PROFILPELAJAR.COM

Огист Мармон
Огист Мармон
	Огист Мармон.
Лични подаци
Датум рођења	20. јул 1774.
Место рођења	Шатијон на Сени, Француска
Датум смрти	22. јул 1852. (78 год.)
Место смрти	Венеција, Аустријско царство

Огист Фредерик Луј Вјес де Мармон (фр. Auguste Frédéric Louis Viesse de Marmont, duc de Raguse; Шатијон на Сени, 20. јул 1774 — Венеција, 22. јул 1852) је био француски маршал из доба Француске револуције и Наполеонових ратова.

У француским револуционарним ратовима 1792–1800. учествовао је као официр артиљерије. У походу на Египат 1798–1799. је бригадни генерал и учествује у освајању Малте. Командант је корпуса у бици код Улма 1805.

1806. постаје командант француских снага у Далмацији и маја 1806. осваја Дубровник (одатле титула duc de Raguse). До мира у Тилзиту 1807. се бори против Црногораца и Руса. У рату с Аустријом 1809. Мармон командује француским снагама у бици код Билаја, Грачаца, Ките, и наставља напредовање ка Бечу. У бици код Ваграма командује резервним корпусом. 14. октобра 1809, послије Шенбрунског мира, постављен је за гувернера Илирских провинција, гдје је вршио реорганизацију војске, и уводи школе и администрацију на илирском (српскохрватском) језику.

У Шпанији 22. јула 1812. трпи пораз у бици код Саламанке, гдје је рањен. 1813. је учесник битака код Лицена, Бауцена и Дрездена, а затим код Лајпцига. При продору савезника у Француску 1814, трпи низ пораза (код Лана и Фер-Шанпноаза), и потписује документ о савезничкој окупацији Париза.

За вријеме Наполеонових 100 дана је на страни Бурбона, а послије битке код Ватерлоа на почасним дужностима. Послије Јулске револуције 1830. и абдикације Шарла X, одлази у Енглеску.

Написао је мемоаре и дјело „De l'esprit des institutions militaires“ (Париз 1845).

Занимљивости

Мармон је замјерио Петру Првом што одсијецају турске главе, а Петар му је одговрио да се чуди да му то замјерају они који су сами свом краљу и краљици одсјекли главе.^[1]