Јапанско море

Јапанско море на карти

Јапанско море је део Тихог океана, налази се између Јапанских острва Хокаидо, Хоншу и Кјушу на истоку, Корејског полуострва на западу, и Русије и острва Сахалин на северу. Као и Средоземно морe, оно скоро да нема плиме и осеке због скоро потпуног ограђивања Тихог океана.[1]

Јапанско море је повезано са другим морима преко шест мореуза:

Има максималну дубину од 3.472 метра, а просечна дубина му износи 1.752 метра. Његова површина износи 978.000 километра квадратних. Дно Јапанског мора има три главна басена: Јамато на југоистоку, Јапански басен на северу и Цушима басен на југозападу. Јапански басен је најдубљи, док је Цушима басен најплићи.

Север и и југоисток мора су сектори богати рибом. Значај риболова у Јапанском мору показује и сукоб Јапана и Јужне Кореје око права над Лианкурским стенама. Оно је такође значајно због минерала који се налазе у њему, пре свега песка и магнетита. Има такође и природног гаса и нафте. Растом еконамија источноазијских држава, Јапанско море је постало значајан трговачки поморски пут.

У Јужној Кореји га зову „источно море“, а у Северној Кореји га зову „источно корејско море“. Иако се обе Кореје противе томе, „Јапанско море“ је званично име које су прихватиле Светска хидрографска организација 1928. и Уједињене нације.

Имена

Јапанско море је доминантни израз који се у енглеском језику користи за ово море, а назив на већини европских језика је еквивалентан, али се понекад назива различитим именима у земљама у околини овог мора.

Море се зове Rìběn hǎi (日本海, дословно „Јапанско море“) или оригинално Jīng hǎi (鲸海, дословно „Море китова“) у Кини,[2] Јапанско море (Японское море, дословно „Јапанско море“) у Русији, Chosŏn Tonghae (조선동해, дословно „Корејско источно море“) у Северној Кореји и Donghae (동해, дословно „Источно море“) у Јужној Кореји. Постоји спор око имена мора, при чему Јужна Кореја промовише енглески превод свог изворног имена као Источно море.

Спор о именовању

Главни чланак: Спор око имена Јапанског мора

Употреба термина „Јапанско море” као доминантног назива је спорна. Јужна Кореја жели да се користи назив „Источно море“, било уместо или поред „Јапанско море;“[3][4] док Северна Кореја преферира назив „Источно море Кореје“.[5]

Главно питање у спору врти се око неслагања око тога када је назив „Јапанско море“ постао међународни стандард. Јапан тврди да је термин био међународни стандард најмање од почетка 19. века,[6] док Кореје тврде да је термин „Јапанско море“ настао касније док је Кореја била под јапанском влашћу, а пре те окупације, други називи као што су „Море Кореје“ или „Источно море“ коришћени су на енглеском.[7] Море се назива Јапанско море према Енцицлопедији Британика.[8] Године 2012, Међународна хидрографска организација (IHO), међувладина организација која води публикацију у којој се наводе границе океана и морских подручја широм света, одустала је од свог последњег од неколико покушаја у последњих 25 година да ревидира своју публикацију имена мора. Ово је првенствено због недостатка договора између Кореје и Јапана око питања именовања.[9] У септембру 2020. године, IHO је најавила да ће усвојити нови нумерички систем, познат и као „С-130”. У новембру 2020. године, С-23, претходна верзија наутичке карте направљене 1953. године, је објављена као публикација IHO како би се демонстрирао еволуциони процес од аналогне до дигиталне ере. IHO је одобрила предлог нове званичне наутичке карте. Нови графикон ће бити означен нумеричким идентификатором без имена.[10][11]

Историја

Вековима је ово море штитило Јапан од копнених инвазија, посебно Монгола. Дуго су њиме пловили азијски, а од 18. века и европски бродови. Руске експедиције 1733–1743 мапирале су Сахалин и јапанска острва. Током 1780-их, Француз Жан-Франсоа де Гало, гроф де Лаперуз, путовао је на север преко мора кроз мореуз који је касније назван по њему. Године 1796, британски поморски официр Вилијам Роберт Бротон истраживао је Татарски мореуз, источну обалу руског Далеког истока и Корејско полуострво.

