Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Први део Горичког зборника садржи преписку између Јелене и њеног духовника Никона у Јерусалиму. Јелена је написала три посланице Никону, који је одговорио да ће јој представити став Цркве о разним теолошким питањима. Само једна од три посланице, позната као Отписаније богољубно, сачувана је до данас. Преписка између Јелене и њеног духовника има своје порекло у уобичајеној пракси у средњовековној Византији.[2]
Следећи део представља монашки типик, састављен по налогу Јелене, који се користио у цркви која је изграђена на острву Горица. Следи проповедање вере, уз молбу за опроштај ако постоје грешке у рукописима — и поздрави. После тога следи монашки типик, написан по налогу Јелене, за њену задужбину Свете Богородице Горичке, а онда Повест о јерусалимским црквама и местима у пустињи, намењен такође кнегињи. Крај чини писмо „смерне Јелене”, у којем потврђује да је примила дело свог духовника Никона, као „богонадахнути” дар, који прилаже „храму пресвете Владичици нашој Богородици” у Горици.
Горички зборник је врло важан за српску књижевност као сведочење присуства и успостављање византијског исихазма на територији Зете, која је у то време била под великим притиском млетачке политике.[3]
Извори
^Бешић, Зарија М. (1970), Историја Црне Горе / 2. Црна Гора у доба обласних господара. (ин Сербиан), Титоград: Редакција за исто Црне Горе, OCLC175122851
^Bogdanović, Dimitrije (1970), Gorički zbornik (in Serbian), Cetinje: Metropolitanate of Montenegro and the Littoral