Панчићев скакавац (енгл. Serbian stick grasshopper^[1]) је правокрилац (Orthoptera: Caelifera) из породице Pyrgomorphidae који искључиво живи у Србији. Реликтни је ендемит, налажен искључиво на планинама Тара^[2] и Мокра Гора.

Инсект који и дан данас представља научну енигму, преживео је глацијацију у енклавама Динарида. Прво је сврставан у генус Pyrgomorphella Bolívar, 1904 те је носио назив Pygromorphella serbica Pančić, док је данас смештен у научном роду Pyrgomorphula.

Панчићев скакавац је величине од 18 mm до 35 mm и пролази кроз шест ларвених стадијума. Уопште не лети (попут осталих скакаваца) јер има редукована покрилца и закржљала крила. Има карактеристичну коничну главу са плавичастим антенама.^[3] Топлољубива је врста, што значи да захтева много сунчеве светлости на свом станишту.

Панчићев скакавац је ретка врста влажних реликтних шума црног бора и црњуше средњег тока реке Дрине.

Ова врста скакавца је угрожена и строго заштићена, а главни разлог угрожавања је уништавање исконских станишта сечом шума црног бора и вађењем пањева, јер ларве овог скакавца презимљују само у пањевима црног бора.

Српски биолог др Јосиф Панчић током једног од својих истраживања западне Србије 1881. године на Мокрој Гори налази нову, реликтну врсту скакавца.^[4]

Наредне 1882. године његово откриће је објављено и описано у књизи која је изашла у Бечу од аутора Карла Брунера, најугленијег стручњака за правокрилце тог времена.^[5] Након његове објаве нове врсте скакавца наредних 70 година су ортоптеролози (зоолози који изучавају правокрилце) покушавали да нађу који примерак у околини Мокре Горе али без икаквих успеха. Тек 1955. године познати зоогеограф и пионир српске орнитологије Сергеј Матвејев успева да нађе ларве ове врсте, а 1957. године и неколико одраслих примерака. Оба проналаска су била на Калуђерским Барама у Националном парку Тара.

• Јосиф Панчић
• Панчићева оморика
• Панчићева режуха

• Фотографије, таксономија и списак научне литературе на страници Orthoptera Species File. (језик: енглески)
• Панчићев скакавац на страници Društva za promociju prirode Srbije на Фејсбуку.
• Мапа са налазима врсте Pyrgomorphula serbica на сајту Alciphron.