Породица Сергеја Завјлова пореклом је из Мордовије. Од 1970. године до 2004. године Сергеј Завјалов је живео и радио у Санкт Петербургу. Године 1985. дипломирао је на Лењинградском државном универзитету, на одсеку за класичну филологију. Од 1988. године до 2004. године Завјалов је предавао грчки и латински језик, као и античку књижевност у средњој школи и на унивезитету. Године 2004. је емигрирао у Финску; од 2011. живи у Винтентуру (Швајцарска).[1]
Књижевни рад
Своје прве стихове Завјалов је објавио у лењинградском Самиздату. Од 1986. до 1988. године био је члан Клуба 81 (лењинградски алтернативни клуб књижевника, као супротност званичном Савезу писаца)[2]. У другој половини деведесетих година Завјалов је учествовао у неколико књижевних акција са групом петербуршких песника, касније дефинисаних као постмодернисти (Аркадије Драгомошченко, Александар Скидан, Дмитриј Голинко и други). Након тридесетогодишњег рада у књижевности, Завјаловљева поезија се постепено развијала од слободног стиха ка стиху у прози, и од лирике ка епици. Након 2000. је објавио низ есеја у којима анализира совјетску поезију као доказ трауматичног искуства. Још једна од тема којима се бави су постколонијалне студије, а у оквиру тога посебно реконструкцијом и деконструкцијом мордвинског и уопште угро-финског идентитета.
Библиографија
Поезија:
Оды и эподы („Оде и еподе“). Санкт Петербург: Борей-Art, 1994.
Мелика. Москва: Арго-Риск, 1998.
Мелика. 1984-2003. Москва: Новое Литературное Обозрение, 2003.
Речи(„Говори“). Москва: Новое Литературное Обозрение 2010.
Советские кантаты. („Совјетске кантате“). Санкт Петербург: Транслит, 2015.
Стихотворения и поэмы 1993–2017 („Песме и поеме 1993-2017“). Москва: Новое Литературное Обозрение, 2018.
“Перипетия и трагическая ирония в советской поэзии”, Новое литературное обозрение, 59 (2003): 244-249.
“Концепт «современности» и категория времени в «советской» и «несоветской» поэзии”, Новое литературное обозрение , 62 (2003): 22-33.
“Поэзия Айги: разговор с русским читателем”, Новое литературное обозрение ,79 (2006): 205-212.
“Сквозь мох беззвучия: поэзия восточнофинского этнофутуризма” Новое литературное обозрение , 85 (2007): 339-353.
“«Поэзия – всегда не то, всегда – другое»: переводы модернистской поэзии в СССР в 1950 – 1980-е годы”, Новое литературное обозрение ,92 (2008): 104-119.
“Советский поэт (А. Т. Твардовский)”, Литературная матрица: Учебник, написанный писателями, vol. 2: 683-722. Санкт Петербург: Limbus Press, 2010.
“Разговор о свободном стихе как приглашение к классовому анализу”, Новое литературное обозрение ,114 (2012): 274-279.
“Что остается от свидетельства: меморизация травмы в творчестве Ольги Берггольц”, Новое литературное обозрение ,116 (2012): 146-157.
“Ретромодернизм в ленинградской поэзии 1970-х годов”, Вторая культура: Неофициальная поэзия Ленинграда в 1970-1980-е годы: 30-52. Санкт Петербург: Росток, 2013.
Интервјуи и мемоари:
Автобиография. Лица петербургской поэзии. 1950—1990-е. Автобиографии. Авторское чтение. СПб: Искусство России, 2011, 712 с. С. 364—372.
Линор Горалик Автобиография. Частные лица. Биографии поэтов, рассказанные ими самими. М.: Новое издательство, 2013, 401 с. С. 44-65.
Интервью Елене Фанайловой Поэма о блокаде и мордовские стихи Сергея Завьялова. Радио Свобода. Поверх барьеров. 19.01.2011
Всегда слышать умолкнувшее, всегда видеть очевидное. Русский журнал 11.10. 2012
Не замечать вокруг людей с «другим видением мира» по-моему отвратительно (Интервью Павлу Зарве). Культура в городе: Сайт о современной культуре в Нижнем Новгороде. 10.06.2015
Crossing Centuries: The New Generation in Russian Poetry (Transl. by Laura D. Weeks). Jersey City, NJ: Talisman, 2000 – p. 474-477.
A Public Space (NY) # 02 (summer 2006) (Transl. by Rebecca Bella) p. 169-172. Schemata rhetorica.
St. Petersburg Review (NY) # 2, 2008 (Transl. by Rebecca Bella) p. 102-105. Oedipus at Colonus.
Aufgabe (NY) # 8, 2009 p. 114-124. Est modus in rebus. (Transl. by Thomas Epstein), Through The Teeth. I. The final judgement of mr. Terreo, II. Time of destruction. (Transl. by Simona Schneider).
Sergej Zavjalov. Melika. Suomentanut Jukka Mallinen. Helsinki: Ntamo, 2007. 207 s.
Sergei Zavjalov. Joulupaasto. Suomentanut Jukka Mallinen. Helsinki: Poesia, 2012. 109 s.
На шведски језик:
Sergej Zavjalov. Melik och tal. Texter i urval och översättning av Mikael Nydahl. [Malmö]: Ariel skrifter, 2009. 128 s.
На естонски језик:
Sergei Zavjalov. Meelika. Kõned. Vene keelest tõlkinud Katrin Väli ja Aare Pilv. Tallinn: Kite, 2015. 144 s.
Sergei Zavjalov. Ars Poetica. Valik esseid. Vene keelest tõlkinud Aare Pilv. Tallinn: Tallinna Ülikooli Kirjastus, 2016, 269 lk.
На италијански језик:
Sergej Zav'jalov. Il digiuno natalizio. A cura di Paolo Galvagni. [Roma]: Fermenti editrice, 2016. pp. 148.
La nuova poesia russa (Trad. di Paolo Galvagni). Milano: Crocetti, 2003.
На српски језик:
Сергеј Завјалов. Мелика. С руског превела и поговор написала Мирјана Петровић-Филиповић. Краљево: Народна библиотека «Стефан Првовенчани», 2019.
Сергеj Завjалов. Совjетске кантате. С руског превела Корнелиjа Ичин. Београд: Тређи Трг, 2022. — 287 ст. — ISBN 978-86-64071-90-1
На француски jезик:
Anthologie de la poésie russe contemporaine 1989—2009 (Bacchanales № 45). (Traduit par Hélène Henry-Safier). [Grenoble]: Maison de la poésie Rhône-Alpes — p. 257—258.
Action poétique # 185 (2006) (Traduit par Yvan Mignot) p. 59-64.
Action poétique # 202 (2010) (Traduit par Yvan Mignot) p. 110-115
Le Jeûne de l'Avent (Traduit par Yvan Mignot) // La Revue de Belles-Lettres 2019 / 2
На немачки jезик:
Vor dem Fenster unten sind Volk und Macht: Russische Poesie der Generation 1940—1960. Ausgewählt und übersetzt von Robert Hodel. Zweisprachig. Leipziger Literaturverlag, 2015
Sergej Sawjalow. Nahe der Brandung. Gedichte und Poeme. Herausgegeben und übertragen von Christine Hengevoß. Sisifo press im Leipziger Literaturverlag, 2024. – 294 S. ISBN 978–3866603028