Разарач (енгл. destroyer) је назив за врсту ратног брода који је саграђен и опремљен у сврху одбране већих, односно капиталних бродова или конвоја од разних врста напада.

Разарач је опремљен јаким машинским комплексом, велике брзине, наоружан артиљеријским и торпедним (ређе минским) противподморничким (ППД), а у најновије време и ракетним оружјем.^[1] Структура депласмана савременог разарача знатно се разликује од осталих ратних бродова, јер преко 50% отпада на машински комплекс и погонско гориво.^[1]Оспособљен је за:

• дејства првенствено против лаких поморских снага и трговачких бродова, подморница и ваздухоплова;
• за заштиту већих ратних бродова на маршу, у боју и на сидришту;
• за оодбрану и напад на поморски саобраћај, поморске базе и друге елементе морнаричке инфраструктуре;
• за навођење и подршку торпедних јединица у нападу;
• за извиђање, патролирање и претраживање ширих морских пространстава;
• за неутралисање и уништавање живе силе и објеката у приобалном појасу;
• за превожење мањег поморског десанта и пружање ватрене подршке искрцаним трупама.^[1]

Разарачи су се развили у другој половини XIX века као одговор на појављивање торпиљарке па му и име долази од енглеског назива torpedo boat destroyer (разарач торпиљарки) који му је дала британска морнарица. Задатак разарача је био да плове око бојних бродова и крстарица и мотре на евентуалне нападе мањих бродова.

У XX веку се као озбиљна пријетња морнарицама појавила подморница, па су разарачи добили опрему за борбу против њих.

Истовремено се појавила потреба за заштитом трговачке морнарице од непријатељског крстаричког рата, односно подморница. То је довело до еволуције разарача у два правца, На једној страни су почели да се развијају лаки, тзв. ескортни разарачи, чија је сврха била заштита конвоја односно противподморничка борба. Они су данас познати под називима фрегата и корвета. На другој страни су разарачи добијали све више оружја и опреме, па с временом и способност вршења борбених задатака који су прије тога били у домену капиталних бродова. Tакве велике разараче Британци су називали вођама флотиле те су их користили као команде бродове дивизија/ескадри разарача, а Французи су их називали контра-торпиљери.

Величина им је од 1.200 до 2.600 тона, а главно наоружање топови од 120 до 140 mm. Поред тога имали су и више торпедних цеви ради напада на бојне бродове и крстарице.

Разарачи су данас по својој тонажи врло често изнад некадашњих крстарица, а њихова ватрена моћ — коју симболизују далекометни пројектили брод-брод и брод-земља — не може се упоредити ни са чим раније. Стога данас разарач представља капитални брод код готово сваке свјетске морнарице (једини изузетак су Русија и САД које поседују крстарице, односно државе које располажу с носачима авионима).

Тактичко-техничке карактеристике типичних разарача^[1]

Име	Држава	Год.	Депл. (т)	Брз. (чв.)	Погон (КС)	Димензије (м)			Наоружање				Посада
						Дуж.	Шир.	Газ	Топови (мм)	Торп. цеви	Против подморница	Ракетно
Daring		1893.	275	28	4.800	56	5.8	2	1x75, 3x57	2			40
Forban		1895.	152	31	3.260	44	4.6	3	2x37	2			30
Bainbridge		1901.	420	29	8.000	74	7	2	2x76, 5x57	2			75
Schiau		1904.	470	27	6.000	61	7	2.5	3x50	3			55
Espero		1904.	376	30	5.377	64	5.9	2.3	5x57	4			56
Страшный		1905.	500	25	6.200	73	7	2.5	2x75, 4x57	3			85
Velebit		1905	510	28	5.000	67	6	2	1x70, 7x47	2			65
Swift		1907.	1.815	36	30.000	105	10	3.2	4x102	2			100
Новик		1911.	1.300	37	36.500	102	9.5	3	4x105	4			140
Lika		1913.	850	32	20.600	83	8	2.5	2x100, 6x70	4			99
Francesco Nullo		1913.	770	30	18.000	73	7.3	2.6	1x120, 4x76	2			79
Magon		1913.	851	30	16.000	81	7.8	3	2x100, 4x65	4			83
Vulkan 25		1914.	650	32	15.000	71	7.4	3	2x88	8			85
Jacob Jones		1917.	1.090	35.9	25.800	95.8	9.4	2.8	4x102, 1x76	12			122
Monzambano		1922.	966	34	22.000	86.4	8	2.6	4x102, 2x76	4			105
Amazon		1926.	1.350	37	39.000	95	9.6	2.8	4x120, 2x40	6			138
Nicolò Zeno		1928.	1.628	41.5	60.000	107.3	10.2	3.7	6x120, 2x40	6			170
Van Nes		1928.	1.316	36	31.000	98.1	9.5	3	4x120, 1x75 4x40,	6	2 бацача ДБ[а]	1 хидроавион	120
Ushio		1929.	1.700	34	50.000	115	10.3	3	6x127	9			197
Codrington		1929.	1.540	38	39.000	101.2	10.3	2.7	5x120, 2x40	8			183
Vautour		1930.	2.441	42.8	87.000	129	11.9	3.9	5x138, 4x37	6	4 бацача ДБ		210
Дубровник		1931.	1.880	37	48.000	113	10.7	3.6	4x140, 2x84, 6x40	6	4 бацача ДБ, трачнице за мине		200
Grecale		1934.	1.449	38	44.000	107	10.1	3	4x120, 6x37, 2x20	6	2 бацача ДБ, 50 мина		153
Mogador		1936.	2.884	38	92.000	137	12.6	4.6	8x138, 4x37	10	4 бацача ДБ, 20 мина		238
Tribal		1937.	1.870	36.5	44.000	108	11.3	3	8x120, 4x40	4			240
Загреб		1938.	1.210	38	44.000	98	9.4	2.9	4x120, 4x40	6
Громкий		1938.	1.800	38	50.000	116	11	4	4x130, 2x70, 4x37	6	4 бацача ДБ, мине		210
Kogero		1939.	2.100	35	45.000	111	10.8	3.4	6x127	8			230
Benson		1939.	1.630	36.5	50.000	104	10.8	3.1	5x127, 5x28	8			250
Z 27		1941.	2.600	36	60.000	125	12	4	5x150, 8x37	8			300
Fletcher		1942.	2.050	35	60.000	115	12	5.5	5x127, више 40 и 20	10	2 јежа, 2 бацача ДБ, клизачи		300
Battle		1945.	2.380	35	50.000	116	12.3	3.9	5x114, 8x40	10	2 сипе, 2 бацача ДБ		270
Сплит		1958	2.400	31.5	50.000	120	11.1	3.8	4x127,12x40, 4x20	5	2 сипе, 2 клизача ДБ, 6 бацача ДБ, 40 мина		240[1]
Кривак		1971.	3.540	34	73.000	130	14	5	4x76	8	2 лансера за пп[б] ракете	четвороструки лансер за СС-Н-10 и два за СА-Н-4	312
Shefield		1972.	3.500	30	50.000	125	14.3	6.7	1x114, 2x20		пп хеликоптер	двоцевни лансирни уређај за Sea Dart
R.A.Sprunce		1973.	6.900	30	80.000	171	16.4	8.6	2x127		1/VIII[в] лансера за АСРОЦ, хеликоптер (ЛАМПС)	вишеструки лансирни уређај за Sea Sparrow	270

• Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр.68-72.

Разарач на Викимедијиној остави.