СИМ - VIII је југословенски авион спортско туристички двоседи, једномоторни висококрилац који је произведен 1931. године у југословенској фабрици авиона Икарус из Земуна и Рогожарски из Београда[1][2].
Пројектовање и развој
Авион СИМ-VIII је пројектовао инжењер Сима Милутиновић крајем 1930. године. Први пробни лет је обављен 1931. год. Авион је био висококрилни једнокрилац (парасол) са једним мотором Сименс 110 KS, дрвеном двокраком елисом, са два члана посаде који су седели један иза другог. Авион је намењен цивилној употреби тј. обуци спортских пилота, демонстрационим и туристичким летовима. На авиону СИМ-VIII је примењено неколико нових конструктивних решења чији је циљ да поједностави и појефтини производњу авиона без нарушавања летних карактеристика.
Технички опис
Авион је претежно дрвене конструкције са чворовима од челика. Труп је у целости израђен од дрвета обложен шпером а крила су носећа конструкција од дрвета пресвучена платном. Крила су средње дебелог профила са заобљеним крајевима. Са сваке стране, крила су подупрта са паром косих упорница од челичних цеви, које су се ослањале на труп авиона. Резервоар за бензин се налазио у средишњем делу између крила тј. на њиховом споју. Кормила су израђена од заварених челичних цеви. Стајни трап је био фиксан потпуно направљен од челичних цеви одликовао се великом чврстоћом што је омогућавало авиону слетање на веома неравне терене.[3]
Оперативно коришћење
Авион СИМ-VIII је произведен у 3 примерка u фабрици Рогожарски1931. године који су били у власништву Аероклуба која га је користио за пропагандне летове и обуку спортских пилота. Авиони су регистровани под цивилним ознакама YU–PBC, YU–PBD и YU–PCI. Први од побројаних авиона је летео све до 1937. године када је повучен из употребе а за друга два нема података највероватније да су била коришћена до почетка рата. Поред ових у фабрици Икарус из Земуна су у току 1933. године произведена 2 примерка авиона СИМ-VIII они се не налазе у цивилном регистру авиона највероватније да су произведени за потребе ВВ. За овај авион је везан један велики успех. Наиме, 19. јула1932. године је у Варшави одржан међународни аеро-митинг на коме је посада са овим авионом освојила прво место.[4][5]
^Петровић, О. (3/2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)". Лет - Flight 3: ISSN1450-684X
^Станојевић, Д.; Ч. Јанић (12/1982). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство 31: 1867 - 1876.
Лучић, Душан Д. (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Петровић, Огњан М. (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 30—87. ISSN1450-684X.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Станојевић, Драгољуб.; Јанић, Чедомир (1982). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима”. Машинство (на језику: (језик: српски)). Београд: Савез инжењера и техничара Југославије. 31: 1867—1876.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN978-86-913973-0-2.
Janić, Čedomir; Петровић, Огњан (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Beograd: Aerokomunikacije.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Ненадовић, Мирослав (1967). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167—189.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN978-86-7403-169-8.
Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998, Икарбус, Београд, 1999.
Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)