У норвешком језику раније су се разликовали називи за већи и мањи град, тј. за називи кјестад (норв.kjøpstad, у преводу: град-трговиште) и ладестад (норв.ladested, у преводу: град-мала лука). Данас је прихваћен општи назив за град и то је би (норв.јед. by, множ. byer, byar). Он је званично уведен у употребу 1952. године.
Историјат
Савремени развој градова на подручју данашње Норвешке започет је 1857. г., када су укинута посебна права средњовековних градова-трговишта.
Године 1965. законски је дата предност општинама у односу на градове. Тада су образоване и градске и сеоске општине. Истовремено је дошло до укрупњавања месних самоуправа, па су самосталне градске управе укинуте.
До 1996. г. звање града је био више церемонијално и добијало се од стране норвешког Министра за месну самоуправу. Од 1996. г. тога законски је уређен начин добијања звања града, тј. уведен је обавезан услов за добијање звања - насеље мора имати најмање 5 хиљада становника. Ово је довело до наглог повећања насеља са звањем града међу насељима преко датог прага. Са друге стране, градови са мање од 5 хиљада становника, који су раније стекли звање, очували су га.
Градови и градска подручја
У већини случајева неколико највећих насељених места, сконцентрисано је око једног града и образују градску агломерацију. Такав случај је са Ослом, који је 1. октобра2010. године имо 597.000 житеља у управним границама, а његова агломерација 912.100 житеља. Метрополитенска област обухвата делове неколико округа и износи 1.422.500 становника, што је око 25% од укупног становништва које живи у Норвешкој.
.jpg)
