Племенити метали у Србији

Племенити металa у Србији су злато, сребро и платина. То су метали који имају специфичне особине и ретки су у природи. Најчешће се користе за израду накита, а раније су се користили за израду новца (златници, сребрењаци итд). На територији данашње Србије трагови о њиховом коришћењу и експлоатацији датирају још из периода праисторије. Међутим резерве које постоје нису велике, али њихова експлоатација је и те како значајна за индустрију и привреду.

Лежишта руда у Србији

Експлоатација племенитих метала у Србији кроз историју

Праисторија

Први трагови ископавања злата на тлу данашње Србије датирају још из бакарног доба. Праисторијско рударство злата је настало на искуствима претходног рударења кремена и глине у неолитском периоду. Рударско оруђе које су користили праисторијски рудари било је веома примитивно, управо онакво какво је могло да се нађе у природи, мање или више обликовано и временом усавршавано. Главно рударско оруђе били су камени батови разних величина и тежина. Већи батови имали су жлеб за везивање ужета и они су као клатно служили за разбијање руде. Друга алатка био је пијук израђен од круне и чеоних парожака јеленског рога; лопате су биле од лопатичне кости вола, јелена, свиње или неке друге животиње, док су клинови били од јеленских парожака.

Развојем рударства и металургије, већ у раној праисторији почиње и трговина металима.[1]

Римска епоха

Римски ковани новац

Доласком Римљана у наше крајеве рударство је добијало већи значај, па се и техника ископавања руде усавршавала. Више се не користе камене секире и батови, већ је у употреби алат од гвожђа. О значају рударства за Римску империју најбоље сведочи чињеница да је положај рудника умногоме утицао на мрежу путева, који су обавезно водили кроз области богате рудом.

Ширење Римске империје и јачање њене моћи на нашем простору огледа се и у ковницама новца. Једна од значајних ковница у првој половини III века била је у Виминацијуму (Костолац), која је у почетку ковала бакарни, а касније сребрни новац. Руда за рад ковнице добијала се из кучајнских рудника. Постоје поуздани извори који сведоче да је руда из рудника у Србији за време римске владавине транспортована у римске центре, док је мања количина руде била намењена локалној употреби.

Занатски центар са ливницом гвожђа - вероватно и за испирање злата из алувијалних наноса у сливу околних река Бродице, Машке реке и Горњег Пека, Краку-лу-Јордана (Кучево) систематски је истражен. Том приликом је откривена фортификација, као и погони за израду керамике и прераду метала (III и IV век нове ере).

Средњи век

Ново Брдо (један од најстаријих рудника)

О рударењу у нашим областима од пропасти Римског царства до половине XIII века нема поузданих података. Разматрањем развоја рударства и рударских центара у средњовековној Србији запажа се да су то иста рударска подручја која су коришћена од праисторије, преко римског периода, до данашњих дана. У свим тим рудницима експлоатисане су руде злата, сребра, бакра, олова, цинка и гвожђа. По богатству средњовековне Србије може се закључити да су рудници били богати и издашни те да су средњовековној властели обезбеђивали велику економску моћ.

Од доласка Словена на Балканско полуострво у историјским изворима се не помиње рударска делатност на овом веома богатом рудоносном подручију.

Доласком Немањића на престо српске државе створени су услови за развој рударске делатности у Србији. У то време је рударство постало окосница богатства, економске, политичке и војне моћи средњовековне Србије. Многи путописци из тог времена забележили су читаве легенде о богатству српских рудника. Француз Букар је 1332. године записао: "Тренутно у Србији има сто рудника злата и исто толико рудника сребра. Осим тога постоје и рудишта сребра која се тек откривају".

Средњовековни путописци оставили су веома много података о богатству наших река златом. Тако је Критовал 1454-1455. године записао: "Али оно што је у Србији од свега најзначајније, то је да се тамо злато и сребро могу наћи као што се вода налази у изворима, да се уз реку среће шљунак у коме има толико злата колико и у Индији, а које је при том знатно лепше".

Позната су испиралишта злата на златоносним рекама: Пеку, Буковачкој реци, Лисичјем потоку, Комчи, Речици;У долини Млаве, у Новаковом потоку, откривена су стара окна и галерије. У Великом Бубњу и Јокином потоку откривени су пирити и златоносни кварц.

Најпознатији средњовековни рудници сребра били су: Брсково, на Руднику, Кучево, Ново Брдо, Кратово. Рудници Ново Брдо и Јањево, по богатству, били су познати у свету. Ново Брдо, симбол богатства средњовековне Србије, савременици су називали сребрним и златним градом.

Развојем рударства и металургије развијали су се трговина и занатство, подизали нови градови. Значајан центар средњовековног рударства Централног Балкана, на пример, била је Сребрница, са развијеним градским животом и јаком колонијом дубровачких трговаца. У то време она је владару годишње доносила 30 000 дуката.

Услед ширења трговине и занатства, у средњовековној Србији се формирају тргови -"краљевски тргови", где се једино смела продавати роба, и ту је владар имао првенство приликом продаје или куповине. Део пореза од продаје на "краљевским трговима" припадао је краљу. У XIII веку најзначајни "краљевски тргови" у Србији били су: Брсково, Рудник, Рогозна, Трепча, Ново Брдо, Трешњица. Рудари су такође морали да дају владару део ископане руде. На тај начин је владар добијао знатне количине сребра и друге руде од које се почео ковати новац .[2]

Долазак Саса

Велики допринос развоју средњовековног рударства у Србији дали су рудари Саси, који се 1254. године помињу у повељи краља Уроша. Били су ангажовани у Брскову, тада највећем руднику сребра, а одатле су се премештали према потреби. На Руднику се јављују крајем XIII века, а у Трепчи и Новом Брду почетком XIV века. Њиховим доласком уводи се напреднија технологија производње и основе рударског права. Своја права, знања и културу утискују у српску средину, уводе рударску терминологију, урбано уређују рударске центре и слично. Бројни сачувани топоними у Србији подсећају на Сасе.

XIV век

Почетком XIV века у Србији су били формирани рударски центри који су се налазили у ширем подручју Копаоника, око планине Рогозне, у околини Новог Брда, затим на Руднику, Брскову, а нешто касније тој групи рударских центара придружиће се и рудници Кучева. Сви рударски центри имали су ковнице новца.

Ковање новца било је легално право владара, као и узимање дела прихода рудника у виду одређеног процента извађене руде, такозване урбуре, коју је убирао урбурар. Рударска производња и трговина металом биле су слободне, па је чак могла да се над рудником стекне трајна својина, баштина.[3]

XV век

Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића из 1412. тачно одређује услове рада у руднику, почев од обавезе власника да стално одржава рудник, преко одређивања дужине дозвољеног прекида рада у појединим деловима јаме, до нормирања димензија рударског алата и прибора.

Приход који се добијао са Новог Брда његови савременици Брокијер и Капистран процењују на 200, односно 120 хиљада дуката. Из овог се јасно види колики је значај рударство Новог Брда имало за тадашњу Србију. Да би се добила јаснија слика о богатству сребрне руде из новобрдских рудника, треба истаћи и чињеницу да је у Новом Брду копано такозвано гламско сребро, односно сребро које је садржавало и знатну количину злата, због чега је оно имало знатно већу вредност. Падом Новог Брда под турску власт његова златна епоха је завршена и никад се није повратила. Ново Брдо - златни и сребрни град потпуно је пао у заборав.[3]

Рударство у XVIII веку

Са падом српске средњовековне државе почиње да опада и рударство. Сви наши рудници из тог периода мировали су углавном од XVII до XIX века.

