Скуминов синдром је патолошко стање које се може јавити код пацијената након имплантације механичког срчаног вентила, у виду ирационалног страха (анксиозности), поремећаја спавања (несанице) па све до депресије.[2]
Скуминов синдром треба схватити као посебну нозолошку форму, која има етиопатогенезу својствену само њему и карактеристичну клиничку слику. То захтева специфичан приступ лечењу и превенцији ове болести. Правовремена дијагностика, терапија и превенција могу побољшати здравствени статус ове категорије болесника, побољшати им квалитет живота, ефикасност рехабилитације и социјалну и радну адаптацију.[3]
Назив
Синдром је добио назив према руском психијатруВиктору Скумину, који је први проучавао и описао ову болест 1978. години, као — рус.Кардиопротезный психопатологический синдром.[4][5]
Етиологија
Скуминов синдром повезан са механички вентил срца и манифестује ирационалан страх, анксиозност, депресија и поремећај сна.[6] Овај синдром често праћена астенией.[7]
Ален Карпентье – члан Француске академије наука, и руководилац одељења за кардиоваскуларну хирургију Европске болнице име Жорж Помпиду у Паризу, – верује, што Скуминов синдром развија код четвртине пацијената са вештачком срдачно вентилом. Могуће је да је сличан проблем се јавља приликом обављања послова на спровођењу вештачког срца.[8][9]
Клиничка слика
Клиничку слику код Скуминовог синдромима карактеришу следећи специфични знаци, симптоми и облици понашања:
Након операције размишљање и понашање пацијента са уграђеним срћаним имплантатом се мења, јер он своје размишљање и понашање фокусира на рад протезе.[10]
Јављају се необични субјективни осећаји везани за тад срца, повезани са опсесивним страхом од могући застој у раду вештачких залистака и/или њиховог одвајање од срчаног мишића.
Све више се код пацијента развија депресивно расположење, осећај узнемирености и безнађа изазвано непрекидним размишљањем о томе — како живети са комадом гвожђа у срцу, или са протезом у мотору живота.[11]
Поремећај спавања. Специфични поремећаји спавања уочени су у 79,6% случајева, јер ноћу, због „куцања” вештачких вентила, пацијенти нису у стању да заспу, и „присиљени” су да проведе сате слушајући своје срце, броје екстрасистоле и покушавају да уоче и најмање промене у ритму и шумовима имплантата. Међутим током дана, изморени несаниоцом, као и у наизглед неповољним бучним срединама, они могу спавати чврсто, јер због буке не чују рад срца.
Неуровегетативне сметње, доминирају у неуролошком статусу — у виду бола у соларном плексусу и зонама каротидних артерија, артеријске хипотензије итд.[12]
У најтежим случајевима, код таквих пацијената могуће су суицидалне идеје.
Због свега наведеног, како би заштитили своје срце и уграђени имплантат, пацијенти имају тенденцију да се несвесно штите од најмањих физичких и психо-емоционалних стресова, и у свој живот често уводе неадекватан режим живота пун сопствених ограничења. Избегавају пешачење, физикалну терапију, и друга одговарајућа оптерећења, верујући да ће тако спречити прерано трошење уграђеног имплантата, и евентуални отказ његове функције.[13]
Терапија
Терапија овог облика психопатолошких поремећаја треба да се спроведи заједно са другим куративним рехабилитационим мерама које се примењују у оквиру главне болести срца.[14]
Структура психотерапијске помоћи, према В.А.Скумину, обухвата четири фазе:[15]
Припремну терапију. Како припремни период траје шест до дванаест дана, облик ове терапије обухвата — процену менталног стања, успостављање психотерапијског контакта и психолошку припрему за имплантацију механичког срчаног вентила.
^Kostrzewa, B; Rybak, Z (2013). „[History, present and future of biomaterials used for artificial heart valves].”. Polimery w medycynie. 43 (3): 183—9. PMID24377185.
^Бобина Л.А. Синдром Скумина как нозологическая форма.//К Здоровью через Культуру. — 2010. — №18. — С. 22-36.
^Филатов А.Т., Скумин В.А. Психопрофилактика и психотерапия в кардиохирургии. — Киев: Здоровье, 1985. — 72 с
^Скумин В.А. Непсихотические нарушения психики у больных с приобретёнными пороками сердца до и после операции.//Журнал невропатологии и психиатрии им.С.С.Корсакова. — 1982. — Вып.11. — C. 1730-1735.
^Bizunkov, A. „Зачем человеку сердце” [What for a man need a heart]. Medvestnik.by. Архивирано из оригинала 20. 12. 2014. г. Приступљено 7. 8. 2016.
^Скумин В.А. Состояние интеллектуально-мнестических функций у больных с приобретёнными пороками сердца до и после операции. – В кн.: Первый съезд кардиологов УССР. – Киев, 1978, с 288.
^Скумин В.А. Вегетативные нарушения в структуре кардиопротезного психопатологического синдрома. — В кн.: Центральная регуляция вегетативных функций. Тбилиси, 1980, с. 41 — 42.
^Скумин В.А. Психическое и соматическое в структуре кардиопротезного психопатологического синдрома. — В кн.: Клиника, диагностика, лечение нейрогенных соматических заболеваний. Пермь, 1981, с. 194 -195.
