Сврачково Село

Сврачково Село
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаУдбина
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.10
Географске карактеристике
Координате44° 37′ 11″ С; 15° 36′ 39″ И / 44.6197513° С; 15.6109384° И / 44.6197513; 15.6109384
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина681 m
Сврачково Село на карти Хрватске
Сврачково Село
Сврачково Село
Сврачково Село на карти Хрватске
Сврачково Село на карти Личко-сењске жупаније
Сврачково Село
Сврачково Село
Сврачково Село на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53236 Подлапача
Позивни број+385 53

Сврачково Село је насељено мјесто у Лици, у општини Удбина, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.

Географија

Сврачково Село је удаљено око 22 км сјеверозападно од Удбине. Налази се у западном дијелу Крбавског поља.

Историја

Сврачково Село се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.

Сеоска црква посвећена Успењу пресвете Богородице (Велика Госпојина) подигнута је у другој половини 18. века и била је средиште парохије којој су, поред Сврачковог Села, припадала и села Крбава (Пишаћ) и Толић. Њен последњи парох био је прота Милан - Миња Грбић којег су усташе 1941. године са породицом протерале у Србију. Ово село је имало и православну и католичку цркву. Православну цркву потпуно су порушили хрватски комунисти, а католичка постоји и дан-данас.[1]

Из Сврачковог Села су пореклом прота Манојло Грбић, аутор више црквених расправа и књига, од којих је најпознатије тротомно "Карловачко владичанство", као и један од првих српских психијатара, универзитетски професор Немања Вурдеља.

Становништво

Према попису из 1991. године, насеље Сврачково Село је имало 182 становника, од којих је било 176 Срба, 1 Хрват и 5 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Сврачково Село је имало 8 становника.[2] Сврачково Село је према попису из 2011. године имало 10 становника.[3]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 176 223 294
Југословени 3 6
Хрвати 1 1
остали и непознато 5 1
Укупно 182 227 301 384
Демографија[4]
Година Становника
1961. 384
1971. 301
1981. 227
1991. 182
2001. 8
2011. 10

Презимена

  • Бараћ
  • Вукмировић
  • Вурдеља
  • Гојић
  • Грбић
  • Зорица
  • Корица
  • Косановић
  • Лемаић
  • Милеуснић
  • Станић
  • Шајновић
  • Штетић

Види још

Референце

  1. ^ Рапаић М.: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА Хрватски злочини геноцида над српским народом 1941. до 1945. „СРПСКА РЕЧ“ – Београд. 1999. ISBN 978-86-491-0034-3.
  2. ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе