Соломоново море

Соломоново море
Мапа Соломоновог мора
ЛокацијаОкеанија
Координате8° Ј; 154° И / 8° Ј; 154° И / -8; 154 8° Ј; 154° И / 8° Ј; 154° И / -8; 154
Макс. дужина650 km
Макс. ширина1.200 km
Површина720.000 km2 (280.000 sq mi) km2
Прос. дубина9.140 m
Соломоново море на карти Папуе-Нове Гвинеје
Соломоново море
Соломоново море
Водена површина на Викимедијиној остави

Соломоново море је део јужног Тихог океана између Нове Гвинеје, острва Нова Британија и Соломонових острва. На северу га са Бизмарковим морем спаја мореуз Витјаз, а на југу, границу са Коралним море представља архипелаг Лујади (енгл. Louisiade Archipelago).

Захвата површину од 720.000 km². Највећа дубина је 9.140 метара. Шелф је развијен само уз обалу Нове Гвинеје. Температура површинског слоја воде износи 25—28 °C. Салинитет износи 34,5‰. Амплитуда морских мена је 2 метра.

Први Европљанин који је пловио Соломоновим морем био је шпански морепловац Алваро де Мендања и то 1567. године. У Другом светском рату у јужном делу вођена је велика поморско-ваздушна битка између јапанских и америчких снага. Море је добило назив према Соломону, библијском краљу Израела.

Опсег

Међународна хидрографска организација дефинише границе Соломонског мора на следећи начин:[1]

На северозападу. До југоисточне границе Бизмарковог мора [линија од јужне тачке Нове Ирске дуж паралеле 4°50' јужно до обале Нове Британије,[2][3] дуж њене северне обале и одатле линија од њеног западног екстрема кроз северну тачку острва Умбои[4] до тачке Телијата, Нова Гвинеја (5° 55′ S 147° 24′ E / 5.917° Ј; 147.400° И / -5.917; 147.400)].

На североистоку. Линијом од јужне тачке Нове Ирске до северне тачке острва Бука,[5][6] преко овог острва до северозападне тачке острва Бугенвил,[7][8] дуж јужне обале Бугенвила, Чоисел [Чоисеул], Изабел [Санта Изабел], Малајта и Сан Кристобал [Макира] острва.

На југу. Северна граница Коралног мора између острва Сан Кристобал, Соломонских острва[9][10][11] и острва Гадо-Гадоа, крај југоисточног екстрема Нове Гвинеје [острво Гадо-Гадоа близу његовог југоисточног екстрема (10° 38′ S 150° 34′ E / 10.633° Ј; 150.567° И / -10.633; 150.567), низ овај меридијан до линије од 100 хвати, а одатле дуж јужних ивица гребена Улума (Саклинга) и оних које се протежу на исток све до југоисточне тачке гребена Лавик (11° 43.5′ S 153° 56.5′ E / 11.7250° Ј; 153.9417° И / -11.7250; 153.9417) од острва Тагула [Ванатинај], одатле линија до јужног краја острва Ренел[12][13] и од његове источне тачке до рта Сурвил, источног краја острва Сан Кристобал].

На југозападу. Уз обалу Нове Гвинеје и линију од њене најјугоисточније тачке кроз архипелаг Луизијаде до острва Росел.[14][15]

Најдубља тачка

Соломонско море отприлике одговара Соломонској морској плочи, тектонској карактеристици,[16][17] укључује ров Нове Британије, и достиже своју максималну дубину на 29,988 стопа (9,140 m) испод нивоа мора у Планети Дип.[18]

Види још

Референце

  1. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Приступљено 28. 12. 2020. 
  2. ^ „Melanesia”. Peakbagger.com. 
  3. ^ „Ulawun volcano”. Volcano Discovery. 
  4. ^ The Influence of Overseas Trade on Housing Quality Among the Siassi of Papua New Guinea
  5. ^ Ceccarelli DM, Wini-Simeon, Sullivan, Wendt, Vave-Karamui, Masu, Nicolay-Grosse Hokamp, Davey, Fernandes (2018). Biophysically Special, Unique Marine Areas of the Solomon Islands (PDF) (Извештај). MACBIO, (GIZ, IUCN, SPREP), Suva. ISBN 978-0-9975451-6-6. Приступљено 31. 3. 2021. 
  6. ^ „Solomon Islands, east of New Guinea”. World Wildlife Fund. 2020. Приступљено 17. 4. 2021. 
  7. ^ „Bougainville referendum not binding - PM”. Radio New Zealand (на језику: енглески). 11. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  8. ^ Lyons, Kate (11. 12. 2019). „Bougainville referendum: region votes overwhelmingly for independence from Papua New Guinea”. The Guardian. Приступљено 11. 12. 2019. 
  9. ^ „Solomon Islands”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 12. 1. 2021. 
  10. ^ „Definition of Solomon Islands”. Dictionary.com. 20. 6. 2019. Приступљено 12. 1. 2021. 
  11. ^ „Population, total – Solomon Islands | Data”. data.worldbank.org. Приступљено 1. 5. 2020. 
  12. ^ Joshua Calder (2006). „Largest Coral Atoll in the world”. World Island Information. Приступљено 2008-10-10. 
  13. ^ UNEP World Conservation. „Largest lake in the Pacific”. Protected Areas Programme. United Nations. Архивирано из оригинала 2008-07-18. г. Приступљено 2008-10-10. 
  14. ^ Pub164, 2004 Sailing Directions (Enroute): New Guinea. ProStar Publications. 1. 1. 2004. стр. 155, 169, 170, 171—. ISBN 978-1-57785-569-9. Приступљено 30. 12. 2012. 
  15. ^ Hilder, Brett (1980). The voyage of Torres : the discovery of the southern coastline of New Guinea and Torres Strait by Captain Luis Baéz de Torres in 1606. Hong Kong: University of Queensland Press. 
  16. ^ Preliminary Analysis of the April 2007 Solomon Islands Tsunami, Southwest Pacific Ocean, USGS
  17. ^ Report on interplate propagation of subduction stress rupture, Solomon earthquake of 2007
  18. ^ „Solomon Sea”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 3. 2021. 

Литература

Спољашње везе