Ранковић је рођен 1880. године у Јунковцу код Тополе. Након што је завршио средњу школу уписао се 1900. године у 33. класу Војне академије у Београду, али је напустио и завршио војно школовање у Царској Русији. Након повратка у домовину ступио је у српску војску. Деловао је током борби за Македонију и Стару Србију од 1904. године. Године 1907. Ранковић је постао војвода.[3][4][2]
У Колубарској бици у Првом светском рату био је командант Бригаде Горњачког четничког одреда. На положају Трешњица код Ужица на Дрини граната му је пробила обе ноге након чега је извршио самоубиство како не би био ухваћен жив. Његова смрт овековечена је у Србијанском венцуМилосава Јелића.[7]
Улица у Београду носила је име по Јанковићу, под називом „Улица војводе Тозе”, да би 2018. године променила име у Улицу Јануса Јанулиса.[8]
^ абСпоменица мушке гимназије у Крагујевцу 1833 – 1933. Крагујевац: Одбор за прославу стогодишњице. 1934. стр. 399.
^ абЂорђевић, Драгослав П (1932). Шумадија у прошлости и садашњости. Београд. стр. 230.
^Jovanović, Jovan; Stanojević, Stanoje (22. 9. 1935). „Srpski narod u XIX veku”. Izdavačko i knjižarsko preduzeće G. Kon a.d. — преко Google Books.CS1 одржавање: Формат датума (веза)