Споменик деспоту Стефану Лазаревићу jе постављен 20. априла 2021 . године на тргу у Булевару деспота Стефана , између Гундулићевог венца , Дринчићеве и Улице Милана Кашанина .[ 1]
Аутор идејног решења је српски вајар Светомир Арсић Басара , редовни члан Српске академије наука и уметности .
Остаци двора деспота Стефана у Београдској тврђави
Деспот Стефан Лазаревић , син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице , владао је Србијом као кнез (1389–1402) и деспот (1402–1427). Пошто је крајем 1403 . или почетком 1404 . године, постао вазал угарског краља Жигмунда , од њега је добио Београд , који је 1405 . године први пут прогласио престоницом српске државе .
У северозападном делу Београдске тврђаве , у непосредној близини чесме Мехмед-паше Соколовића , налазио се двор или замак деспота Стефана , који је страдао приликом експлозије барутног магацина у октобру 1690 . године за време Великог турског рата . Остаци деспотовог замка су видљиви и данас.
Недалеко од Деспотове куле у Горњем граду Београдске тврђаве је 1981 . године откривен споменик деспоту Стефану Лазаревићу , рад београдског вајара Небојше Митрића .
Две улице у Београду носе име деспота Стефана : Булевар деспота Стефана (некада: Улица 29. новембра) и Улица Високог Стевана на Дорћолу .
Споменик је откривен 19. априла 2021 . године, на годишњицу предаја кључева Београда кнезу Михаилу Обреновићу , када је град коначно прешао у српске руке, а из њега је изашао турски војни гарнизон.[ 2]
Споменик су открили министар спољних послова Никола Селаковић , заменик градоначелника Београда Горан Весић , председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић и председник Градске општине Стари град Радослав Марјановић .
Непосредно пре откривања споменика, 16. априла , одржан је протест на тргу који је предвиђен за споменик.[ 3] Не да(ви)мо Београд , а окупило се неколико десетима људи, међу којима је био и Ђорђе Павићевић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду .
Идејно решење споменика које је урадио академик Светомир Арсић-Басара , налази се у изложбеној поставци Историјског музеја Србије .
Споменик је изливен у бронзи и висок је четири метра, а постамент девет центиметара.[ 1] Стефан је приказан као средњовековни владар са хришћанским знамењима на грудима, мачем и ратничким шлемом, што указује на његов витешки позив, будући да је био припадник витешког реда Змаја . У левој руци држи књигу, чиме се указује да је деспот Стефан био законодавац (Законик о рудницима , 1412 ) и књижевник (Слово љубве
Пјацета са спомеником
Пјацета са спомеником
Споменик деспоту Стефану
Натпис на постаменту
^ а б „Vesić: Svečano otkrivanje spomenika despotu Stefanu Lazareviću 19. aprila” . N1. 28. 03. 2021. ^ „Svečano otkriven spomenik despotu Stefanu Lazareviću” . Danas. 19. april 2021. ^ „Protest na Dorćolu protiv spomenika Dospotu Stefanu, NDM BGD: Spomenik Vesiću” . N1. 16. april 2021.