Почетком XVIII века, заузевши северну Србију, аустријска војна управа, после закључења Пожаревачког мира, по налогу дворског ратног већа, почиње да отвара руднике у Србији.Аустријанцима су били добро познати наши рудници. У рејону Пека отпочињу радови у Црнајци, Мајданпеку и Кучајни, а у шумадијској области раде на Авали, Космају и Руднику. У току две деценије Аустријанци су у северној Србији експлоатисали бакар у Црнајци, бакар и гвожђе у Мајданпеку, олово и гвожђе на Руднику и среброносно олово у Кучајни, на Космају и Авали. Неуспешно су покушавали испирање злата у Морави.

Рударство у XIХ веку

После избијања Првог српског устанка 1804. године, јавља се потреба за оловом и барутом.

Сенат 1806. године доноси одлуку да у Србију доведе 35 рудара Саса и једног инжењера. Неки од њих упућени су на рудишта око Авале, где су радови отпочели 1806, а 1808. године и на Руднику отпочиње експлоатација гвожђа и бакра "за ливење и ковање ратног материјала". Помиње се и производња сребра на Руднику, а вероват-но је добијано и олово, иако о томе нема података. На Руднику су радила два окна: једно у Красојевцима (данас Бездан), а друга на месту званом Пећина. Топионица и ковница новца биле су у Мајданској реци. Руда олова, осим на Руднику, експлоатисана је још и у Подрињу, на Авали и Кучајни.

Рударство у првој половини ХХ века

Златоносне наносе Пека и његових притока експлоатисало је локално становништво у свим временима. 0 испирању злата у Пеку говори барон Хердер, пошто је туда прошао 1835. године на путу за Мајданпек. Златоносне наносе у источној Србији открио је 1888. године рударски инжењер Феликс Хофман, банатски Немац, кога многи сматрају једним од пионира младог српског рударства. Истраживања, која је финансирао страни капитал 1902 - 1903. године, показала су да су наноси Пека око Нереснице повољно златоносни (око 330 тд/т3 наноса). Багеровање златоносних наноса у Пеку започето је 1903. године и првог дано рада добијено је 82 грама злата. Већ 1906. године у долини Пека код Нереснице радила су три багера ведричара. Ширена је експлоатација злата из наноса Пека, Млаве, Тимока, Поречке реке и њихових притока. Цео златоносни рејон Пека контролисали су југословенска краљевска кућа и представници крупног иностраног капитала.

У рудишту злата Благојев камен отворен је рудник "Света Варвара" 1933. године, са просечном месечном производњом 12 килограма злата.Рудник Благојев камен није славно дочекао крај Другог светског рата. У току окупације Немци су рудничка постројења, фабрику за прераду руде и знатан део рударске колоније разорили, а опрему однели.

Други светски рат

У току Другог светског рата Немци су експлоатисали и раубовали лежишта угља, бакра, олова, цинка, антимона, сребра и злата. Тако је 1942. године почело отварање површинског копа "Тилва Мика". Немци су користили Борски рудник и за формирање концентрационог логора. У њему је било око десет хиљада логораша (Срба, Јевреја, Цигана и Мађара) који су радили у руднику. У току рата откопано је 1,37 милиона тона руде, из које је произведено 55 хиљада тона блистер бакра, 2,2 тоне злата и око десетак тона сребра.

Рударство у другој половини ХХ века

После завршетка Другог светског рата, у порушеној и опустошеној земљи рудници су национализовани. Улагани су велики напори у ревитализацију рудника и оживљавање производње постојећих рудника и отварање нових. У инвестиционом и стручном смислу то нису били нимало лаки задаци.

У Борском руднику произведено је до сада два милиона тона бакра, чија је тржишна противвредност 4,2 милијарде долара, 137 тона злата против-вредности 1,55 милијарди долара, 410 тона сребра тржишне вредности 49,7 милиона долара.

Са завршетком друге фазе развоја 1971. године, захваљујући руднику бакра у Мајданпеку, почиње изградња златаре и фабрике бакарних цеви. Рудник бакра Мајданпек сврстава се у групу највећих рудника те врсте у свету; произвео је 1,78 милиона тона бакра тржишне вредности 3,74 милијарде долара, 168 тона злата вредности 1,9 милијарди долара 780 тона сребра вредности 133 милиона долара.

