Петру Крду

Петру Крду
Лични подаци
Датум рођења(1952-09-25)25. септембар 1952.
Место рођењаБарице, ФНРЈ
Датум смрти30. април 2011.(2011-04-30) (58 год.)
Место смртиВршац, Србија
Породица
СупружникАна Крду
Књижевни рад
Период1970—2011
Најважнија делаНамена удвоје
Заменице
Доносилац ока
Јагода у клопци
У цркви Троја
Меланхолична тутњава
Љубичасто мастило
Саучесништво
Мој грађански шешир и нове песме : 67 неумољивих могућности сна
НаградеНаграда за поезију Фондације Лучафарул
Награда Милош Н. Ђурић
Европска награда за поезију Књижевне општине Вршац

Петру Крду (25. септембар 1952 — 30. април 2011) био је српски песник, есејиста и мислилац румунског порекла.[1]Писао је на српском и румунском језику, а бавио се и новинарством, превођењем и сликарством. Рођен је у јужнобанатском селу Барице, а факултетско образовање стекао у Букурешту. Као новинар Радио-телевизије Војводине био је аутор многих интервјуа са најпознатијим књижевницима света.[2] Књижевник са новим погледом на издаваштво, поезију и унапређивање домаће културне сцене.[3]

Рад

Петру Крду је заједно са Васком Попом устоличио Књижевну општину Вршац (КОВ)[1] као издавачку кућу и културну институцију видљиву изван граница Србије. У сећање на то је у Вршцу настала манифестација „Дани Петруа Крдуа”. КОВ је дуго година имао седиште у кући Јована Стерије Поповића.

Најпознатије песничке књиге Петруа Крдуа су Љубичасто мастило, Школа изгнанства, затим књига есеја Друга историја бића.[4] Писао је на српском и румунском језику.

На његову иницијативу КОВ је објавио сабрана дела Јована Стерије Поповића на српском језику, а Стеријиних Родољубаца на француском и енглеском. Основао је часопис Ковине, који објављује различите некомерцијалне и често алтернативне песнике и књижевнике, са којим сарађују и најеминентнији српски писци.

Прву књигу песама објавио је 1970. са насловом ”Намена удвоје”.[1]

Награде

Дела

Песме

  • Намена удвоје, 1970.
  • Заменице, Књижевна општина, Вршац; Либертатеа, Панчево 1971.
  • Доносилац ока, 1974.
  • Јагода у клопци, Братство-јединство, Нови Сад, 1988.
  • У цркви Троја, Рад, Београд, 1992.
  • Меланхолична тутњава, 1995.
  • Љубичасто мастило, Рад, Београд, 1997.
  • Саучесништво: изабране и нове песме, Рад, Београд, 2003.
  • Мој грађански шешир и нове песме: 67 неумољивих могућности сна, Прометеј, Нови Сад, 2009.

Преводи

Преводио је са српског на румунски језик и обратно, затим са француског и словеначког језика. Објавио је преводе дела: М. Елијадеа, Е. Сиорана, Н. Станескуа, М. Павловића, Л. Благе, Ј. Каројана, Е. Јонескоа.[5][1]

Антологије

Приредио је неколико антологија румунске, српске и словеначке поезије.[5]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ „Крду, Петру”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ Радио-телевизија Војводине http://www.rtv.rs/sr_lat/hronika/umro-petru-krdu_251614.html
  3. ^ Политика http://www.politika.rs/sr/clanak/391942/Petru-Krdu-je-imao-neiscrpnu-energiju
  4. ^ Народна библиотека Србије http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=1250141983990649[мртва веза]
  5. ^ а б „ПЕТРУ КРДУ”. Српско књижевно друштво. Приступљено 26. 5. 2021. 

Спољашње везе