Крбава је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.
Географија
Крбава је удаљена око 19 км сјеверозападно од Удбине. Налази се у средишњем дијелу Крбавског поља.
Историја
Насеље се некад звало Пишаћ. Крбава се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.
Становништво
Према попису из 1991. године, насеље Крбава је имала 134 становника, од којих је било 123 Срба, 9 Хрвата и 2 Југословена. Према попису становништва из 2001. године, Крбава је имала 38 становника.[1] Крбава је према попису из 2011. године имала 37 становника.[2]
Кроз дугу историју, у Крбави су присутна свега четири презимена - Смиљанић, Цвијановић, Чорак и Бунчић. Из братства крбавских Смиљанића потекао је и чувени јунак Илија Смиљанић, саборац славног Стојана Јанковића у бојевима са Турцима. Смиљанићи су, иначе, одувек чинили готово 90 посто становништва села Крбава, а подељени су неколико подгрупа које имају такозване "шпицнамете" или неку врсту подпрезимена - Белићи, Драговићи, Савићевићи, Николићи... - која нису у крвном сродству. Крбавски Смиљанићи, Цвијановићи и Бунчићи који су били најмалобројнији и угасили су се још пре Првог светског рата су Срби православне вере, док су Чорци подељени на Србе православце и Хрвате католике. До тога је дошло када је једна од великих кампања превођења Срба у католицизам коју је спроводио аустријски генерал Лаудон (једна велика шума између Крбавског поља и Коренице и данас носи назив "Лаудонов гај") обустављена у тренутку када је покрштена отприлике половина становника крбавског засеока Чорци.
| Националност[3]
|
1991.
|
1981.
|
1971.
|
1961.
|
| Срби
|
123
|
148
|
211
|
|
| Југословени
|
2
|
18
|
6
|
|
| Хрвати
|
9
|
16
|
31
|
|
| остали и непознато
|
|
1
|
|
|
| Укупно
|
134
|
183
|
248
|
328
|
Види још
Референце
Спољашње везе