Злато у Србији

Комад злата

У Србији данас постоји око 20 поља на којима се примарно истражује злато и још преко 30 поља на којима се злато истражује уз неке друге метале.[4]

Према најновијим геолошким истраживањима, највећа налазишта злата код нас се налазе на истоку наше земље, односно у околини Зајечара, Бора, Мајданпека и Неготина. Сматра се да у источној Србији има негде око 130 тона злата. Већа налазишта злата у Србији се налазе још и у близини Медвеђе и Рашке.

Србија се налази на 62. месту у свету по количини ископаног злата.[4]

Рудници у којима се врши експлоатација су рудник Леце на Радан планини, Благојев камен, међутим највеће количине злата се експолатишу из рудника који су у власништву Рударско-топионичарског басена Бор.

Тимок - златоносна река

Златоносне реке

Извесне количине злата се могу наћи у рекама. У Србији реке које су богате златом су: Пек, Тимок, Расина и Ресава.

Начини експлоатације злата из реке

Традиционални начин испирања злата укључује дрвену посуду из римског времена, ткзв. испитак. Испитак може бити од меког дрвета као што је тополино („влашки"). На дну, попречне гредице задржавају се златне честице заједно са пешчаним остацима. Користе се и пловећи багери, рударски тањир (метални тањир пречника око 60 cm), сита. Уз клатне столове, спиралне концентрате, један од најпопуларнијих је вешерај, кутија са црним тепихом, решеткама и пречкама.[5]

Сребро у Србији

Сребро - шипка од 5 kg

Сребро је метал који има широку примену. Сребро је било најкоришћенија кованица, a поред злата најинтересантније од свих метала за капитално улагање. Има потенцијал да оствари већи пораст вредности од злата. Сребро је такође непоходна  сировина између осталог за електронику, јувелирство, улагања, медицину.

Лежишта сребра у Србији пронађена су у Карпатском пределу, у Бору, Кривељи, Мајданпеку, Тимоку, Благојевом камену и Пеку, као и у Шумадији на Руднику.

Платина у Србији

Платина представља драгоцен и редак метал. У Србији је има знатно мање од сребра и злата.

Код нас налазишта платине налазе у Поморављу, односно у околини Трстеника и Врњачке Бање. Рудници где се врши експлоатација овог метала још увек не постоје.

Рударско-топионичарски басен Бор

Рударско-топионичарски басен Бор представља компанију која експлоатише највеће количине сребра и злата у Србији.

Лежишта РТБ Бора се налазе у западном делу Карпатског лука и већином су лежишта порфирног типа у оквиру Горње Тимочке еруптивне области. Тренутно неразвијено подземно налазиште “Борска река”, лоцирано у оквиру рудника Јаме представља веома значајан потенцијални минерални ресурс.[6]

Назив рудног тела Категорија t Au (g/t) Ag (g/t)
РББ Велики Кривељ A 0.33 0.7
Велики Кривељ B 0.35 0.7
Велики Крвивељ C1 0.29 0.7
Укупно 0.33 0.7
РББ Јама Тилва-Рос B 0.76 0.13
Јама - ПА2 B + C1 0.71 0.33
Јама - Брезаниц A 1.28 0.27
Јама - Борска река A+B+C1+C2 0.53 0.16
РББ Церово комплекс - Цементација 2 0.31 0.07
Церово комплекс - Цементација 3 0.33 0.07
Церово комплекс - Цементација 4 0.28 0.07
Церово комплекс - Церово 0.31 0.108
Примарни Церово комплекс - Дреново 0.38 0.062
Церово комплекс - Краку Букареску 0.62 0.62
Укупно
РБМ Мајданпек - Северни ревир 0.30 0.26
Мајданпек - Јужни ревир 0.36 0.16
Мајданпек - Чока Марин B 19.88 5.44
Мајданпек - Чока Марин C1 26.22 4.2

Резерве рудних лежишта се рачунају користећи руски систем класификације. Базирано на том систему, Борски рудници и неразвијена лежишта користе следећу номенклатуру:

  1. Прва група: Порфирна лежишта бакра, великих димензија, где је бакар равномерно и неравномерно распрострањен.
  2. Друга група: Масивни, групсани и урасли типови резерви, променљивих димензија, од веома малих до веома великих, које се појављују као жичане или сочивасте резерве са неравномерно заступљеним бакром.

