Председнички избори у Немачкој 1932. одржани су 13. марта и 10. априла.[1] То су били други и последњи непосредни избори за функцију „председника Рајха“ (нем.Reichspräsident), који је био немачки шеф државе у периоду Вајмарске Републике. Паул фон Хинденбург је изабран за председника 1925, а његов седмогодишњи мандат је истицао у мају 1932. После два круга гласања који су одржани 13. марта и 10. априла, Хинденбург је поново изабран за председника. Његов главни противник на изборима је био Адолф Хитлер, кандидат Националсоцијалистичке њемачке радничке партије. Председник је у вајмарском систему имао велика овлашћења, а Хинденбург је након реизбора одиграо важну улогу у доласку нациста на власт, невољно именујући Хитлера за канцелара у јануару1933.
Преглед
Актуелни председник Паул фон Хинденбург је 1932. имао 84 године и био је лошег здравља. Хинденбург је планирао да се повуче по истеку свог првог мандата, међутим, могућност да Адолф Хитлер буде изабран за председника Немачке пресудно је утицала да се Хинденбург невољно кандидује за други мандат.
Адолф Хитлер је стекао немачко држављанство тек 25. фебруара 1932, чиме му је омогућено да се кандидује за председника. Хитлер је желио да искористи функцију председниика како би збацио демократски систем и успоставио тоталитарни режим. Хинденбург је на изборима 1925. био кандидат деснице и тада су се његовом избору противили већи део умерене левице и политичког центра. Међутим, на изборима 1932. и умерена левица и центар су пружили подршку Хинденбургу, како би спречили Хитлерову победу. Хинденбург, супротно страховима који су изражавани у време његовог избора 1925, није користио своју функцију како би укинуо Вајмарски устав, што је био Хитлеров циљ.
Иако је Хитлер изгубио изборе, после само две године наследио је Хинденбурга на месту шефа државе. Хинденбург је умро 1934, а након његове смрти укинута је функција председника и уведена нова функција „Führer und Reichskanzler“ чиме је учвршћена Хитлерова диктатура.
Избори 1932. су били последњи на којима су становници Немачке директно бирали председника. Након обнављања функције председника у Западној Немачкој1949, одлучено је да ће се председник бирати индиректно, што је случај и данас.
^Nohlen, D & Stöver, P (2010). Elections in Europe: A data handbook. стр. 762. ISBN978-3-8329-5609-7.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Додатна литература
Falter, Jürgen W. (1990), „The Two Hindenburg Elections of 1925 and 1932: A Total Reversal of Voter Coalitions”, Central European History, 23: 225—241, doi:10.1017/S0008938900021361
Jones, Larry Eugene (1997), „Hindenburg and the Conservative Dilemma in the 1932 Presidential Elections”, German Studies Review, 20 (2): 235—259, doi:10.2307/1431947
.jpg)