Амерички, канадски и француски китоловци крстарили су у потрази за китовима овим морем између 1847. и 1892. године.[12] Већина је ушла у море преко Корејског мореуза[13] и изашла преко мореуза Ла Перуза,[14] док су неки ушли и изашли преко Цугару мореуза.[15] Они су првенствено циљали на праве китове,[16] али су почели да хватају грбаве како је улов правих китова опадао.[17] Такође су покушавали да лове плаве[18] и китове перајаре,[19] али су ове врсте увек потањале након што су убијене. Прави китови су се хватани од марта до септембра,[20] са највећим уловом у мају и јуну.[21] Током врхунца 1848. и 1849. године укупно је преко 170 пловила (преко 60 у 1848. години и преко 110 у 1849. години) крстарило Јапанским морем,[22] са знатно мањим бројем у наредним годинама.[23]

Види још

Референце

  1. ^ „Tides in Marginal, Semi-Enclosed and Coastal Seas – Part I: Sea Surface Height”. ERC-Stennis at Mississippi State University. Архивирано из оригинала 18. 3. 2004. г. Приступљено 2. 2. 2007. 
  2. ^ 2006. “鲸海”这个名字如何改成了“日本海” Архивирано 2017-08-28 на сајту Wayback Machine. Retrieved on 7 March 2017
  3. ^ East Sea or "Sea of Japan" Архивирано 2007-10-24 на сајту Wayback Machine. Korea.net. Retrieved on 21 March 2013.
  4. ^ Ministry of Maritime Affairs and Fisheries 2005. The Name East Sea Used for Two Millennia. Ministry of Foreign Affairs and Trade of Korea, 2005
  5. ^ Efforts of the Government of Japan in Response to the Issue of the Name of the Sea of Japan (1) The 8th UNCSGN, The Ministry of Foreign Affairs of Japan
  6. ^ „Japanese Basic Position on the Naming of the "Japan Sea"”. Japan Coast Guard. 1. 3. 2005. Архивирано из оригинала 24. 5. 2011. г. 
  7. ^ „Legitimacy for Restoring the Name East Sea” (PDF). Republic of Korea Ministry of Foreign Affairs and Trade. Приступљено 28. 9. 2010. 
  8. ^ „Sea of Japan | sea, Pacific Ocean”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2021. 
  9. ^ Kyodo News, "IHO nixes 'East Sea' name bid", Japan Times, 28 April 2012, p. 2; Rabiroff, Jon, and Yoo Kyong Chang",Agency rejects South Korea's request to rename Sea of Japan Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2016)", Stars and Stripes, 28 April 2012, p. 5.
  10. ^ „2nd Session of the IHO Assembly (Report of Proceeding)”. international hydrographic organization. 16. 11. 2020. Приступљено 9. 12. 2021. 
  11. ^ „2 nd Session of the IHO Assembly (November 2020) Report of Proceedings Volume 1” (PDF). The International Hydrographic Organization. 18. 11. 2020. Приступљено 9. 12. 2021. 
  12. ^ Athol, of St. John, 8 June – 10 August 1847, NBW 1335; Vesper, of New London, 20 April – 26 August 1848, G. W. Blunt White Library (GBWL); Northern Light, of New Bedford, 14 May – 22 July 1875, Old Dartmouth Historical Society (ODHS); Cape Horn Pigeon, of New Bedford, 17 April – 13 July 1892, Kendall Whaling Museum (KWM).
  13. ^ Splendid, of Edgartown, 17 April 1848, Nicholson Whaling Collection (NWC); Fortune, of New Bedford, 12 March 1849, ODHS; Sea Breeze, of New Bedford, 14 April 1874, GWBL.
  14. ^ Bowditch, of Warren, 2 August 1848, NWC; Arnolda, of New Bedford, 17 June 1874, ODHS.
  15. ^ Good Return, of New Bedford, 30 April 1849, ODHS; Milo, of New Bedford, 16–18 Apr. 1850, ODHS.
  16. ^ Eliza Adams, of Fairhaven, 21 April – 4 August 1848, ODHS; Huntress, of New Bedford, 4 May – 3 July 1848, NWC.
  17. ^ Florida, of Fairhaven, 12–27 May 1860, in One Whaling Family (Williams, 1964); Sea Breeze, of New Bedford, 11–12 May, 4–5 June 1874, GWBL.
  18. ^ George Washington, of Wareham, 16 May 1849, ODHS; Florida, of Fairhaven, 5 May 1860, in One Whaling Family (Williams, 1964).
  19. ^ Daniel Wood, of New Bedford, 6 April 1854, NWC.
  20. ^ Henry Kneeland, of New Bedford, 1 September 1852, in Enoch's Voyage (1994), pp. 153-154.
  21. ^ Catch of right whales by month based on over 510 whales caught during 71 vessel seasons from 1847 to 1891: June (31.7%), May (28.8%), July (19.9%), April (11.8%), and August (5.4%).
  22. ^ Ships spoken in 1848 by Vesper (GBWL); Eliza Adams (ODHS); Splendid (NWC); Bowditch (NWC); Huntress (NWC); Liverpool 2nd, of New Bedford (NWC); Cherokee, of New Bedford (NWC); and Mechanic, of Newport (NWC); Hannibal, of Sag Harbor (EHL); Josephine, of Sag Harbor (EHL); John Jay, of Sag Harbor (NHA); in 1849 by Huntress (NWC); Good Return (ODHS); Fortune (ODHS); Ocmulgee, of Holmes Hole (ODHS); Mary and Susan (NWC); Maria Theresa, of New Bedford (ODHS); George Washington (ODHS); Liverpool 2nd (NWC); Julian, of New Bedford (NWC); Henry Kneeland, of New Bedford (ODHS), Montpelier, of New Bedford (NWC), Cambria, of New Bedford (NWC), India, of New Bedford (ODHS), and Phoenix, of New Bedford (NHA); N. P. Tallmadge, Pioneer, and Superior, of New London (GBWL), Alpha, of Nantucket (NHA), and Prudent, of Stonington (GBWL).
  23. ^ Ships spoken in 1856 by Pacific, of Fairhaven (NWC), and Onward, of New Bedford (NWC); and from 1859 to 1861 by Florida, of Fairhaven, in One Whaling Family (Williams, 1964).