Категорија А: Дефинисана са високим степеном поузданости са количином, квалитетом, дубином који су испитивани бушотинама распоређеним у мрежи величине 100x100 m.

Категорија B: Дефинисане као истражене “резерве” и средњег степена поузданости, а квалитет и особине лежишта су довољно детаљно познате на основу мреже димензија 150x150 m да би се обезбедила основна поузданост пројекта.

Категорија C1: Захтева додатне радове у циљу бољег одређивања њихових параметара и квалитета, као и даљих радова на истраживању.

Категорија C2: Слично као под C1, али се ове резерве обично дефинишу на основу широко размакнутих бушотина или на основу површинског појављивања.[6]

Види још

Референце

  1. ^ Праисторијско рударство на тлу централног Балкана. 
  2. ^ Историја српског рударства. 
  3. ^ а б Ћирковић, Сима. Старо српско рударство. ISBN - 86-7639-659-0. 
  4. ^ а б „Највећа налазишта злата у Србији”. 
  5. ^ Бјелогрлић, Мирјана. „Златоносне реке Србије”. РТС. 
  6. ^ а б „Геологија и ресурси”. Архивирано из оригинала 07. 08. 2020. г. 

Спољашње везе

Read other articles:

ТеденThéding   Країна  Франція Регіон Гранд-Ест  Департамент Мозель  Округ Форбак-Буле-Мозель Кантон Беран-ле-Форбак Код INSEE 57669 Поштові індекси 57450 Координати 49°07′45″ пн. ш. 6°53′38″ сх. д.H G O Висота 223 - 378 м.н.р.м. Площа 8,13 км² Населення 2459 (01-2020[1]) Густота 2...

إليسا ونغو بورغيني معلومات شخصية الميلاد 10 ديسمبر 1991 (العمر 31 سنة)فربانيا[1]  الطول 1.70 م (5 قدم 7 بوصة) الجنسية  إيطاليا الوزن 59 كيلوغرام  أخوة وأخوات باولو لونغو بورغيني  الحياة العملية الفرق توب قيرلز فسى برتولو  [لغات أخرى]‏ (2011–2011)تيم كوب هايتك...

American television soap opera For the Portuguese telenovela, see Santa Bárbara (TV series). Santa BarbaraGenreSoap operaCreated byBridget DobsonJerome DobsonStarringSeries castTheme music composerJoe HarnellCountry of originUnited States of AmericaOriginal languageEnglishNo. of seasons9No. of episodes2,137[1]ProductionExecutive producerSee hereProduction locationsNBC StudiosBurbank, CaliforniaRunning time60 minutesProduction companiesDobson Productions New World TelevisionOriginal r...

American University of the Middle East (AUM)MottoWe are as good as our StudentsTypePrivateEstablished2007; 16 years ago (2007)Undergraduates11,000+LocationEgaila, Kuwait29°09′54″N 48°05′56″E / 29.165°N 48.099°E / 29.165; 48.099CampusUrbanColorsRed  Websitewww.aum.edu.kw The American University of the Middle East (AUM) is a private university established in 2007 in Kuwait.[1] AUM has two colleges: the College of Engin...

Voices from ChernobylPoster filmSutradara Pol Cruchten ProduserDitulis oleh Pol Cruchten Tanggal rilis 24 Januari 2016 (2016-01-24) (Trieste FF) 27 April 2016 (2016-04-27) (Luxembourg) Durasi86 menitNegara Luksemburg Bahasa Prancis Voices from Chernobyl (Prancis: La supplication) adalah sebuah film dokumenter Luxembourg tahun 2016 yang disutradarai oleh Pol Cruchten.[1] Film tersebut terpilih menjadi perwakilan Luksemburg untuk Film Berbahasa Asing Terbaik (Oscar...

