Амонијачнесоли, за разлику од соли других катјона ове групе се лако разлажу при загревању, а лако и хидролизују. Код литијума, натријума и калијума хидролизују само соли слабих киселина. NH4+ се за разлику од осталих катјона који су постојани према оксидо-редукционим средствима, лако оксидује.
Алкални хидроксиди и амонијак не делују на соли литијума, натријума и калијума. Реагују са амонијум- и магнезијум-солима:
NH4+ + OH- → NH3 + H2O
Mg2+ + 2OH- → Mg(OH)2
Са алкалним карбонатима соли натријума и калијума не реагују. Соли литијума са алкалним карбонатима дају бели талог литијум-карбоната, соли магнезијума смешу карбоната и базног карбоната, а амонијум-соли при загревању- амонијак:
2Li+ + CO32- → Li2CO3
2Mg2+ + 2CO32- + H2O → (MgOH)2CO3 + CO2
2NH4Cl + Na2CO3 → 2NH3 + 2NaCl + CO2 + H2O
Амонијум-карбонат је једина амонијумова-со која из концентрованих раствора литијумових соли у присуству амонијака таложи литијум-карбонат. Са солима магнезијума, ова амонијачна со таложи (само делимично) базни магнезијум-карбонат. Уколико се дода амонијум-хлорид, базни карбонат ће се растворити. Ова особина базног магнезијум-карбоната да се раствара са амонијачним солима се користи за одвајање магнезијума од катјона четврте аналитичке групе:
Тринатријум-хексанитро-кобалтат(III) од катјона ове групе реагује само са амонијум- и калијум-солима, дајући жуте талоге натријум-хексанитро-кобалтата(III):
Пошто у аналитичкој пракси амонијачне соли често ометају одвајање или доказивање појединих катјона, потребно их је претходно удаљити. То се може постићи различитим методама:
Метода термичког разлагања амонијачних соли се постиже загревањем, али оно може бити различито у зависности од тога која со је у питању
Оксидо-редукционе методе се изводе или дејством јаких оксидационих средстава као што су азотна киселина, царска вода или хипохлорити или дејством елементарног магнезијума као редукционог средства. У првом случају издваја се елементарни азот, а у другом амонијак (гас).