунија и Турска, рат је био одлучен и Бугарска је поражена. Букурешким миром Бугарска је изгубила велики део територија освојених у Првом балканском рату, Србија, Грчка и Румунија су заокружиле своје територије, а Турска је повратила део територија на европском тлу изгубљених у Првом балканском рату.^[10][11][12]

Уредбом краља Петар I Карађорђевића од 25. новембра 1913. установљена је Споменица на рат из 1913. године,^{[13][10][6][14][15][16]}, а у сећање на кратак али победоносни Други балкански рат против Бугарске.^[1] Уредбом је било предвиђено и додељивање повеље,^[15][17][13] но као и код повеље за Споменицу на рат из 1912,^[15] до реализације није дошло.^[17][15] Како истичу истраживачи Павел Цар и Томислав Мухић, с обзиром на масовност споменице готово да није могуће да не би било сачуваних примерака припадајућих повеља.^[15] Истраживачи Љубомир Стевовић и Коста Кнежевић наводе да до израде повеља никад није дошло због убрзог избијања Првог светског рата.^[17]

Вероватни аутор пројекта Споменице на рат 1913. био је уметник Ђорђе Чарапић Фусек,^[18] који је у свом досијеу, који се чува у Војном архиву у Београду, навео да је, између осталих пројеката српских и југословенских одликовања, Споменица на рат 1913. његов пројекат.^[19][20]

Споменица је додељена свим активним и резервним официрима, подофицирима, капларима, редовима, војним обвезницима и војним чиновницима свих позива народне војске и Последње Одбране који су учествовали у рату и на службама у позадини. Такође, додељена је свим министрима, затим официрима, подофицирима и редовима Војске Краљевине Црне Горе ангажованим на бојишту, те свим лицима која су била на служби у болницама или на било којој другој дужности на бојишту или позадини.^{[14][15][6][13][21]}

Попис одликованих особа су водиле надлежне команде и установе, а за споменицу није наплаћивана такса. Одликовање је након смрти носиоца остајало на чување породици.^[15][13][21]

Према подацима нумизматичара Леонарда Форера (en) из 1923, прва серија споменице је израђена у тиражу од 500,000 комада.^{[22][14][23][4]} Како истичу Цар и Мухић, овај податак би, као и у случају броја испоручених споменица „Освећено Косово”, требало узети са резервом, тј. двојица истраживача претпостављају да је овај податак претеран и да се можда односи на укупан број испоручених споменица, а не само на прву серију.^[24] Према наводима Стевовића и Кнежевића пак, ова споменица је, као и споменица из Првог балканског рата, искована у тиражу од 430,000 комада, и то зато што није било демобилизације између балканских ратова, а овај податак одговара цифри од 402.000 мобилисаних војника и тридесетак хиљада небораца.^[6]

• Галерија неких од носилаца споменице на рат 1913.
• 
  Наредник Српске војске Наталија Бјелајац са споменицом на рат 1913. на грудима.
• 
  Непознати грађанин пригодом светковине истиче одликовања. На одећи су истакнуте две споменице из оба балканска рата и Медаља добром стрелцу.^[25]
• 
  Непознати капетан I класе, фотографија из раздобља пре почетка Првог светског рата. Капетан, поред Медаље за војничке врлине на орденској нисци истиче споменицу „Освећено Косово” и споменицу на рат 1913. те Златну и Сребрну медаљу за ревносну службу, ван орденске ниске;^[26]
• 
  Генерал Душан Стефановић, носилац споменице на рат 1913., приказане на његовој орденској нисци;

Споменица на рат 1913. израђена је у облику топовског крста (de), од позлаћене бронзе, пречника 42 милиметра,^[15][28][29] идентична споменици на рат из 1885. године.^[14] Кракови крста су гранулирани и обрубљени издигнутим полираним рубом.^[15][14] Дужина кракова је 23 милиметра, а ширина кракова је 8 милиметара у ужем делу крака и 18 милиметара у ширем делу крака крста.^[6] У пресеку кракова крста се налази округли медаљон са монограмом краља Петра I — „П I”, са хералдичком краљевском круном изнад монограма, у аверсу, те ратном годином „1913” у реверсу медаљона.^{[15][6][14][16][4][30][31]}

Трака споменице је израђена по угледу на споменицу из 1885—86., само инверзно замењених боја.^[15][6] Према одредби Уредбе о установљењу одличја, трака о којој се споменица носила је требала да буде широка 35 милиметара,^[32][15][14] но у пракси ширина траке је износила 28 и 40 милиметара.^[14][15][6] Споменица се истицала на левој страни груди.^[14][15]

Као напоменуто, споменица је израђена од позлаћене бронзе. За потребе Двора биле су иначе исковане и четири примерка споменице у злату.^[14][15] Постојане су и минијатуре овог одличја.^[17][15]

