Правокрилци

Правокрилци
Временски распон: Карбон — данас 359–0 Ma
Patanga japonica
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Arthropoda
Класа:
Insecta
Поткласа:
Pterygota
Инфракласа:
Neoptera Polyneoptera
Надред:
Orthopterida
Ред:
Orthoptera

Latreille, 1793
савремени подредови

Подред Ensifera

Подред Caelifera

Правокрилци (Orthoptera) су велики ред крилатих инсеката, коме припадају чести инсекти попут скакаваца, зрикаваца, роваца и попаца. Више од 20.000 врста је дистрибуирано широм света.[1]

Морфологија

Имају два пара крила:

  • предња, која су уска и јаче хитинизована, а код неких врста, као што су ровац и попац, су скраћена;
  • задња, су шира од предњих и спакована су попут лепезе испод њих.

Оба пара крила је то што су јако добро инервисана и погодна су само за краћа летења. Изузетак у томе је путнички скакавац (Locusta) који у великим јатима прелази огромна растојања.[2]

Осим неколико изузетака, правокрилци имају апарат за зрикање и слушне органе који показује велику разноврсност од врсте до врсте.

Задњи трбушни сегмент носи два наставка названа церци који могу да буду изграђени од једног или више чланака. Код женки се налази легалица различите дужине зависно од врсте.

Систематика

Правокрилци се деле на два подреда:

  1. Краткоантенални правокрилци или скакавци (Caelifera) који имају следеће особине:
    пипци су већином краћи од половине дужине тела;
    легалица је кратка;
    зричећи апарат се налази на задњим ногама које тару о покрилца;
    пресвлаче се 6-9 пута после чега постају полно зрели.
  2. Дугоантенални правокрилци, зрикавци и попци, (Ensifera), са особинама потпуно супротним у односу на претходну групу:
    пипци су им дужи од половине дужине тела
    легалица је дуга;
    зричећи апарат се налази на основи предњих крила, које тару једно од друго и тако производе звук;
    до постизања полне зрелости пресвлаче се 5-6 пута.

Подредови и породице

Врсте

Подврсте

Референце

  1. ^ „Orthoptera - Grasshoppers, Locusts, Crickets, Katydids”. Discover Life. Приступљено 2017-09-06. 
  2. ^ Hoell, H.V.; Doyen, J.T.; Purcell, A.H. (1998). Introduction to Insect Biology and Diversity, 2nd ed. Oxford University Press. стр. 392–394. ISBN 978-0-19-510033-4. 

Литература

  • Блесић, Б: Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Секулић, Р: Упознајмо инсекте, ЗУНС, Нови Сад и Београд, 1982.

Спољашње везе

Правокрилци на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Правокрилци.