Литература

  • Fukuoka N. (1966). „On the distribution patterns of the so-called Japan Sea elements confined to the Sea of Japan region”. es. 15: 63—80. .
  • „Sea of Japan” (PDF). Ministry of Foreign Affairs of Japan. август 2002. Приступљено 21. 11. 2010. 
  • „East Sea” (на језику: корејски). Encyclopedia of Korean Ethnic Culture. „'Sea in the east of our country.'” 
  • „South Sea” (на језику: корејски). Encyclopædia Britannica. „'Sea in the south of Korea'” 
  • „West Sea” (на језику: корејски). Encyclopædia Britannica. „'Sea in the west of Korean Peninsula'” 
  • Kim, Chun-gil (2005). The history of KoreaНеопходна слободна регистрација. Greenwood Publishing Group. стр. 8. ISBN 0-313-33296-7. „'Koreans have named the seas on its three sides the East Sea, the South Sea, and the West Sea. However, on most maps, the West Sea is called the Yellow Sea, and the East Sea is called the Sea of Japan. Therefore, the Korean government has waged a campaign with mapmakers around the world to have the Sea of Japan changed to the Korean term, the East Sea.'” 
  • Olsen, Edward A. (2005). Korea, the divided nation. Praeger Security International [Greenwood Publishing Group]. стр. 4. ISBN 0-275-98307-2. „'The peninsula, or what Koreans refer to as a bando (literally half an island), is surrounded by water to the west, south, and east. Logically, Koreans refer to these as the West Sea (Suh hae), South Sea (Nam hae), and East Sea (Dong hae). However, most non-Koreans refer to the West Sea adjoining China's northern coast as Yellow Sea and call the East Sea dividing the peninsula from the Japanese archipelago, the Sea of Japan. The latter is a particularly sensitive issue among Koreans, North and South, who are adamant that the rest of the world also should call it the East Sea.'” 
  • Richmond, Simon (2010). Korea. Lonely Planet. стр. 20. ISBN 978-1-74104-831-5. „'East Sea (Sea of Japan), West Sea (Yellow Sea), and South Sea (East China Sea)'” <
  • „VN, China pledge to solve East Sea issue”. Socialist Republic of Việt Nam. 20. 4. 2011. 
  • „VN asserts sea and island sovereignty”. Socialist Republic of Việt Nam. 2011-06-09. 
  • „The Fourth Round of Consultation on East Sea between China and Japan to Be Held”. Ministry of Foreign Affairs of People's Republic of China. 2. 3. 2006. 
  • „Chinese Premier Meets with Japanese Prime Minister Taro Aso”. Ministry of Foreign Affairs of People's Republic of China. 24. 10. 2008. 
  • „IHO Special Publication 23”. Korean Hydrographic and Oceanographic Administration. 2004. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 10. 9. 2010. 
  • „Major Historical Background Information”. Japan Coast Guard. 29. 1. 2009. Архивирано из оригинала 24. 5. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2010. 

Спољашње везе