PROFILPELAJAR.COM

Ното (јап. 能登国) је једна од 66 историјских провинција Јапана, која је постојала од почетка 8. века (закон Таихо из 703. године) до Мејџи реформи у другој половини 19. века. Ното је заузимао истоимено полуострво, на северној обали острва Хоншу, у области Хокурикудо.^[1]

Царским декретом од 29. августа 1871. све постојеће провинције замењене су префектурама.^[2]Територија провинције Ното одговара северном делу данашње префектуре Ишикава.^[3]^[4]

Географија

Ното је заузимао истоимено полуострво, на северној обали острва Хоншу, у области Хокурикудо.^[1] Ното се граничио са провинцијама Кага и Ечу на југу, док је са севера, истока и запада био окружен Јапанским морем.^[5]

Историја

Током периода Муромачи (1333-1573) провинција Ното била је под управом гувернера (шуго) из породице Хатекајама (рођака шогуна Ашикага), са престоницом у замку Нанао. У анархији периода Сенгоку, власт гувернера се урушила распадом шогуната током 1550-1560, а уздигле су се локалне великашке породице Чо и Јуса, бивши вазали породице Хатекајама, које су се бориле за превласт у провинцији. Пошто је породица Чо током 1570-их тражила подршку Ода Нобунаге (у то време господара Кјота и околних провинција), породица Јуса окренула се Нобунагином непријатељу Уесуги Кеншину, господару провинције Ечиго. Породица Јуса помогла је Кеншинову инвазију провинције Ното 1576: 15. септембра 1577, док су снаге клана Уесуги опседале Нанао, група завереника коју је предводио Јуса Цугумицу побила је све чланове породице Чо у замку и предала га Кеншину. После Кеншинове смрти (1578), провинција је пала под власт Ода Нобунаге (1581), а сви чланови породице Јуса, иако су се покорили добровољно, побијени су од преживелих чланова породице Чо који су били у Нобунагиној служби.^[6]

Референце

^ ^а ^б Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. стр. 7—31. ISBN 978-1983450204.
^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 402—403. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

Литература

Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. XXIV. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.