Споменица на рат 1913. својим изгледом је на известан начин представљала осветничку алузију на споменицу изгубљеног рата са Бугарском 1885—86. године. Уместо суморног црног гвожђа — полирана позлаћена бронза, уместо жалосне црне са уском црвеном ивицом, трака споменице од 1913. је тријумфална црвена, са уском црном ивицом,^[10][33][1] а све у складу са популарном паролом балканских ратова — „За Косово — Куманово, за Сливницу — Брегалницу”,^[10][6][1] у духу које је Чарапић и дизајнирао споменицу.^[6]

Основну серију споменице је, као и споменицу „Освећено Косово”, израдила швајцарска радионица „Браће Игенин” (етимолошки: Huguenin Freres) из Ле Локла.^{[14][15][17][4]} Израдом споменице се, осим радионице „Браће Игенин” која је израдила најраширенији модел споменице, бавила и париска радионица „Артус Бертранд” (етим. Arthus—Bertrand).^[14][34]

Димензије ове серије споменице су нешто мањих димензија у односу на серију швајцарске радионице,^[б] изнад описане, и са незнатним разликама у детаљима^[14] — благо конвексна површина кракова крста у односу на споменицу прве серије, финије гранулације површине кракова, а површине монограма, слова и рубова споменице су јаче полиране. Ушица је попречна, израђена од жице, а врпца широка 40 милиметара, сложена у троугао.^[25]

Осим споменутих, израђена је и серија споменица кованих од сребра, у калупу карактеристичном за радионицу „Игенин”. Оваква израда није одговарала одредбама законског текста, а нису познати ни разлози због којих су израђиване овакве споменице.^[34]

Испоруком споменице се бавила радионица гравера Мише Голдштајна из Београда.^[14][15]

Формирањем Краљевине Југославије, систем одликовања нове државе се није битније мењао, јер је новоформирана краљевина у целости преузела систем одликовања Краљевине Србије онаквим какав је затечен на крају Првог светског рата.^[36] Систем одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије је био утемељен „Законом о орденима и медаљама“ од 23/26. јануара 1883, више пута измењиваног допуњаваног.^[37][38]

Споменица српско-бугарског рата 1913. године се, према наводу Канцеларије ордена од 1931. године, налазила на 50. месту у важносном реду одликовања Краљевине Југославије,^[39] а на другом месту у међусобном рангу споменица објављеном 1935. године — испред Споменице рата за Ослобођење и Уједињење 1914—1918.^[40][41] Ранг медаља и споменица није имао никакву правну важност, већ је само одређивао место ношења одликовања на грудима.^[42] Табеларни приказ положаја Споменице на рат из 1913. године је дат испод:

• 
  Лице споменице на рат 1913. из збирке одликовања САНУ;^[27]
• 
  Наличје споменице на рат 1913. из збирке одликовања САНУ;^[27]
• 
  Лице споменице на рат 1885-86 и трака о којој се носила.
• 
  Наличје споменице на рат 1885-86.
• 
  Орденска ниска председника лесковачке општине Михајла Бабамилкића и споменица на рат 1913. године на њој, Народни музеј Лесковац; Фотографија од јануара 2023. године;
• 
  Фрак и ордење Михајла Бабамилкића, Народни музеј Лесковац; јануар 2023. године;
• 
  Одликовања и орденска грана официра Радована Мишића, Народни музеј у Ваљеву, фотографија од 22. јануара 2022; Међу одликовањима је и Споменица на рат 1913. године.
• 
  Споменица на рат 1913. официра Радована Мишића, Народни музеј у Ваљеву.
• 
  Минијатура Споменице на рат 1913. на орденском ланчићу. Изнад је Орден белог орла. Народни музеј у Чачку, јануар 2021. године;
• 
  Изглед Споменице на рат 1913. у публикацији „Grbovi, zastave, drugi državni amblemi i zvanični znaci Kraljevine Jugoslavije; Les armoiries, drapeaux et autres emblèmes d'etat, poinçons officiels de contrôle et de garantie du Royaume de Yougoslavie”^[44] — издатој 1936. године у Београду од Управе за заштиту индустријске својине Министарства трговине и индустрије, а сачињене за потребу паришке Конвенције за заштиту индустријске својине.^[45][46]
• 
  Монограм краља Петра I Карађорђевића какав је објављен у Службеном војном листу од 1903. године, а за ношење на официрским кокардама и другде где је прописано.^[47]
• 
  Споменице на рат 1913. године, приказане једна у аверсу, друга у реверсу, збирка Народног музеја у Ваљеву; Фотографија од јануара 2022. године;
• 
  Споменица на рат 1913. међу одликовањима на орденској грани, Народни музеј у Чачку, јануар 2021. године;
• 
  Споменица на рат 1913. у збирци одликовања Завичајног музеја у Јагодини (горњи десни угао). Фотографија од октобра 2021. године;
• 
  Споменице на рат из 1913. године међу другим одликовањима у збирци Народног музеја Крушевац; Фотографија од јула 2022. године;
• 
  Споменица на рат на орденској нисци, Народни музеј Крушевац; јул 2022. године;

• СПОМЕНИЦА `НА РАТ 1913. ГОДИНЕ на www.royalfamily.org