2015 composition by Jean-Michel Jarre and Armin van Buuren StardustSingle by Jean-Michel Jarre and Armin van Buurenfrom the album Electronica 1: The Time Machine Released31 July 2015GenreUplifting trance[1]Length4:38LabelColumbiaSonySongwriter(s)Jean-Michel JarreArmin van BuurenProducer(s)Jean-Michel JarreArmin van BuurenJean-Michel Jarre singles chronology Watching You (2015) Stardust (2015) If!... (2015) Armin van Buuren singles chronology Another You(2015) Stardust(2015) Of...

17th novel about Harry Bosch by Michael Connelly The Burning Room Hardcover editionAuthorMichael ConnellyCountryUnited StatesLanguageEnglish/SpanishSeriesHarry Bosch #17GenreCrime novelPublisherLittle, Brown and CompanyPublication dateNovember 3, 2014Media typePrint, e-bookPages400 pp.ISBN978-0316225939Preceded byThe Black Box Followed byThe Crossing  The Burning Room is the 27th novel by American crime author Michael Connelly, and the seventeenth novel featuring Los ...

The Temple of Olympian Zeus, Athens, (174 BC–132 AD), with the Parthenon (447–432 BC) in the background This list of ancient Greek temples covers temples built by the Hellenic people from the 6th century BC until the 2nd century AD on mainland Greece and in Hellenic towns in the Aegean Islands, Asia Minor, Sicily and Italy (Magna Graecia), wherever there were Greek colonies, and the establishment of Greek culture. Ancient Greek architecture was of very regular form, the con...

American football player (born 1991) American football player Darius Saint-RobinsonNo. 8 – Munich RavensPosition:Defensive back, return specialistPersonal informationBorn: (1991-11-17) November 17, 1991 (age 32)College Park, GeorgiaHeight:6 ft 0 in (1.83 m)Weight:180 lb (82 kg)Career informationHigh school:Westlake (Atlanta, Georgia)College:ClemsonUndrafted:2014Career history Buffalo Bills (2014)* New Yorker Lions (2018) Raiders Tirol (2019) Las Rozas Black Dem...

Part of a series onProfessional wrestling History History of professional wrestling By year Gold Dust Trio 1980s boom Black Saturday 1994 NWA World Title Tournament Monday Night Wars Attitude Era 2000 All Japan Pro Wrestling mass exodus The Invasion Wednesday Night Wars Notable promotions WWE All Elite Wrestling New Japan Pro-Wrestling All Japan Pro Wrestling Pro Wrestling Noah Consejo Mundial de Lucha Libre Lucha Libre AAA Worldwide Impact Wrestling Ring of Honor National Wrestling Alliance ...

Umbrella fraternal organization Deutsche BurschenschaftGerman BurschenschaftAbbreviationDBFormation1881; 142 years ago (1881)Legal statusFoundationPurposeAcademicRegion served GermanyMembership 7,000 (as of 2019)Official language GermanWebsiteburschenschaft.de This article is part of a series onConservatism in Germany Ideologies Agrarian Christian democracy Green Liberal Ordo Ritter School National Neue Rechte Paternalistic State Socialism Progressive Revolutionary Young Rom...

C.D.EstrellaDatos generalesNombre Club Deportivo EstrellaApodo(s) blanquinegrosFundación 1924InstalacionesEstadio Francisco PerazaCapacidad 8.000Uniforme Titular Alternativo [editar datos en Wikidata] El Club Deportivo Estrella fue un club de San Cristóbal de La Laguna (Tenerife, Canarias). Se fundó en 1924 y fue uno de los seis equipos que fundaron la Unión Deportiva Laguna, actual Club Deportivo Laguna. Historia El club nace en 1924 como Estrella Club de Fútbol y no es hasta ...

