На повељи се налази сребрни печат са позлатом на коме је лик кнеза Лазара са једне стране, а са друге Исус Христос на престолу. Повеља је изложена у Музеју Српске православне цркве у Београду. Други сачувани препис повеље, познат као Болоњски препис, приписује се патријарху Јефрему и чува се у Болоњи. За разлику од врдничког, болоњски препис повељу ставља у 1376/77 годину[1].
Ти, која од несуштих у битије приводиш све видљиво и невидљиво, пребезначална Тројице, којој се у јединству клањамо, и у Оцу и Сину и Светоме Духу славимо!
Суштаство бесчислено, светлост непостижна, сила неодржима, пучина благости, која закон дајући Мојсију повеле створити скинију и у њој молбе и мољења ка пријатности његовој приносити, бринући се за свет рече врховном апостолу Петру: "Ти јеси Петар, и на овом камену сазидаћу цркву моју, и врата адова неће јој одолети!"
Потом и царство вечно обећа онима који се о цркви старају, рекав: "Оне који ме славе прославићу!"
Верујући, дакле, у ово, они који живе у православљу многу усрдност за подизање цркве показаше.
Стога и ја, у Христа Бога благоверни кнез Лазар, ревнујем пре мене бившим благочастивим царевима, на престо којих Бог ме узнесе и чином царства краси и славом — од многих његових даровања која су на мени, мало њему усхтедох принети, колико је могуће.
Благовољењем Оца и поспешењем Сина и савршењем Светога Духа подигох од основања манастир у славу Светога Вазнесења и као ктитор његов по моћи украсих.
И за житељство у њему, за исхрану братији изволих, као што апостоли установише и правила светих отаца утврдише, приложих за потребе све изобилно, дохотке и села, винограде насадих и друге купих.
(...)
У Христа Бога благоверни господин свим Србљима кнез Лазар, ктитор светога овога места Раванице.
У лето 6889.
