Pyrgomorphula serbica
|
Научна класификација
|
Царство:
|
|
Дивизија:
|
|
Класа:
|
|
Ред:
|
|
Подред:
|
|
Натпородица:
|
Pyrgomorphoidea
|
Породица:
|
Pyrgomorphidae
|
Род:
|
Pyrgomorphula
|
Врста:
|
serbica
|
Биномно име
|
Pyrgomorphula serbica
(Brunner von Wattenwyl, 1882)
|
Синоними
|
- Pygromorphella serbica Pančić, 1886
|
Панчићев скакавац (енгл. Serbian stick grasshopper[1]) је правокрилац (Orthoptera: Caelifera) из породице Pyrgomorphidae који искључиво живи у Србији. Реликтни је ендемит, налажен искључиво на планинама Тара[2] и Мокра Гора.
Инсект који и дан данас представља научну енигму, преживео је глацијацију у енклавама Динарида. Прво је сврставан у генус Pyrgomorphella Bolívar, 1904 те је носио назив Pygromorphella serbica Pančić, док је данас смештен у научном роду Pyrgomorphula.
Опис
Панчићев скакавац је величине од 18 mm до 35 mm и пролази кроз шест ларвених стадијума. Уопште не лети (попут осталих скакаваца) јер има редукована покрилца и закржљала крила. Има карактеристичну коничну главу са плавичастим антенама.[3] Топлољубива је врста, што значи да захтева много сунчеве светлости на свом станишту.
Панчићев скакавац је ретка врста влажних реликтних шума црног бора и црњуше средњег тока реке Дрине.
Ова врста скакавца је угрожена и строго заштићена, а главни разлог угрожавања је уништавање исконских станишта сечом шума црног бора и вађењем пањева, јер ларве овог скакавца презимљују само у пањевима црног бора.
Откривање за науку и прво описивањe
Српски биолог др Јосиф Панчић током једног од својих истраживања западне Србије 1881. године на Мокрој Гори налази нову, реликтну врсту скакавца.[4]
Наредне 1882. године његово откриће је објављено и описано у књизи која је изашла у Бечу од аутора Карла Брунера, најугленијег стручњака за правокрилце тог времена.[5] Након његове објаве нове врсте скакавца наредних 70 година су ортоптеролози (зоолози који изучавају правокрилце) покушавали да нађу који примерак у околини Мокре Горе али без икаквих успеха. Тек 1955. године познати зоогеограф и пионир српске орнитологије Сергеј Матвејев успева да нађе ларве ове врсте, а 1957. године и неколико одраслих примерака. Оба проналаска су била на Калуђерским Барама у Националном парку Тара.
Види још
Референце
Спољашње везе