American baseball player (1939–2011) Baseball player Jim NorthrupOutfielderBorn: (1939-11-24)November 24, 1939Breckenridge, Michigan, U.S.Died: June 8, 2011(2011-06-08) (aged 71)Holly, Michigan, U.S.Batted: LeftThrew: RightMLB debutSeptember 30, 1964, for the Detroit TigersLast MLB appearanceSeptember 27, 1975, for the Baltimore OriolesMLB statisticsBatting average.267Home runs153Runs batted in610 Teams Detroit Tigers (1964–1974) Montreal Expos (1974) Ba...

Australian magazine For the Canadian television magazine, see TVWeek. TV WeekJanuary 2019EditorStephen DownieFormer editorsEmma Nolan, Thomas Woodgate, Amber GilesFounded1957First issue5–11 December 1957CompanyAre Media[1]CountryAustraliaLanguageEnglishWebsitewww.nowtolove.com.au/tvweek TV Week is a weekly Australian magazine that provides television program listings information and highlights, as well as television-related news. Content ranges from previews for upcoming storylines ...

هذه المقالة يتيمة إذ تصل إليها مقالات أخرى قليلة جدًا. فضلًا، ساعد بإضافة وصلة إليها في مقالات متعلقة بها. (أبريل 2019) أدي ديك معلومات شخصية الميلاد 5 يناير 1978 (45 سنة)  مواطنة نيوزيلندا  الحياة العملية المهنة موسيقي  تعديل مصدري - تعديل   أدي ديك (بالإنجليزية: Adi Dick)‏ ه�...

List of protest movements from 2000–present This is a list of protests in the 21st century. Georgian colour revolution, named Rose revolution. Mass demonstrations in Avenue Habib Bourguiba during the Tunisian revolution that overthrew the regime of Zine El Abidine Ben Ali on 14 January 2011. Revolutions and uprisings Plants (Colour) revolutions Rose Revolution (Georgia, 2003) Tulip Revolution (Kyrgyzstan, 2005) Cedar Revolution (Lebanon, 2005) Orange Revolution (Ukraine, 2004–2005) Saffro...

Largest private company in Thailand Charoen Pokphand Group Co., Ltd.เครือเจริญโภคภัณฑ์TypePrivate (family-owned)IndustryConglomerateFounded1921; 102 years ago (1921)HeadquartersBangkok, ThailandArea servedWorldwideKey peopleDhanin Chearavanont(Senior Chairman)Soopakij Chearavanont(Chairman)Suphachai Chearavanont(CEO)ProductsAgro-industryFood industryManufacturingServicesReal estate developmentRetailInvestmentTelecommunicationsE-commerceRev...

Slovak football player This biography of a living person needs additional citations for verification. Please help by adding reliable sources. Contentious material about living persons that is unsourced or poorly sourced must be removed immediately from the article and its talk page, especially if potentially libelous.Find sources: Michal Demeter – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (January 2010) (Learn how and when to remove this template mes...

Katakan Cinta PadakuAlbum studio karya Neno WarismanDirilis1986Direkam-GenrePopDurasi-LabelDS RecordsProduser-Kronologi Neno Warisman Kulihat Cinta Dimatanya (1985)'Kulihat Cinta Dimatanya'1985 Katakan Cinta Padaku (1986) Sebuah Obsesi (1988)'Sebuah Obsesi'1988 Katakan Cinta Padaku adalah album dari musisi Neno Warisman yang dirilis pada tahun 1986 dengan label DS Records. Album ini ditangani Billy J. Budiarjo. Dalam album ini Neno didukung pencipta lagu hebat seperti James F. Sundah, Dod...

Part of a series onWildlife of Venezuela Biodiversity Flora and Fauna Trees Wildflowers Ants Odonates Butterflies Moths Spiders Fish Molluscs Amphibians Reptiles Echinoderms Sponges Birds Mammals Endangered species Conservation Protected areas National parks Important Bird Areas Biosphere reserves Ramsar wetland sites Organizations World Wide Fund for Nature FUNPZA Related topics Ecoregions Tourism Botanical gardens Environmental issues vte The fauna of Venezuela consists of a huge variety of...