Захвата површину од 720.000 km². Највећа дубина је 9.140 метара. Шелф је развијен само уз обалу Нове Гвинеје. Температура површинског слоја воде износи 25—28 °C. Салинитет износи 34,5‰. Амплитуда морских мена је 2 метра.
На североистоку. Линијом од јужне тачке Нове Ирске до северне тачке острва Бука,[5][6] преко овог острва до северозападне тачке острва Бугенвил,[7][8] дуж јужне обале Бугенвила, Чоисел [Чоисеул], Изабел [Санта Изабел], Малајта и Сан Кристобал [Макира] острва.
На југозападу. Уз обалу Нове Гвинеје и линију од њене најјугоисточније тачке кроз архипелаг Луизијаде до острва Росел.[14][15]
Најдубља тачка
Соломонско море отприлике одговара Соломонској морској плочи, тектонској карактеристици,[16][17] укључује ров Нове Британије, и достиже своју максималну дубину на 29,988 стопа (9,140 m) испод нивоа мора у Планети Дип.[18]
^UNEP World Conservation. „Largest lake in the Pacific”. Protected Areas Programme. United Nations. Архивирано из оригинала 2008-07-18. г. Приступљено 2008-10-10.
^Hilder, Brett (1980). The voyage of Torres : the discovery of the southern coastline of New Guinea and Torres Strait by Captain Luis Baéz de Torres in 1606. Hong Kong: University of Queensland Press.
Great Barrier Reef Marine Park Authority (2005). „Environmental Status: Seagrasses”. The State of the Great Barrier Reef Report – latest updates. Архивирано из оригинала 23. 3. 2010. г. Приступљено 23. 5. 2007.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Appendix 5- Island Flora and Fauna”. Fauna and Flora of the Great Barrier Reef World Heritage Area. 2000. Архивирано из оригинала 31. 8. 2007. г. Приступљено 13. 9. 2007.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
McCosker, Anne (1998). Masked Eden: A History of the Australians in New Guinea.
Mckinnon, Rowan,; et al. Papua New Guinea & Solomon Islands. ISBN1741045800.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (Country Travel Guide) (2008) excerpt and text search
Rynkiewich, Michael and Roland Seib eds (2000). Politics in Papua New Guinea. Continuities, Changes and Challenges.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
Swadling, Pamela (1996). Plumes from Paradise. Papua New Guinea National Museum. ISBN978-9980-85-103-1.
Waiko. John. Short History of Papua New Guinea (1993)
Waiko, John Dademo (2003). Papua New Guinea: A History of Our Times.
Zimmer-Tamakoshi, Laura (1998). Modern Papua New Guinea.
Jinks, Brian, ed (1973). Readings in New Guinea history.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
Malinowski, Bronislaw.Argonauts of the Western Pacific: An Account of Native Enterprise and Adventure in the Archipelagoes of Melanesian New Guinea (2002) famous anthropological account of the Trobriand Islanders; based on field work in 1910s onlineАрхивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2019)
Visser, Leontine, ed (2012). Governing New Guinea: An Oral History of Papuan Administrators, 1950–1990.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
Whitaker, J.L. et al. eds. Documents and readings in New Guinea history: Pre-history to 1889 (1975)
Shaw, Ben; Coxe, Simon (2021-05-12). „Cannibalism and developments to socio-political systems from 540 BP in the Massim Islands of south-east Papua New Guinea. In From Field to Museum—Studies from Melanesia in Honour of Robin Torrence, ed. Jim Specht, Val Attenbrow, and Jim Allen”. Technical Reports of the Australian Museum (Online) (на језику: енглески). 34: 47—60. ISSN1835-4211. doi:10.3853/j.1835-4211.34.2021.1742.